Nova iskra

Вгој 15 и 16

НОВА

ИСЕР А

ностлмђ и в г ]зроиспо1) г ћдашлм 'ј> вђ 1897 году" стр. 61—112 с исдрпним статистичким таблицама, округ по округ, срез по срез, град по град, и село по село. На крају списа размери су народа и вера и граФички на карти представљени. Пошто је г. А. Ростковски од многих година руски консул у Битољу (скоро је премештен у Скопље), од користи је да његове статистичке белешке саоипггимо нашем свету, остављајући онима који су ближе, да их провере. Народности и воре Битољскога Вилајета г. А. Гостковски је подедио на ове групе: 1. Турци Османлије, 2. Арбанаси Геге, 1 3. Арбанаси Тоске, 2 4. Арбанаси хришћаии, 5. Словени ексархисте, 6. Сдовени патријархисте, 7. Словеии мусломани, 8. Грци хришћани, 9. Грци мусломани, 10. Власи (Цинцари), 11. Јевреји. Откуд је г. А. Гостковски своје податке црпао н како их је рачунао и распородно, казаћемо (по његовој белешци) на крају. Овде ћемо изнети цифре целокуние, за сав вилајст, по нобројаиим групама. Тако у Битољском Вилајету има спега 803,340 становника, а међу њима:

1. Турака Османлија 78,867 2. Арбанаса Гега 144,918 3. Арбанаса Тоска 81,518 4. Арбанаса Хришћана 35,525 5. Словена ексархиста 186,656 6. Словена патријархиста 93,694 7. Словена мусломана 11,542 8. Грка хришћана 97,439 9. Грка мусломана 10,584 10. Влаха (Цинцара) 53,227 11. Јевреја 5,270

Треба прибележити да из среза Малесије нома никаквих података, јер пх г. А. Гостковски ннкаквпм начином није могао добавити. Узрок је томе што тај крај зкиви са свим самостално, п турски чпновинцн не смеју ни заиитати за тамошње бројио стање, а камо ли редовно пописивати га. Ти подацп бн свакојако умножпли елеменат арбанаскп и у толико општу ЦИФру. Попгго је Дпбрански Округ, којему срез Малесија нрипада, слабо насељен, те је просечна циФра појединих срезова нешто јача од 20.000, толики је, од прилике, број који би се имао приписати Малесијн. Битољски Вилајет састављен јо из 5 округа: 1. Битољског (са срезовима: Битољским, Прилепским, Флоринским, Охридским и Еичевским); 2. Дибранског (са срезовнма: Горњо-Дибранским, Гечкнм, Доњо-Дибранским, Матским и Малесијским); 3. Елбасанског (са срезовима: Елбасанским, Полинскнм и Грамошким); 4. Корчанскнм (са срезовима: Еорчанским, Старовским, Колонијским и Костурским); 5. Србичкнм (са срезовима: Србпчким, Џумајским, Кожанским, Еласонскнм, Гревенскпм и Населичким). Од тих округа најнасељенији је Г^итољскн, јер он захвата 308,996 становника (на спрам целине 803,340). У њему Словенн (ексархисти 151,863, патријархиети 51,749 и мусломани 8251) броје на 211,863, дакле више од две тре11нне; Арбанаси 45,259, све мусломана, само са 723 хришћанпиа; Власи 22,681, а Турци Осмаплије 24,923. Грка нема (по овој статистици) ниједнога, а остатак чине 4270 Јевреја. Словени патријархисте најјачи су у срезу Битољском (22,130 наспрам 46,865 ексархиста) и у срезу Флорииском (староме Хлерину 18,314 насирам 14,438) а Словенн ексархисте најјачи су у срезу Прилепском (35,560 наспрам само 2547 патријархиста), у ср. Охридском (36,608 наспрам само 561 патрнјархиста), и у ср. Кичевском (18,392 наспрам 8197 иатрпјархиста). Арбанаси су најјачи у срезу Битољском (19,060 наспрам 120,574 целокупне понулације тога среза) п у срозу Охридском (12,680 наспрам 52,120 целокунне нопулацнје тога среза). У Дибранском округу најјачу су Арбанаси; они броје 52,144 становника од 82,644 и то боз Малесије, која бн (скроз арбанаска као што је) ову сразмеру без сумњс по-

1 Геге, обично Гоге, зову се северни Арбанаси. 2 Тоске с.у јужни Арбанаси. Између њих и Гега или 1"ога имају разлике у дијалекту.

већала у корист Арбанасима. У Горњој Дибри и у Гекама (предео ио коме су прозване познате у нас Река-лијс) има и Арбанаса хришћана 3548; у Гекама, шта више, Арбанаса мусломана има 3518 а Арбанаса хришћана 2342. Ексархисте су међу Словенима и овдо јаче. У Горњој Дибри забележепо је 12.355 ексархиста на 3.638 патријархиста, а у Гекама (одакле толики свет долази у Србију на зараду) забележено јо на 11,850 ексархиста само 172 патријархиста. У Доњој Дибри и у Мату забележено је да никако Словена и нема, што нам за Доњу Дибру изгледа мало чудновато. Турака Османлија у Дибри иема. 0 округу Елбасанском нома никога, тако рећи, осим Арбанаса. Тај округ, у осталом, н геограФски ирипада право.ј Арбанији. Од 56,105 становника што их бројн тај округ, 51,786 прнпада Арбанасима мусломанима, 3319 Арбанасима хришћанима, а 1000 Власима. Ни у овом округу није забележен ниједан Турчин Османлија. У округу Корчанском опет су најјачи Арбаиаси. Од 175,702 становника Арбанасима припада 113,303, н то 81,262 мусломаиима а 32,035 хришћанима. Овдо су већ јужни Арбаиаси или Тоске. Карактеристично је да међу 38,235 Словена што у овоме округу живе патријархисте броје 30,008 а ексархисте само 8227. У срезовима Корчи (где се патријархиста броји 8174) нема, на прилику, ексархиста ниједнога; тако исто и у Колонпји (где се натријархиста броји само 218). У тим јако мешовитим и забаченим крајевима бугарска пропаганда није бог-зна шта ни иокушавала, старајући се да се тврдо укорени у пределима где је словенско стаповпнштво живо и у надмоћности. То со јасно види из ових бројева. У овомо округу појављују се и Грци, у Костуру са 9549 хришћана и 294 мусломана. Власи су забележсни са 9377, у Корчи (3297) и у Костуру (6080). У округу Србичком, којп со већ граничи са Грчком, најјачи су Грци. На 179,887 становн. њима припада 98,180 (и то 87,890 хришћана а 10,290 мусломана); но том долазе Турци Османлије са 50,801, знатном већином целокупнога њиховог становнпштва у Битољском Вилајоту. За њима су Власи са 20,199, и по том Словени са 10,487, у окрузима Џумајском (пограннчном с округом Битољским) и Населичком. II овде као и у Корчи патријархисте броје 8,127 а ексархисте 2360. Као што се види, Битољски јо Вилајет састављен из масе словенске (округ Битољски), арбанаске (окрузи Дибрански већином, Елбасански са свим а Корчански такође јаком већином) и грчке (округ Србички). Маса је словенска понајвише на североистоку вИлајета, Арбанаси су на западу а Грци на југу, и свака се та народност наслања на своју компактну масу даље к југу, северу, истоку или западу. Турски су вилајети скланани без нкаква обзира на народности. Може бити да би међу реФормама у Турској најбитнија и најзначајнија била она која би царство поделила у управне области по већини разних народности. А на ту роФорму јевропска дипломатија и но помишља. Занимљива је воома п подела епархија и хришћанскога њихова становииштва по народностима. У Битољском Вилајету има не мање него 11 хришћанских епархија: 1. Пелагонијска илн Битољска у коју улазе неки делови Битољскога и Прилепски срез; 2. Охридско-Преспанска (састављена из разних административних делова около језера Охридскога и Преспанскога); 3. Дибарско-Кичевска (у коју улази и Велески Срез Солунскога Вилајета); 4. Меглеио-Хлеринска (у којој су Хлерип, нли садања Флорина и Меглен); 5. 1(,остурска; 6. Корчанско-Иреметска; 7. Сисанијска; 8. Грсбенска; 9. Кожанско-Србичка; 10. Еласонска, н 11. Драчка. Енархије те држе старинску деобу, и с тога захватају и поједине крајеве из других вилајета, али су у бројење ове статистике узети само они становници енархије који принадају Вилајету Битољском. Пошто хрнгаћана има Словена (патријархиста и ексархиста), Грка, Влаха, Арбаиаса, вредно је забележити да их има свега без разлике 469,853, и да су од тога броја 280,350 Словени, гато патријархисте гато ексархисте. Занимљива је и деоба Словена патријархиста и ексархиста но епархијама. Као гато смо већ горе напоменули, где је год словенски елеменат живљи, ексархисте су