Nova iskra

СтраНа 2§8

НОБА ИСЕРА

В рој 17

Одисеји он се бавио на путу читав месец дана. 1 Та је противуречност допша отуда, што по Одисеји треба толлко од првог збора богова до повратка Одисејева на Итаку. Но она нам казује јога нешто. Наша два дел.а „Тедемехије" пспевана су свакако према ком старијем извору; јер да је песник, који их је у нашу Одисеју унео, њих из своје главе испевао, ои је .аако могао избећи контракдикцију. Ади по Виламовицу, као што знамо, нису остаци од „Телемахије" само песме II—IV 619 и XV 80—283, већ и XV 496—XIX 475. Разлог му је за то, да тај део чини с партијама које смо сад нрегледали једну целину: свеје у њима чврсто повезано међу собом. Ако је нак ово тачно, онда смо ми у стању да рестаурирамо, у крупним потезима, и остале главне комаде „Телемахије", којих је нестало. Пошто последњи од поменутих остатака њених опева састанак Телемахов с оцем и њихово заједничко спремање за убијство просилаца, природно је, да он није могао бити крај спева, него је иза њега морао стајати јога један део којн је оиевао убијство; гато нам се тај завргаетак није сачувао, узрок је „прерађивача", који је — из ког разлога не знамо — претпоставио другу верзију, ону коју данас читамо. Осим тога — остављамо на страну да је „Телемахија" данас и без првобитиог почетка, јер смо то напред једном рекли — немамо ни један комад, који је ирвобитно био на месту данагањих стихова 284—495 у XV н. У спеву који је причао о путовању Телемахову у Пелопонез, повратку му одатле и састанку с оцем, морало је негде бити номена о томе, гата су просиоци радили и како је Одисеј догаао у Итаку. Тога у нашим комадима Делемахије" нема; међутим за иоменуте стихове лако је доказати, да су „ирерађивачев" додатак (иочетак је крнеж, а лепу причу о детињству Еумејеву унео је „приређивач" из неког извора у главном недирнуту). — Тако је вероватно, да је тај првобитни комад што нам недостаје баш ту био. На крају разговора о том једном од три главна спева пз којих је Одисеја по Виламовицу састављена, могли бисмо сетити се и онога, да је по том научнику последњи комад гато нам се од њега сачувао у главном израђен према наралелном делу „Старије Одисеје", која је — сасвим је ириродно — такођер причала састанак Телемаха и Одисеја и њихово сиремање за убијство просилаца. Виламовица је на овај закљутак навела поред осталога и ова описка. У песми XIV која припада само „Старијој Одисеји" зима је (Одисеју је страгано хладно у просјачком оделу, а Еумеј, кад иде да стражари ноћу код свиња, узима осим огртача и кожух); по том дакле спеву Одисеј је био дошао у Итаку зими. У н. XV која припада само „Телемахији" неко је друго годишње доба; то значи, да се у „Телемахији" Телемах био вратио из Пелопонеза кући у неко друго годишње доба. Кад сад нађемо да се у песмама XVII, XVIII и XIX, које чине с иознатим нам деловима „Телемахије" једну целнну — опет помиње зимње доба (XVII 25,191; XVIII 332; XIX 64,319), шта је прнродније него узети да је њих, тј. другу половину „Телемахије" песник израдио према паралелном делу „Старије Одисеје", па заборавио — као што то често бива, кад се овако ради — да избаци илп нромеии места у којима се помиње зима? * Али најзанимљивије је, како је „прпређивач" сиојио најмлађи Виламовчев спев (сад последње четири песме у Одисеји) с остала два. 'Гај снев причао је о неким стварима друкчије но „Старија Одисеја" (односно „Телемахија"); у неколико таких случајева „приређивач" је оставио обе верзије слабо или и иикако не дирајући у њих, те тако у та два дела данашње Одисеје имамо впгае круиних про-

1 Ношао (I дап) II, 1 и д.; 2. дап III, 1 ; 3. дап III, 404; 4. дан III, 491;. 5. дан IV, 806; 6, дан У, 1; 7. дан V, 228; 7.—10. дапа У, 262; 11. дап V, 263; 11—27. дана V, *78; 28. дан V, 280 и V, 388; 28.—30. даиа У, 390 и даље; ноћ 30|31 VI, 1 и д. 31. дан VI, 48; ноћ ЗГ32 VII, 229; 32. дан VIII 1; ноћ 32133 XIII, 17; 33. дан XIII, 18; 31. дана (или 35. дана) иолази Телемах натраг гл. XIII и XV.

тивуречности. С друге стране он је у својим изворпма чинио разне измене. Вреди погледати и ово из ближе. Противуречностн о којима је реч падају и при непажљивијем читању у очи; само читалац обичио прелази преко њих и не води о њима рачуна. За нас су оне врло важне, и ми ћемо најпре њих прегледати. Свако зна колико је Одисеј био драг Калипси. Она га задржава код себе пуних седам година. Хтела је да га начини и бесмртним, ако би иристао да остане код ње. Кад јој Херма испоручи заповест Зевсову да отпусти Одисеја, њој „се кожа најежи" и она узвикује: „Немилосрдни сте ви богови!" Он је дакле ту млад и пун снаге. Тако се не сме појавити међу просиоце. За то га Атина одмах по одласку му у Итаку сасвим промени: „.. .дотаче га гатапом, те му се збрчка лепа кожа на чилој снази и нестаде му русе косе с главе, и замутише му се очи, које нре тако лене бејаху. Обуче га у дронке, прљаве и почађале од црна дима, и покри га голом и великом кожом јеленском и даде му налицу и издрпану, искрпљену торбу и на њо.ј предено уже" (и. XIII). Он је тако замађијан све до XVIII песме. У песми XVI, кад хоће да се каже Телемаху, Атина скида с њега чини: „Божанствени Л.ајертијаде Кажи се сад сину своме и немој се вигае крити од њега..." То рекавши доднрну га златним штапићем, те се створи на њему леио рухо и бео огртач и ностаде црномањаст, већи и млађи, црне браде на образнма, сакојих нестаде бора"... (стр. 300). А после га опет преображава. „Пред вече дође божанствени свињар Одисеју и његову сину, баш кад они... спремаху вечеру. Тада се Атина приближи Одисеју, додирну га штаиићем и опет га претвори у старца у издртом руху да га не би Еумеј познао" (стр. 309). Тако је он промењен и у XVIII п. Један од просилаца ругајући му се вели: „Мени се чини да ова спетлост сија с његове главе, на којој ни .једне длачице нема" (стр. 346). У овом дакле делу бдисеје од XIII п. Одисеј је у ствари млад и леп, нри свем том што је у годинама и гато се толико при повратку из Троје напатио; стар и ружан он само изгледа. А гата видимо од XX п. до кртзја? У XXIII песми Пенелопа силази к њему, погато је побио просиоце, али не може да га позна. Телемах је кори: „Мајко моја, немајко челична срца! Што се тако клоннга оца мога ? 1Пто не седнега до њега, да се упитага и зборши са њим? и т. д." Има ли таком говору места, ако је Одисеј јога у облику који му је дао Атинин штапић? Не. То нотврђују речи, које Одисеј каже Телемаху на тај говор. — Иа што га Пенелопа онда не може да позна! То друкчије не можемо објаснити, него ако узмемо, да је Одисеј овде измењен услед старости и патња (свакако и због рђава одела и што је прљав, како каже он сам; али то га само не би могло толико нроменити). Овде дакле он не изгледа само као напред, него је у сгвари стар и ружан. А такав је у све четири последње иесме пагае Одисеје. Шта нам каже то? Кад од н. XIII до XVIII имамо једну верзнју, а од XX до краја Одисеје другу, контрадиктарну, могу ли ове две партије бити од једног песника ? То је немогуће. Чудни Факат даје се објаснити само тако да оне, већим делом (нпр. п. XX својина је „приређивачева", јер је скроз криеж), потичу из два самостална извора. Али ово треба одмах једну допуну. Одисеј није омађијан ни у XIX 50—475, јер ту га Еуриклеја унознаје по једном ожиљку који он има на нози од младости. Према томе та сцена није из руке из које је XIII—XVIII. Но, као гато ћемо за мало видети, њу није испевао ни песник XXI—XXIV. То значи да ми у њој имамо остатак једног новог спева. А погато она данас чини нераздвојну целину с претходним песмама (тако је везана за њих сценама о Меланти и Еуриклоји), ногодићемо истину, ако кажемо да је тај спев био један од оних из којих је постала „Старија Одисеја." Закључак до кога доводи ова противуречност потврђују у неколико п друге две. У XVI песми (стих. 281—298) читамо ово: „А сад ћу ти —" вели Одисој Телемаху — „јога нешто казати,