Nova iskra

Врој 17

Н 0 В А ИСКРА

Стглна 279

Од студи се бокор јежи, А шимшира брига пије, Лица суха, уидакана; — На њем' буида и шубара Лишће, цв'јеће, пред њим лежи Зелени се, к'о и ирије, К'о спомеии срећних дана. И овако проговара: »Твоке дишћу, твоме цв'јећу, »Сваким даном ц'јена скаче, »Па куда ћеш сдаву већу, »Еј, бокоре, еј, дудаче?« Париз. Дал. Јанкони},.

ЛУЦИФЕР АМАТ01Е РКА1МСЕ

Е 81 сотрГа^ие 4ап1о 8рте11о (Н Гаг1о оггЈћИе е соп1;гаГаМо, сће 81 (Нсе (1ап1о риб а1сипа Ка4а Птта^тагмпе) сће 1а (1еМ.а П§ига (1а 1ш (1ерт4а арраг\е ш 80§по, с1отап(1а11(1о1о (1оуе е$И Гауеззе У0(1и1а 81 ћгииа... [УНе с1е' рш ессеПепИ рШоп, с1а М. Отг^ш Уазап. — УНа сН 8рте11о]. И тодико се донаде Спинеду да га изради тако страшпа и одвратна, да веде (тодико по неки кут може уобразнља да учини) да му се то дице, које је он насликао, појавидо у сну и упитадо га: где га је могао тако гадна видети... [Животи најсдавнијих сдикара, од мген Ђорђиа Васарио. — Живот Сиинелов]. аФи, сликар и мозаист Флорентиеки, бојаше се много ђавола нарочито у оно доба ноћи када зли духови добијају превласт. А страховање ТаФијево не беше без узрока, јер у то време демони имаху разлога да мрзе сликаре, који им једном само сликом отимаху више душа но што то могаше учинити какав смирени брат у тридесет беседа. И доиста, калуђер је, да.би својим верним улио спасоносни страх, описивао што је боље могао дан гнева госнодња, који треба по Давидову и Сибилину сведочанству да преобрати свет у прах. Ои је нодизао глас и дувао у шаке те тиме подражавао труби анђооској. Но то ништа нијо вредило, док је једна слика, исписана на зиду какве црквице или какпога манастира, која иредставља Исуса Хрисга како седи и суди живим и мртвим, без престанка очито говорила и поправљала оие који су очима или друкчије згрешили. То беше време када уметници сликаху у Флорентиској Санта-Кроче и низанскоме Кампо-Санто тајне божанске правде. Та дела беху рађена по опису у стиху, који је негда Данте Алиђиери, врло велики зналац теологије и канонскога ирава, наиисао ио својему путу у пакао, чистилиште и рај, куда је, помоћу изванредних особина своје драге, жив био продро. И све на тим сликама беше поучно и истинито, те се може рећи, да се човек мање користи читањем какве веома опширно историје но иосматрањем такве слике. И Флорентискп уметници труђаху се да у сенци неранџина дрвета, на трави иосутој разнобојним цвећем, насликају даме и витезове, које Смрт са својом косом вреба, док они поверљиво разговарају о љубави, уз свирку лира и виола. Ништа нс беше ногодније да обрати у веру те телесне грешпике, који са женских усана пију заборав на Бога. Зарад понравке тврдица сликар је у природној величини представљао ђаволе, како растопљено злато лију у уста владици или нопаднји, која му беше наручила какав посао па му при плаћању закинула. Демони беху тада непријатељи сликарима а иоглавито Флорентиским сликарима за то што су ови са оштроумности духа имали нревагу над свима осталим. Они су им нарочито пребацивали што их износе у тако одвратном облику са птичијом или рибљом главом, змијским телом и крилима слепога миша. Њихова мржња биће описана у приповеци о Спинелу. Спинело Спинели, родом Аретинац, беше изданак једне племићске породице Флорентиских изгнаника. Илеменитост његова духа бешо равна племенитости његова рођења, јер

он беше највећи уметник својега времена. Он је у Флоренцији нзвршио велика дела. Грађанн из Пизе умолише га да, после Ђота, украси шдове тога светога манастира, где мртви почивају под ружама, на земљи донесеној из Јорусалима. Пошто је дуго но градовима радио и стекао много новаца, он зажели да опет види лепи град Арецо, постојбину своју. Аретинци не беху заборавили, да је Спинело, у младости својој, као члан братије Свете Марије Милосрдне, за време колере 1383. походио болесне и сахрањивао мртве. Умеђаху му бити захвални што се његовим делима слава њихова града распрострла по васцелој Тоскани. Још пун снаге у својим старачким годинама, он предузе велике радове у своме граду. Жена му говораше: — Ти си богат. Одмори се и остави младим људима да у место тебе раде. Одмор је паметна ствар при заходу живота. Живот треба завршити у пријатној и побожној тпшини. Ненрестано радити безбожна дела, као Вавилонци, , то значи кушати Бога. Спинело, ако се не оканеш свога мазања, ти ћеш Изгубити душевни мир. Тако говораше та добра жена. Али он не слушаше. Мишљаше само како ће повећати своје имање и глас. Он се, и не мислећи на одмор, погоди с туторима цркве СантАњоло да изради слику светога Михаила, која треба да покрије сав хор црквени и да на њој буде безброј личности. Он се баци на тај посао с необичним жаром. Прочитавајући места из Донтеова Оииса, који је требало да га надахне, он је у њима дубоко студирао сваку врсту, сваку реч. Незадовољан да свакога дана ради у својој радионици, он је радио и у ностељи и за столом. А у вече, шетајући се по брежуљку, на коме се уздижо Арецо, охол са својих зидова и кула, он опет размишљаше. И може се рећи, да историја Арханђелова беше потпуно иацртана у његовој глави, када је тгочео црвоном писаљком скицирати но површини зида. За тим извуче контуре и поче изнад главног олтара сликати сцеиу, коју требаше истаћи са више сјаја за остале. Јер ту јо требало прославити главара небесне војске, због победе што ју задоби нре почетка векова. Спинело дакле нацрта светога Михаила како се у ваздуху бори с аждајом са седам глава и десет рогова и учини му се згодно да на доњему делу слике изради владаоца демона, Л.уциФера, као страховито чудовиште. Слике се, нод његовом руком, ствараху саме од себе. И он постиже воћи усиех но што се и сам надаше: ЛуциФерово лице беше тако одвратно, до човек пе могаше измаћи нигде страхоти његове ругобе. То лице нође за сликарем на улицу и допрати га до самога стана. Пошто наде ноћ, Спинело леже покрај своје жене и заспа. У сиу му се јави анђео леп као свети Михаило, али црн. Тај анђео му рече: — Спинело, ја сам .ТуциФер. Где си ме видео, те да ме насликаш онако гнусна? Стари му сликар, дршћући, одговори, да га нигда није својим очима видео, ношто жнв није могао ући у накао као Данте Алиђиери; но да је, сликајући га таква, хтео што осетљивије изнети ругобу греха. ЛуциФер слеже раменима, а рекао би човек да је брег Сан-Џеминијано на једанпут уздрхтао. — Снинело, рече он, хоћош ли ми учинити задовољство, да се мало са мном поразговориш ? Ја сам достадобар логичар; то зна и Онај којему се ти молиш. Не добивши одговора, ЛуциФер настави овако: — Спинело, ти си читао књиге које мене описују. Теби је познат онај мој покушај и знаш како сам ишао с неба да бих постао владаоцем света. Велики покушај, а био би јединствен, да гиганти не беху напали на богаЈупитера, као што си ти, Спинело, то видео на једном античком гробу, где је та борба у мрамору изрезана. — Истина је, рече Спинело, видео сам ту гробницу у Флорентиском Санта-Геиарато. То је славно дело Гимљс1нг1. — Ипак, настави ,Л .уциФер смешећи се, гиганти нису ту представљени као жабе, ни као гуштери. — Али, рече сликар, они не беху напали ни правога Бога, већсамоједан идол безбожнички. Тојеглавно, Ствар