Nova iskra

Стгана 324.

Бгој 18. и 19.

одељак иосвећен и Маћедонији. Овај му је спис лепо примила Франиуска критика и сматра га као доста потиуну ручну књигу о Вугарима. * Једно дело о регулисању Ђердапа. — Године 1896. штампанр је у Иешти следеће дело : ЈЛипеИогаУоп Леа Рог1;е8 <1о &г е! (Јеб аи1гев са4агас1еб (1и Ваз - Шпиће, раг Ве1а <1е Сгоп(1а, на 8-ни, стр. 265, са једним иланом и 100 илустрација. Писац је био шеФ радова на регулисању Ђердаиа и сматра се за једнога од највиђенијих маџарских техничара. У оиоме делу описује историју народа. Оно је"штампано у нсто време иа мацарском и немачком. Скрећемо на њ нажњу наших техничара. Н и т у љ е 1 Владимир Радовић 23. августа о. г. умро је у Мостару честити и угледни Србин, цењен нредставник херцеговачки у црквоном питању Босне и Херцеговине, Владимир Радовић. Он је бно чдаи босанско-херцеговачке депутације која је у Васељепској Патрнјлршији радила о побољшању црквенога стања у Восни и Херцеговини. Он је покренуо угледан мостарски лнст »Срнски Вјесник« због којега је претрнео многу и многу незгоду у односима са властима, али који још и данас излази и бележи српски живот у тим покрајинама. Он је такође био власник и угледне мостарске Српске Штампарије коју је и основао у намери да буде од користи Србима у Херцеговини. А више свега био је редак Србин родољуб којега љубав и рад за Српство не ометаху нн нретње ии новчане казни. Погреб је био 24. августа какав Мостарци не памте. И мало и велико, и младо и старо дигло се да ода иоследњу пошту своме велнком суграђанину. Његои сурадник но народним иословима г. Војисдав Шола опростио се с њим на гробу дирљивим говором који је расплакао већ и тако ражалошћене Мостарце. На самоме гробљу покренута је мисао (која се већ у дело приводи), да се пок. Радовићу обедежи гроб спомеником који ће бити видљив израз народне захвалности. »Срнски Вјесник« опуномоћен је да нрима прилоге за овај циљ. Нека је врломе Радовићу лака земља и свстла усномена у срнскоме народу. 1" Каролина Свјетла 20. августа умрла је у Прагу Каролина Свјетла која беше једна од најнопуларннјих и најбољих књижевника чешких. Спе што је писада провејано је патриотскнм осећајима и дубоким иознавањем вреднога чешкога народа. Њезин је живот био нун доброчинстава и љубави према њезину народу, те у томе ногдеду заузимаше врло важан ноложај не само међу најугледннјим књижевницима већ и међу нрвим добротворима чешким. Рођепа је 1830. године 11. Фебруара у Нрагу у нородици Ротових. Свјетла беше њезин књижевни псеудоним. Удата је била за проФесора Мужака. На књижевном пољу први пут појавида се год. 1858. своји радом у Алманаху: Буој! ргоћигепј. — Писала је веома много романа, приповедака, новела ... којих ћо би^1 до једне стотине. Главнији су јој радови: Сеоски роман, Крст код потока, Н е к о л и к о т а б а к а и з н о р о д и ч н о г детописа, Љу б а в м р е м а иеснииу, П р в а љ у б а в, Учитељица, III к о л а — м о ј а с р е ћ а, У с п о м е н е, Ц р н и П е р а, II о љ уб а ц, Тренутак, У з а т и ш ј у, Ф р а т и н а, II а ј у т р е њ у, Н а раскршћу, К р а ј и п о ч е т а к, Р у д а р и њ е г о в о д е т е, И з а т м о с ф е р е б а р и к а д а, Н а р о д, II о с д е д њ а г о с п о ђ а Г л ог о в с к а, К а р д а (на српски преведена под натиисом Д р а г а). Многи њени радови превођени су на пољски, руски и Француски ; а неколики од њих и драматовани су (К р с т к о д пото к а, 3 в о н с чк о в а к р а љ и ц а и С е о с к и р о м а н). Од њезиие ириповетке 11 ољ у б а ц ] израдиаа је песн икиња Елишка Краснохорска либрето з онеру коју је коипоновао прослављени чешки композитор Сметана, а која је имала највећег успеха у разним светским нозориштима. Свјетла је била'®председница чешког Женског Друштва у ко.јему јс »НОВА ИСКРА« излаш 1. и 16. у мкскцг. — Цкил: на год. 1 У ЗЛАТЈГ. — ПРЕТПЛАТА И СВК ШТО СК ТИЧЕ АДМИИИСТРАЦИЈИ ШАЉК СЕ Р ЈВласник ц угедник Г. Ј. ОдавиК.

дуго корисно радила подигавши га на степен једног од најугледнијих чешких друштава. — У носледње време веома је иатила од болести очију, ади јој ни то не сметаше да нанусти књижевни рад; и ако није смеда сама да нише, говорила је своје последњс радове другима у неро. А када се овој болести придружи још и запаљење плућа, није могда издржати већ остави свој драги чешки народ који јој за живота указиваше највеће ночасти, а који ће ио смрти јој знати да сачува њезину успомену. Срнски иреводиоци доиста би ваљало да нрикажу читалачко.ј публици који од њезиних радова, чиме би вршили и лепу мисију познавање српске читадачке публике са чешком књижевпости. ј . за р.

БИБЛИОГРАФИЈА К њ И Г Е 1. Народна вера и етика у народним песгаама. Од Доброс. М. Ковачевића. Београд, Штампарија Мате Јовановића, Кнез Миханлова ул. бр. 24., 1899. — 8-на, стр. 85. Цена 0'80 динара. 2. У номисији. Свакојаке слнко и иридике из мојег беложиика, Нанисао Драгомир Врзак. Београд, штампа и издање Нове Трговачке Штампарије 1899. — 1., 2., 3., 4. и 5. свезак. 16-на, стр. 160. — Цеиа свеску 0 - 50 дин. 3. Мисли о цркви дршави, вјери, народној просвјети итд. од К. II. Побједоносцева. Превео из »Московског Зборника« Архимаидрит Н. Дучић. Садржај : Неколико ријочи о М. Зборнику и његову писцу. Писмо Побједопосцева, Сјени Митрополита Михаида, Црква и држава, Вјсра, Ноиа вјера и нови бракови, Народна нросвјета, Црква. У Биограду, Државна Штампарија Краљевине Србнје, 1899. — 8-иа, стр. 135. Стаје 1 динар или Франак. 4. Из првих дана овога века. Историјска црта. Напнсао Мирко Бајић. Оштампано из »Бранкова Кода« 1899. — У Срем. Кардовцима, Српска Манастирска Штампарија, 1899. — 8-на, стр. 34. Цена 20 новчића или '/ ј динара. 5 Историја педагогије, од К. Јелиницкога. С рускога провео и допунио Ж. Драговић. Цетиње, К. Ц. Државна Штампарија, 1899. В. 8-на, стр. 213. Цијена ф . 1-50 или 3 круне. 6. Православна морална за више разреде средњих школа. Израдио Сава Теодоровић, свештеник, проФесор и катихета у кр. реалној гимназији у Земуну. Наклада пишчева. У Новоме Саду, штампарија 'Ворђа Ивковића, 1899. — В. 8-иа, стр. 254. V. Цена 2 круис (2 динара 30 п. дин.). 7. I Додатак раду и именину Матице Српске годиие 1899. Извсштај унравног одбора Матицо Српске о свом годигањсм раду 1898. — 99. — У Новоме Саду, штампарија српске књижаро Браће М. Иоповића, 1899. — 8-на, стр. 41. 8. II Додатак раду и именину Матице Српске године 1899. Извсштај управног одбора Матицс Срнске о свом годишњем раду 1898. _ 99. _ у Новоме Саду, штампарија срнске књижаре Враће М. Поповнћа, 1899. — 8-на, стр. 44.

ОПОМЕНА Улазећи у поеледњу четврт ове године обраћамо пажњу евојих дужника да нам дужну претплату одмах пошаљу, како би избегли неугодноети јавнога опомињања и штампања њихових имена. ВЛАСНИШТВО „НОВЕ ИСКРЕ" , по год. 8, чктврт год. 4 дш1. ; влн Србијк год. 10 фор . иди 20 дин. Ј. Одавићу, вдасиику »Нове Искре«. Пагна Радвдадна ЈПтампагија Кн. Спом. бг. 35.