Nova iskra

Стгана 344.

Н 0 В А И

С К Р А

Број 20. и 21.

моглл постајати хранљиви сокови, не би се могла варити храна, не би се могла уклањати непотребна и телу шкодљива градива кроз бубреге и мокраћне одводе, нити би могло бити кожног и мокраћног иснаравања. У опште воде има у телу око 44 килограма. Њоме би се могло напунити суд од 44 литра запремине (сл. 5). Различне соли, од којих је понајважнија ку&на со (со од јела) или натријев хлорид, врше такође ваашу улогу у органском животу, пошто су оне нотребне за зачињање н растење ткива и то поглавито меса. Сем тога оне потпомажу прелаз сварене хране из желуца и древа у лимфу, а тако исто помаже и пролазу крви из танких артерских гранчица, из тако названих каннлара, у ткива. Пошто човек излучује дневно у мокраћи, у зноју, у сузама итд. око 14 грама кућне соли, то се мора тај губитак накнадити вештачким додавањем. Кад се не би соли давале телу, онда би оно угинуло са те оскудице, управо од слане глади. Соли има у телу људском од 180 до 200 грама. Толико соли било би довољио повеликоме друштву уз ручак за столом (сл. 6). Разлагањем кућне соли (натријева хлорида) у организму постајесоиа (хлороводонична) кисслина, која чини неминован састојак желучног сока и без ње пемогућно би било варење хране. Хлора има у организму још и у другим једињењима на пр. у калијеву хлориду: у рпбићима и у црвеним крвним зрнцима; у калцијеву хлориду: у костима. 0 дика р Калијеве и натријеве соли находе се у лимфи , у крви, у жучи, у црвеним крвним зрнцима, у рибићима и живцима, и у мокраћи. Оваке соли долазе у организам често далеким околишним путем као што се види из овога примера: У природи се калије налази у повећим коликоћама у граниту који се састоји из калијевих силиката и алуминијевих силиката. Распадањем гранита ослобађа се калије, сноси га кишна вода и потоци на поља, ту прелази као биљна храна у биље, а биљем прелази он у месо травоједих животиња а овим обама путовима доспеће напослетку и у људски организам. Сумиор је неминован састојак различитих оргаискиг градива, на пример беланчевина. Флуор и магнсзије улазе у малим коликоћама у састав костију п зуба, силиције у састав косе, бакра има у јетри и жучи, амонија у крви и мокраћи. Ретко се налазе у телу људском и друга градива: цинак, олово, жива, арсен итд. Ова градива могу, каквим бнло путем, доћи у људско тело и остати у њему, али за његов склоп она нису неминовна, с тога се и не рачунају у његове састојке. У многобројним једињењима, у којима се почетни елементи налазе у људском телу, понајважнија су једињења органска. Она чине најважније делове хране и некад нмајј азота (беланчевине), некад га немају (безазотне матсрије: масти и угљенични хидрати). Беланчевине се састоје из 58 ироцента угљеника, 7 процената водоника, 16 нроцената азота, 23 процента кисеоника и једнога процента сумпора. Оне чине главни део свију ћелија, ткива и ткивних сокова, те по томе без њих са свим је немогућно склапање и одржавање и организма његове разне радње. Жаети се састоје из угљеника, водоника и кисеоника, и оне су после беланчевине најважније градиво у храни и производе ону врло потребну топлоту организму. Коликоћа масти у телу зависи од много утицаја: од хране, од ваздуха, здравственог стања, од коликоће рада и т. д. С тога она се непрестано колеба, и у средњу руку нзноси до

коћама. Од њих је на првом месту калције, који се налази у телу у разним једињењима, али понајважније је с фосФорном киселином (калцијев ФосФат) чинећи до две трећине костура. Калције се даље налази у телу сједињен с угљеничном киселином, хлором и Флуором и то као калцијев карбонат, калцијев хлорид и калцијев Флуорид (овај поглавито у саставу зуба). Од калција, и то нарочито од његова карбоната (креча) у костима, поглавито долази то што се човек држи усправо кад стоји и ходи, и што он не мора пузити по земљи као црви. У стварању костију важан је учинак и фосфор. Мало нре номенуто је да су кости састављене до своје две трећине из калцијева ФосФата. Али сем костију, ФОСФора има и у. крвним зрнцима и појединим органима, а понајвише га има у мозгу. Колико има ФосФора у људском телу (615 грама) довољно би било да се отрује њиме све становништво једнога добро насељенога села. А кад би се тај фосфор

окренуо на другу корисну потребу могло би се њиме иодмирити читаво такво село за дуго време корисним извором светлости, јер из 615 грама ФОСФора може се начинити 483.840 ФосФорних кресавица и њима би се могло напунити 8064 кутије кресавица (у свакој кутији по 60 кресавица (сл. 4). Остали елементи у телу људском стоје приближно у овим коликоћама: гвожђа има 3 грама, хлора 115 гр., натрија 85 грама, сумпора 70 грама, Флуора 57 грама, калија 30 грама, магнезија 760 милиграма, силиција 130 милиграма. Садржина ових градива у телу људском мења се према величини тела и према узрасту, а сва скупа износе 307,5 грама, што им нимало не смета бити врло важним деловима организма. Гвожђе, на прилику, има врло важно учешће у животној радњи, јер она подобност црвених крвних зрнаца лако примати и опет отпуштати кисеоник, стоји, како изгледа, у вези с коликоћом овога метала у крви. Ваља напоменути. да нобројани елементи нису у телу издвојени него су у врло многим једињењима хемиским, Сам живот је собом непрекидан низ хемиских мена, једињења и разлагања разних градпва. Међу хемиским једињењима, која су неминовно у животу потребна, понајвише по коликоћи има воде, која је сједињена од два дела (по запремини) водоника и једног дела кисеоника. Воде има 64 процента Слика 5. од све тежине људског тела. Понајглавнији је значај воде у томе, што без ње не би могло бити кружења лимфс (млечни сокови) ни крви, не би

Слика 4.