Nova iskra

Бгој 22. и '23.

НОВА ИСКРА

Страна 368.

Дутао сам, али куда ? — По нучшш широм света, Лутао сам, ал' без снова, И без наде и полета. У заносном срду негда Хладне зиме станак поста,

Поћ пећ пада. Хладни ветар Са голетних, даљних страна, Отимљућ'- се снажно звижди Нреко доља и нољана. И ледеиом својом руком Ко да самрт песму вије. Само нустош и мртвило Раскаљане нуте крије. Дах студени крила стреса II даровеГнуди своје; Моја душа тамо летн У дворове драге моје ; И на крил'ма лажних сиова

А у души напаћеној Само тужна нустош оста. Смирила се душа јадиа, Ни што срде више иште, Смирили се, оилакујућ' Своје тужно пепелиште ..

Поново би лет да вине, Да обнови прошлост драгу, И да срећна звезда сине. Ал' узаман љубав кличе Твоје име тако драго, Тебе нема да се јавиш И иокажеш лиде благо. Поноћ сама, ветар оштри Шиба дрвље гором тамном ; Мутно небо, мртво двеће Занлакаће тужно са мном Над прошлости што се скрила ; Само тебе, душо мила, Моја песма дозват неће. ЈМилош ЈТ. Лиркобић.

преводу. Треба да додамо, да смо приступне пасусе у ову паралелу изоставили. Према својем развитку грчка се литература, најбогатија од познатих нам литература, може узети за пример, тип и „канон" литерарнога развитка. ТБезин правилан развитак није помео ниједан изненадан случај, нити је у њој било уношења еп Шос туђе кн>изкевности, као штоје било у латинској или у новим јевропским литературама. Грчку мисао нису утискивали у готове калупе са стр&не донесене. Све своје књижевне облике (врсте), у којима су изражај добиле љене подобности мало по мало и поступно према том како су се развијале, она је развила сама из себе. Све су се књижевне врсте слободно развијале, све докле су им допуштали последњи принципи, и док нису исцрпле плодност своју. У доба младости своје, тек што јој се машта прооудила, Јелада се заноси чудноватим бајкама својих епопеја, раздрагана одушевл 3 ава полетом лирских песника и задивљена пажл^иво слуша дивне приче лаковернога Херодота. ГТоставгаи зрелија и достигавпти дотле да мозке посматрати и размишљати, добивши вољу да сазнаје и схвата, она развија драму, која живот имитује, беседништво, које на живот утиче, историју, која о њем прича, философију, која га тумачи. Али је дух грчки толико снажан, и кад наступи опадање, да је био у стању дати много дела, вредних пажње, а опет толико јаких, да изазову безбројна угледања на њих ; а кад дође с хри-

Ј (онак кособскога вилајеШа у Скоиљу.

Сабор у селу Јју/гачанима скоиске Црне Јоре. 0 ЛИТЕРАТУРАМА ИЗ ДОБА ОПАДАЊА од РЕНЕА ДУМИКА ознати француски критик Рене Думик објавио је у Еег-ие пе пеах МопАев, св. од 15. септ. (по з.) 1899., интересан чланак „^ез ИИегаШгез &е ЛесаЛепсе" (стр. 446. до 457.). Чланак је написао, по лепоме обичају великих књижевних часописа јевропских, приликом појаве петога тома, последњега, монументалне „Историје грчке литературе", коју су написала браћа Кроазе (Сгогзеђ, Алфред и Морис, два одлична преставника француске науке. Овај је пети томпосвећеп периодама опадања грчке литературе : александриској и римској, и пружио је Думику згодну прилику даповуче духовиту паралелу између главних, класних периода грчке и изме!)у сувремене књижевности јевропске и француске. И шири кругови српски моћи ће у сласт прочитати и с коригаћу се нозабавити овом лепом литерарном сликом, за то им је приказујемо у српском

гаћанством у додир, да огледа не би ли се нрепородио, позајимајући од њега основно му начело. Истина, он се изгуби у густој тами, кад рупи варварска најезда, али је и то било само за време, да се опет јави у згодном тренутку и да покори нови свет. Опадање грчке литературе почиње од Аристотела. ЕБегова ученост има александринско обележје. Дух му је вигае научнички но литераран, подобнији је за методичку класификацију научних Факта него за стварање, а то је обележје новога времена. И језик му је исти такав, вигае опћигрчкино атички. Овакве јеприродеи онајњегов космополитизам научни, који обухвата у нолитичким студијама цео свет г^рчки, а у физичкима васколику природу, у место да се ограничи на малену домовину његову. Од тога су доба све књижевне врсте, за које је потребна магата, постале непроизводне. У место самониклих с-ила творачких наступа истраживачки рад научнога духа. Беседнигатво је процветало, и претворило се у реторичке рецепте. Ирактичних се задатака држи филозоФија, без оне спекулације, која се у Илатона додиривапте с нај-