Nova iskra

СТРАНА 14.

ВРОЈ 1.

Премила браћо, Драги Другови!! Из желћзногБ Прага у Б^ћоградЂ златнии, пишимо музо друговима сладкимг, кажимо како необично вамо м |,1 безт> н ! ји рћтко блага! пћвамо. Еажи имг, како сада ронимЂ сузе кад пишем речи кое ће читати. — Естб истина о дружбино мила, да ми е наИтеже безт, васв, овамо има више лгоди више кућа али ни едног единогЂ Србина. — ПрагЂ е лепа варошЂ, свуда около н г ћга кроз нћга стое Редосади (А1е1) крозЂ нћга тсче р г ћка Молдава има у себи два повелика острова, гди е свагда веселћ и частЂ, но н нисам[, тамо, неиде тамо Лгоб — безЂ васЂ — редко се кадв сћти изићи на сокакЂ, а кадЂ изађе колики е пусти ПрагЂ сав у накрсти нрође одђ лн>тине. Врло ми е тешко шштђ докђ оде Г. ШафарикБ (кои е заиста еданЂ између напболви лк>ди и кога препоручуемЂ вамЂ као друговима да га Јгважавате) са свнмђ бнће ми. Гледаћу да после године дана одма дођемт, у СрбЈго, ероо — кромЂ СрбЈе нигди бол'ћ нЈв, — ал 1. тако е л нисамЂ знао да човека може преварити надежда — (нелажемЂ) — Амо браћо у н'ћдра ми драга ; У еданпута да васв загрлимт, Дође време те се растадосмо Тугу жертвомт, иште ми муза. Ево вама о милн друговп Н'ћжног срда отворсна дверг, И удал -ћнЂ сћћам л се васке, И удал^нЂ сиолинЈјмг со вас-в. Ако ми и име еднако Сђ оннм кои не нознае мен ; (у загради нешто нејасно) Онаи кои ми сузу црежалостну Из очшо гордо истера. Поздрав'те ми о другови в г 1;рни Поздрав'те ми м-ћста премила, Куд' самЂ сј= вама наирад1е одо Куд' самт. сђ вама жнвотђ блаж1о. А садЂ сђ Вогомђ и одавде ирим 'те, Срцу с' вама необично с' растат Души тешко сђ вама небнти Око мое горко безч, васЂ сузи Необичне гледа пред' собомЂ. Рука дркти када перо узме Вам' да пише што езнку дарЂ Дакле ст, 6огомђ муза мене виче Расталнл некЂ е срећанЂ част,. (Овде је један избрисан ред који се може прочитати и гласи: Тако е лепо бнло кодђ златногЂ крста да .се не може исказати, ау његовом продужењу остало неизбрисано : л се заборавхо). Писо самЂ неколицини нвима по особЂ но само да, вас бол4 изв^ћсте, а не да нби бол% лгобим или почитуемЂ него васЂ, и заиста веће самЂ куцан4 срца осећо садЂ при овомђ писму вама у скупЂ него нигда. Овамо е ладно време — нисамЂ се одђ сунца ознош ни путЂ ПоздравллмЂ тебе дакле драги Аксенпе и опрости што ти нисамЂ мого писати, прими поздравл^ и ТБ1 Емицо. чико Петр. ако си жив (код ове је речи последње слово излизано) ерЂ лане око ово доба плако самЂ за тобомЂе, такоЈје поздравллго те бролнице мол утЉха — кад Ш л бацнмђ на леђа па узмемЂ бролти, да знашЂ како гледе лгобопитни Чеси. Поздрави одђ мое стране Станол, да поздрави Столдина Ф. и Лазу Жив. — дал^ћ ћу имђ л писати. Лазу Дим. и Дим. Михаил. лгобезно поздр. могђ Миланчина такође. — пишите Таси у Атину и поздравте га, а такође, л ћу Ђоки Еулакл. писати у ТрЈест. — Ћири.... 1 ) и Николу и Ирића, Живадинов. прими и тн о Роме.... мое искрено поздравл^, и немон да тн што буде шкрупо .... што смо неко време ћутали, ништа зато знао сам .... да си тн мои приштелБ бно болви, и такође самЂ ув г ТзренЂ да ћешЂ ме бранити ако ко годђ повиче на мене. Примите дакле свн поздравлћ кои сте годђ негда самномЂ

у еднои школи бнли и иоздрав'те Алексу Лазаревића лгобезнћише, и проче све и ако се когђ нисамг сеио нек опрости. Бно самЂ синоћ у веатру гди се представлно Велизари, у опери, истина добро — им по — али певанћ недопада ми се, чему су околостоећи тако плакали да се ништа ше чуло — томе самЂ се л тако смћо да су се сви чудили — о боже дал' су они манити (мислио самЂ) да ли моп слухЂ неуглађенЂ. Ето дакле л самЂ вамЂ садЂ свнма писо а вн садЂ дугуете мени, и кои ми одпише томе ћу л опетЂ писати. Опростите што нисамЂ мого свако по осоођ писати. 0 да вам' е видети ме сада како идемЂ по Прагу, — а, а, а кугпо самЂ шеширЂ, а капу самЂ метуо у стакло па посло у МузеумЂ. ГГишите молим васЂ то ће наНвећа утћха бити вашем Лгобомиру, и реците свагда имамо друга кои нас г Б се сћћа и удалћнЂ а там е Лн)6. П. НенадовиК (исиод и.мсна је један избрисани редић који се не да прочитати) Код првих стихова у овоме писму са стране има овај додатак: Поздрав'те како првогодишнћ тако и 11-го год. правослове особито Саву и ко. и Владимира и каж'те му нек чува Србш — такође Ст. Матића поздравн нћго†(нејасно) што ми е поклонго — поздр. Милол, Таокића, Милоша, Пенада, Антића, Васу, Паго. Поздравте Филипа ШнаПд — Динуловића, — у баши Е®р. Аћима — и све ђутуре. и пиште ми. Писмо захвата три стране иовећег табачића за писма. На последњој је страни само адреса : В н. Г о с п д и СлушателБима Д р у г е г о д и н е ф и л. у Л и ц К н. у Б 'ћ о г р а д у. Правопис и интерпункција остали су онакви какви су у оригиналу. Алексинац ЈПих. Ј>, ^орђебић

ПРЕТПЈЕВ ЈЕДНОМ ВИТЕШКОМ ЕПОСУ — ЈОВАН Ђ. ЗОРИЋ -

Ка

1 ) Овде је с краја писмо поцепано те та места испуњуЈем тачвицама. — Т. Р. Г Б.

^ао румен златокосе зоре, Што с истока сјајне зраке нроспе, Па врхунце чаровите горе Умиљатим руменилом осне И што брзо са обзорја мине, Како сунце, цар свјетлости, сине ; Ил' ка' звуци оне Фруле јасне, Што замиру тихо у даљини, Кад сунашце умире и гасне У тишини, вечерњој милини ; Као санак чаробан и мио, Што га снива твоја машта нуста, И што мине, тек што си га снио, Као дуга са облака густа: Тако мину и тако прохуја Древно доба, ка' силна олуја; Ишчезоше оне игре бојне, Дани славе и дани мегдана, Надметање и витешке војне, Што се бише преко српских страна. Топчић-поље и Гласинац равни Убав Врачар уз Веоград стојни, Куд врвише витезови славни И јунаци од мегдана бојни, Да замећу те игре витешке На наџаке и тонузе тешко, Сва та мјеста даиас нуста стоје, Јер су борци изумрли давно, Тек потомци славу њину иоје И спомињу оно доба славно.