Nova iskra

БРОЈ 1.

НОВА ИСКГА

ОТРАНА 18.

Тада Господар извади тесте барута и давши га Живку, рече : — Е, од сад, браћо, ово је кнез за Пољну. Овога сви и ви остали кнезови да слуптате,, те да истерамо, ако Бог да, зликовце из Левча. Пазите добро, што ја рекох ! Живко узе оно тесте барута, метну га под појас и поклонив се господару, оде у ред. За тим господар рече : — Сад идите, браћо, па сутра, у име Бога, хајде право на село Мотриће. Кажу, да су се сви Д разбегли. Нзих има и данас у селу Р...., а куће и сву имаовину им уништише. У оно време није било поште ни телеграфа. Кнез Милош је морао слати иандуре да носе кнезовима наредбе. Живко је сваког пандура лепо дочекивао и даровавши га испраћао. Они су га иак свуда хвалили па и код кнеза. Та хвала и успех у протеривању зликоваца из Левча (јер престаже жалбе кнезу досађивати), Живка је уздигло, те га кнез Милош зовне у Крагујевац и да му ата и сабљу, што значи указ капетански за Левач. Не прође много времена а Живко падне у немилост код кнеза. Кнез му одузме ата и сабљу, што је значило, да је капетан Живко добио § 76. Кнез преда ата и сабљу неком Филипу из Доње Сабанте.

Како се у оно доба купио арач за турског цара, то је И Филип у Левчу почео купити. Тада се арач плаћао на сваког, почев од 7 год. старости. Филип наиђе на једно порасно дете, али које доиста није имало 7 година. Филип хоће да наплати арач ро • дитељу на дете, али родитељ не да изговарајући се како му дете још нема 7 година. Филип рече: ја ћу измерити дете, па ако га има 7 ока, има му и 7 година. Што рече, то и учини и наплати арач. — Јест, али отац детињи оде кнезу Милошу у Крагујевац и каже : — Зар, господару, ти нареди да кнезови (обор-кнезови) српску децу, кад немају 7 година, мере на кантар само да би што вигпе арача за турског цара наплатили? — Ко то каже ? Овај му све исприча за Филипа. Кнез одмах ношљ.е по Филипа. Филип дође а кнез га запита: — Је ли, море, зар ти мериш српску децу ? — Ја .. . . јесам господару. Дете се види порасно а веле да нема 7 година.

ДУКИНА КУЛА У ГРАДУ ЈАЈДУ.

— Одлази, па ми више не избијај на очи ! Нареди те му одузму коња и сабљу, те тако и Филипа снађе § 76. Тада онет поручи за Живка, јер је видео, да нема бољег, преда му коња и сабљу. Тако је Живко и ако неписмен за дуго био старешина (обор-кнез) у Левчу и за то време писар му је био из Рековца где је и боравио. За тим је постао и председник Окружног Суда у Крушевцу. Дакле указ за кмета био је тесте Фишека а за капетана (обор-кнеза) ат и сабља. Јц. ЈД. Јј. КНЕГИЊА ЉУВИЦА У Орашкој цркви (срез т емнићски округ моравски) видео сам један велики чирак на коме је овај запис: (Оваи св г ћш,никЂ приложи се со внсокороде гже Лгобице оу церкв8 Ораш1> за в^чнни споменБ иочившагш Петра 1оановича изт> села Бож8рн4 кои е изђ в^ћрности и поч1ташА кг дрго своемВ погинВ© © бунтовниковг и и возмутителА рода свогт, мца септемврја 18. 1820 года. 0 услугама и смрти овога Петра Јовановића, коме за спомен нриложи орашачкој цркви кнегиња Л>убица чирак, знају још да причају стари људи у Орашју. Меникраткоћа времена (јер у Орашју бејах свега неколико тренутака) не допусти да што о томе забележим, већ замолих г. Михаила Поповића, свештеника из Бачине , да то учини*и да ми белешке иошље. Он ми тврдо обећа, али на томе и оста.

ЉУЕОМИР П. НЕНАДОВИЋ У породичној архиви -г. Драгутина Тимића, писара јагодинског ирвостепеног суда, налази се једно нисмо пок. Љубе Ненадовића, које је 8. августа 1844. г. писао из Прага својим друговима, слушатељима друге године Лицеја, философског одсека, међу којима је био и отац г. Тимића — Миленко Тимић, преко кога јеидошло ово писмо из Прага, па се код њега и сачувало. На заглављу је челикорезна слика Прага изнад које је написао пок. Ненадовић :

Одбраннмг слушателБима II - г е г о д. ф и л. у Л. К. Исиод слике стоји најпре наштампано : Рга§, па онде руком пок. Ненадовића: 8-г августа 844. За овим је текст иисма, који гласи: