Nova iskra

СТРАНА 60.

НОВА ИСКРА

ВРО.Т 2.

били ни родили. Али је његов лекар ипак дошао дома родитељима са истим оним осећајима и утисдима као и Ернстов лекар Херман, тако да, хоћеш нећеш, мораш доћи на помисао да је све оно што Ернст у својој комедији приписује „модернима" и „ ЈЈеЈ)егтетсћ"-има, ностојало и онда кад ових створова није ни било. Али дохсле се у срцу Хеденстјерпова лекара његова у туђини застала љубав према старим родитељима, дому и другарици из детињства сама по себи, као што је и природно, буди и развија, ослобођавајући га туђинштине, дотле Ернстова лекара мора да спасава његова другарица, али не љубављу но на једним за данашњи морал доиста чудноватим начином. Хеденстјернов је лекар донео великоварошке утиске, као што је то и природно, али Ернстов Херман донео их је оваплоћене у очев дом. Он је собом у госте (?) повео и своја два пријател^а — два своја демона — који су прави правцати представници „модерног" и „ТЈећегтеп8сћ"-а — по појму писца комедије. Један је од њих елегантан блазиран литерарни „гигерл", нешто између „РИдепЛе-ВШИег-ХЈеЂегтетсћ" и Судерманова Вили Јаникова, више оно прво но ово друго. Други је неки отрцани кафански литерат — што рекао Харден : „литерарни кули" —- који се поноси својим генијално прљавим оделом као горе споменути мазало својом дугом косом и сомотским капутом. Као и Хеденстјернову лекару тако се и нашем Херману почиње срце кравити у родитељском дому, те које ово а које поново пробуђена љубав према његовој другарици из детинства — јер и овај лекар као и онај, има своју другарицу коју је као гимназиста љубио, само с том разликом што је другарица Хеденстјернова лекара, Јулија, скромно чедно девојче, а другарица Херманова, "Клара, девојка која је „простудирала свет", а шта то значи кад девојка „студира свет" то ми, ко.ји смо као туђини годинама живели у Немачкој и као објекти за такво студирање слузкили, најбољезнамо — дакле, нешто љубав према родитељима нешто пробуђена љубав према Клари учинише те Хермана почеше да тиште споне које га везиваху за она два „модерна". Али Ерих Гослер, онај демонски елегантни „ЈЈеђегтепвсћ" не пушта га из својих канџа : са највећим цинизмом доказује и уверава он Хермана да су љубав према родитељима, брак, друштво, морал, и т. д. трице и кучине, т. ј. предрасуде којих се сваки слободан и паметан „модеран" човек отреса. И можда би Херман пропао у море модернизма, да се не јавља прави „ ТЈећегтепзсћ", ТЈеЂегтепзсћ у сукњи, који га спасава. Паметна Клара, која је „студирала свет", решава се да спасе родитељима сина а узгред и себи младожењу. И она то врши врло резолутно, али на начин којим ће се — ако се исти код свију девојака уобичаји — тешко моћи сложити морал друштва које писац жели да спасе од модерних. Она посећује блазираног „гигерла" Ериха у његовој соби, умиљава се, улагује се, ласка му све дотле, докле он, мислећи да има посла са „једномишљеником", не учини оно што би и сваки „антимодерни" учинио : да узме Клару За се. Разуме се да је она то и чекала, па да га онда покаже Херману у правој боји. То бива, и комедија је свршена. Херман спасен од таквих пријатеља, жени се и остаје дома. . . . Мислим да није потребан коментар, јер ће се и без њега сваком читаоцу, као и мени, само по себи наметнути питање: А ко ће га спасти од спасиоца? Ј. јвдамобић.

Др. Радмило Лазаревнћ. — 0 овом честитом Србину, марљивом књижевпику и савесном лекару говори се у овом броју опширније на стр. 58. Хиландарска застава (поклон Њ, В. Краља Адександра I српској дарској ларви Хиландару). — Поред нарочитог чланка о овом краљевском поклону, напомињемо још да лева од обе слике представља краљевску а десна д р к в е н у заставину страну.

Српски државни грб на манастиру Хиландару — Овај се грб налази на припрати коју је дозидао, на уласку са западне стране, кнез Лазар. Припрата је у истом стилу као и садашња саборна Хиландарска дрква (уз коју је и дозпдана) што је подиже краљ Милутии. Нија пам познато да су српски хералдичари ошпирније писали о овом грбу. Иомињат је само, а верну му сливу првином доноси »Нова Искра«. Сликар Паја Јовановић употребио је овај грб врло срећно на крсташу барјаку у својој сдиди Вошко Југовић. Манастир Хиландар. —- Сдика представља делокупни изглед ове српске царске ларве, те због тога се и не види, како би требало, сама црква. Зоог тога је у чланку г. Л>. Ковачевцћа опширнији оиис саме цркве које ћемо слику ускоро донети. Црква Сл Краља у Софији. — Границе своје бедежио је срнски народ највише крвљу својом, а поред ње, врло радо, и светим храмовима у које полагаше своје ведике синове, као у кућу вечиту. Од Хиландара до северних изданака Фрушке Горе, од кршне ДалмаЦије до данашње бугарске престонице покапана је земља српском крвљу над којом се данас у многобројним задужбинама кандила пале у знак захвалности и као израз сталне наде за депшу и срећнију будућност. У Софији , данашњој бугарској престоници, одмарају се у цркви Св. Спаса моћи Светог Српског Краља Милутина, који, како вели Јаков Лукаревић у својој хроници (II изд., 63. стр.) »б е ш е с ахрањену Св. Стевану код града Звечана, одакде је за тим пренесен у Свету Марину у Софију, гдесејошчувацео садугом ддаком погрудим а, к о г а с а м ј а в и ш е пута с в о ј и м о ч и м а в и д е о« . Није нам познато да ли се тачно зна кад је подигнута ова црква, коју нредставља наша слика. Ирема горњем запису биће вероватно да је Свети Краљ почивао у којој другој Софијској цркви из које је доцније пренесен у ову садашњу, јер храм посвећен једном имену, носи то име докле се год у њому не би пропојало по обредима друге које вере. Колико је поштован овај српски светитељ нарочито у Софији п њезиној околини, има пуно доказа, чак и сваког дана. Ми ћемо навести само један/ Пре неколиких година донесе Софијско општинско в (5ће одлуку: да се храм Светога Краља норуши као сметња правилној регулацији. Нећемо нагађати све разлоге престоничке општине да тако уради, али износимо истину, да је се том придиком узбупило Софијско становништво које у том гледаше смртни грех према Св. Краљу. Становници се у гомилама скупљаху око храма да се сидом одупру општинском решењу. А када се сутра дан стушти небо над Софијом , ијЈкада, после незапамћених времена, удари гром у храм више српског светитеља, раздраженост народа, који у том гледаше гнев господњи, узеде такве размере да општина СоФијска мораде одустати од донесене одлуке. На слици, која представља унутрашњост дркве, види се на левој страни одтара ћивот Св. Краља који је и за живота »на страшноме месту постојао« у славу српског имена, а који ту дужност ево и по смрти врши. Маћедонка. (Сликао П. Туман). — Није ово први пут да су туђински сдикари тражили мотива за своје радове у нашем народу. Такав је пример (поред већ неколикнх у овом листу) и ова слика немачког сдикара. Маћедонски рансод. — Нисад ове бедешке нашао је старца, чију је оригиналну спољашност битољски Фотогра® г. Кермеле-Николић насликао, и »Нова Искра« рада и ширим српским слојевима показати, на сајму (вашару, панађуру) Леринскоме. У то доба 14 маја писац се враћао с нута по југо - западној Маћедонији, специјално с иута по земљишту око Охридскога и Преснанскога Језера, и наглио је да што нре стигне у Битољ, док није остао без чега путник не може бити —■ без новаца. Старац Филип Митре родом је из села Петорака, деринске казе. По његову казивању имаће 67—70 година. Још је рано ослепио — од богиња, тада му је бидо две године. Казује да је у млађим годинама путовао по данашњој и старој Србији, по западној Бугарској и Маћедонпји. Али има више времена, како само оде до Битоља и других ближњих места. Кад је упитан: да ли зна да пева, он је с поносом одговорио да би цео мвсец дана могао казивати песме „кралски и е с н и.« После рђаве бербе у славноме Св. Ђерману, селу на обалама Преспанскога језера, у којије с толико нада пошао, па наићи на овако богат извор, готово неисцрпан — како пријатно изненађење за пиСца ових редова! Наравно он није часа часио, већ старца повео у гостионицу, обећавши му да ће га добро наградити, и'да ће добити много више но седећи насајму, на сунчаној нрипеци.