Nova iskra

СТРАНА 06.

II 0 В А II С К Р А

ВРОЈ 3.

скроз акадомски начин сиирања, пообпчио фипо ииансо, пдолоиитост II ио.шчииа тоиа његов.ц фин музички укус у сиаколо ногдсду, урођоиа способиост која му иде на руву да продрз у све тајпо тоискога иесИика, да се ужшш у духсамога умотпичкога дода — комиозиције, сво то исмољава његов таденат, иснољавл га не слмо као внртуоза већ и као уметника. Ирсти му не надмашају разум, иити разум осећањо, све је то У складу, Слушајућн тонове као кристал чисте, мелодије нрожето тугом, сетом, жаром и ватром, осећамо да ту има нечега што сс тиче баш наших радостн и жалости, наше љубави, нашег животакоји он дубл>е и бујиије схвата и осећа но ми остали. Ронај је Ш о н е н о в у II о к т и р н у тако леио и слатко свирао, да је нијесвирао већ иевао, чимо је само још јаче на иашудушу утиидо ; в^аоса^о у валдеру Ф а у с т-Ф антазијо од Саразат а било је особито лопо; ватрени маџарски дух његов јасно је избио у Болеру од С&разата и у ћудљивом и но садржини и ио облику Ронду кааридиозу од Се н-С а н с а. Акустика напгег позоришта извикапа за врло рђаву, нијетаква, јер ми чусмо јасно и најјаче {огЉзшто и најтише р1аш881што. Љегово Величанство Краљ Александар изволео је одликовати г. Ронаја ордопом Св. Саве четвртог степеиа. Аделаида Зелда, колоратурна иевачида, н и к а к о п р имадона с1е 1'Ор^га соппфге у Паризу, најмање друга А д е л и и а Пати, стунила је први иут нред београдску иублику на кондерту који је Београдско Певачко Друштво приредило 23. јан. 1900 год. у дворани код Коларда. Сала беше нрепупа света; воћинује нрипукла ужасна реклама изгледа врло смешнога, улевајући свакоме, који је дубље размишљао о околностима самога концерта, сумњу у истинитост исте. И сумња ностаде истином ! Глас једне оперске невачицо но треба да усие само као глас већ и у изразима осоћаја љубави, мржње, љутње, нежности, радости, туге и бола мора он одличну улогу играти ; свега тога г-ца А д ел а и д а 3 е л д а нема, њен глас је већ одавпа прецветао, она но може свој глас на далеко да простро а да не виче, при крају узетога даха онажа се умор и изнемоглост, у декламацијијасности недостаје. Начин нзнашања н извођења појединих пијеса, и ако с гледишта техничког веома тачап и исправан, ипак је бсз студије, без иознавања намера тонскога песннка. без духа којнм би и најобичннју Фразу задахнула, једном речју он је без нкакво духовне пластике. 3 е л д а располаже иначе вријатним не звонким техго зоргап-ом одличне школе, средње јачине, који је- нријатнији у вишим но у ннжим областима. Интонација је тако тачна да би могла победопосно : нздржати математичко -Физички испит односно броја трептаја сваког појединог тона; 81;асса1;о је одређоио и тачпо, рекао би човек да су бисерна зрнца која она једно за другим тако вешто ниже ; трилери су веома егзактни а скокови с једног ннтервала на други поузданн. Али са-в тај Снољни сјај пе освпја, он оставља слушаоца хладна, незагрејана. Човек се чудп и диви тсхничкој всштини њепој, али осећа да пема душе, дражн, нојезије, осећа да нема философског духа. Нас вигае може очарати и задобити љупки гаас — израз душе, ио сама леибта — украс тела. Аделаида З'е л д а нак нема ни једпог пи другог ; у томе и лежи главнп узрок што нас иије могла освојити ни великом Р е цит атив-ариј о м и з Т р а в н а т е од В е р д и ј а, ни лепом песмицом 8апз <; о 1 од Г и де ■ К а р д е л о т а, ни дивном Вопгсепз е-ом из Ј б с е 1 у п-а од Б е н ј а м и н а Г ода р а, нн чудном Р г е § ћ-1 е г-ом из Танхајзера од В а г н е р а; нама срце куд^шо исто тако. за време концерта као и нре њега. Аделаиди је уметност средство а то не би тако било, дајој је нрва урођопа а вегатина друго. Те исте вечери певало је Београдско Певачко Друштво »стару носму«. Несмо рађене по српским иародним мотнвима, обучоне у уметиичко али не и генијално рухо, отпеване су тачно и лепо, нијаисе беху одличне, интонација тачна и чиста, а за све ово имамо да захвалимо новоме и одличноме хоровођу и комионпстн г. Ст Биничком. Београдско Невачко Друштво, коме је с једне стране циљ музичко образовање а с друге стране гаирење песме, греши гато заборавља и уметннчка дела ове врсте у осталих словенских народа, нарочито Чеха и Руса. Изгледа нам да оно неће да зна за лепоте и дражи чегаких планина п долина, руских равница и степа само због природних ленота своје отаџбпне. Наша вокална музика, која је тек у зачетку, на којој се тако мало радило, није довољна па да друштво само н>у негујући одговори задатку и постигпе диљ ; с тога је опо позвано на првоме месту да поред целокупне нате вокалне литературе, свој родертоар попупи и пијесама страних, парочито словепскпх, музичких аукторптета и да не пружа Београдској Публиди, којој се већ иначе музичко образовање у врло уским границама креће, увек једно и нсто, те тиме сједне стране не одговара своме задатку а с друге стране слушаоде, који нриродно губе све вшпе и више интерес, наводи на омиљенп концертни разговор Тонови дају речима колорит и тек он је у стању да нам да нластичну слику песпикове душе : и ако туђа несма, туђе речи нису ленше од наших, колорит им је за дело леппга. Очевидпо овај захтев изискује доста озбиљна рада, нарочито ако се узме у обзнр музпчка нешколованост већине чланова овога друштва ; но то није никакво онравдање, јер Краљ. Срп. Нар. Иозорнгате, које не располаже много бољим музичким матерпјалом али које ради не обазирући се на многу вику против њега и његова рада, више одговара позиву, јер оио је вродно и ради ; за то нам говори Е г м о н т ; за то нам говорп П т и ч а р ; за то нам говори М а с к о т а.

А да сс то пе да леиствовањем и нерадом иостићи, и колико рада, труда и ножртвовања ваља уложити, казаћо вам најбоље вредни капелник Краљ. Срп. Нар. Позоришта г. II о к о р н и. Београдско Пеиачко Друштво је република а тробало би да буде м о н а р х и ј а. С м е т а н а, Дворкак, Рубинштајн и Ч а ј к о в с к и загрејали бн нас исто т ко као и наше народне мелодије,јер нас за њих крвна веза веже и њу осетити било би нам милије но ненрестано слушати оно једанпут научено и отпевано А. В е н д л II е д е л а, млади внртуоз на виолини, одличнога талента, извојевао је себи на концерту »Новинарског У д р уж о њ а« 27. јан. 1900 г огромаи уснех Вијењавсковом Фантаз и ј о м „8 о и у е 111 г (I е М о 8 с о и" која захтева због својих великих техничких тешкоћа веома вештог ади не и сувигае мисаоно1 свирача, обдарепог ириродним осећајем. Захваљујући својој солидној и елегантиој техницн млади виртуоз савладао је лако и ноуздано све тешкоће Вијењавскових проблема којима је компоииста нарочнто окитио СаДепги, као интродукцију ове лено Фантазије. Обе њоне теме а па име руске народне иесме: »Красни С ар а ф а н«, нежна и меланхоличиа, и »О с е д л а ј у к о њ а«, живахна и несташна, као контрасти по карактеру огледаху со јасио у огледалу душо Неделипе, у његову начипу изнагаања и извођења, који бегае непобитан доказ његова нравилиог схватања и нотнуиог разумевања. Интонација му је чиста као звук звона, тон пуп ножности али и снаге. Нсдела је своје студије свршио на прашкој консерваторији. дакле онде где и његов на далеко чувени земљак Ондричек, и нема сумње да је Недела једини којн је у нас после Ондричека с нравом заслужио и постигао тако огроман успех. Имајући га као ирвога солисту у оркестру Кр. Срп. Народиог Позоришта п као проФесора, увереии смо даће мпого доириноти шпрењу ове лепе, племените уметиости у иас, опомињућн га само да друге учећи и сам даље ради и учн, ј е р у ч е њ у н е м а к р а ј а. Мирко Рош.

Р А 3 Н О Срисгсе нар. припонетке у францускоме преводу, - Грофица Етта (1е Ргеу иочела је прсводитп са срнскога на француски паше нар. прмпоиетке, нз збирко псумрлог Вука Стсф . Караџића, која јо штамнапа 1852. године. Оно су почоле излазити у нариској Ееуие (1'Еигоро под натнисом : Швипгез 1е§епс1е8 8ег1ое8. У свесци од 1. Фебруара ово године, стр. 139 -143, штампанс су ове дво нриноветке : А н ђ о о и т р н б р а т а п Ч у д н о в а т и н о в ч н ћ. Ми ће.мо ирвом ирплпком нроговорити оппшрпнје о овомо часопису, којн јо ушао у своју троћу годипу, и који је до дапас• нублпковно мпого радова којп со тичу нашога народа. : * '. Ренско словеиско јеванђеље. — Нама воћ позпатн слависта 1 ј 01Н8 1 јо 8'0г, нубликовао је недавно, трошком парнске књижаро М1ећ:шд, N о 1 е 8 8 и г 1'Е V а п ц е П а ј г е 8 1 а v о п <1 о Е е 1 ш з, <111; „Т е х 1; о (1 и 8 а с г о". Књнга је па 4-пи, стр. 51. * 0 земљотресима на Истоку. — М. Б\ Хепоро1, нроФссор иа Јашком уннверзптету у Румупији, виамна у нариској Веуие До 1 §6о§гарМе (1900, свеске Фебруар — Март) расправу : 1/асМоп р1п1от^пе еп Опеп!;, гдс је рсч и о земљотреспма у Србпјн од 1893. годинј на овамо. • - ■ БИБЛИОГРАФИЈА КЊИГЕ 1. Српска књнга, њени нроданци и читаоцн у XIX веку. Пред освитак XX века разматрао и бележио Стојан Нов^вић. Издање С. К. Задруге. — Београд, Државна Штампарија КраТевино Србије, 1900. — 8-на, стр. 118. Цена 1.50 дин. 2. Српски фолклор. Написао Тих. Р. Ђорђевић. (Оштамнано из »Караџића« за 1900. год.). — Алексинац, штампарија Мате Јовановића, 1900. В. 8-на, стр. 18. Дена'? 3. Детињство. Написао II. С. Срећковић. Друго издање (Краљ. Срп. Дворске књижаре М. Стајића). Београд, гатамиарија Павловића и Стојаиовића, 1900. 8-на, стр. 159. Дена 1 дипар. уч^у^члаллллллаллллллллллл/^чллллл/^^чллллллллллллалллллллллллллллллал/^^^лллллллллалллл/' НЛИОМЕНЛ Овим бројем иетиче прва четврт друге године „Нове Иекре", С тога молимо еве оне претплатнике, који нам претплату до данае не поелаше, да то што пре учине. Претплату из Београда купи повереник „Нове Иекре" г. Михајило Алекеандровић.

»НОВА ИСКРА« излази сваког 16. у мкседу. — Цкна: па год . 16, но год. 8, четврт год . 4 дии.; ваи Сглије год . 10 фог . или 20 дип. у злату. — Пгетплата и све што се тиче администрадије шлљи се Р. Ј. Одапићу, власпику »Нове Искре«, Љувићска ул. бр, 8.

Власник и уредниг; Р. Ј. ОдавиК.

Милош Вклики — ЦГтЛМПАРИЈА Бо јовићл и МИЋ .ић.д (Кн. Си01Г. БР. 35.)