Nova iskra

_Б РО.Т 4. .. . Н 0 В А 1 да оборите очи. — Ви најмање иа целоме свсту. Ко с двадесет година чини што Ви чините, то је потпун човек и нема да се крије. Нећу да Вам ласкам, али запитајтс се једном, ко би још то урадио ! Да ие би ти, Леоне ?" окрену се он младоме кицошу, који весело смејући се одговори : „Какав сам, такав сам, ујаче." „Само кад би био икакав, неваљалче", одговори Дуглао. — „Знате, ово је мој нећак, Леон Хелср, Гаша 1 л агаић у иовом издаљу — -- —" „Ујаче, изгорех !" „Мир, обешењаче." „Ујаче — двадесет чаша — ко пре буде под столом —" „То он зове поштовање." „Ујаче — ти заједаш." „Мир — погледај само овога младога тежака — днадесет му је година, а држи све газдинство у реду." „Е, господине Дугласе, и ја сам још ту", викну Мајерхефер нешто необична лика. „Не мислим Вас вређати", одговори овај, „али Ви имате са својим акционарским друштвом толпко посла Ви се наравно не можете старати о таквим тричаријама." Мајерхефер се поклони поласкан, а Павле се застиде место њега, јер је и сувише добро осетио иронију ових речи. Госпођа Дуглас дозва га к себи осмехом, узе му руку и помилова је. „Порасли сте и пролепшали сте се", рече она својим слабим, пријатељским гласом, „и добили сте лепу браду — — —" „Па реците му ти", прекиде је мати, која је данас изгледала слободнија него ли ииаче. „Павле, замоли своју К у М у « „Да -— молим за то", рече Павле, муцајући и поново поруменевши. „Бог ће те благословити, сине", рече госпођа Дуглас. „Ти си то заслужио", — и глава јој опет клону на дебло. Павле је сада стајао иза клупе и није знао шта да почпе. Откад је одрастао, сада је први пут био у туђем друштву. Поглед му паде на Јелисавету, која се осврте за њим, налактивши главу. „А са мном и нећеш да се поздравиш ?" упита га тихом враголијом. Оно поверљиво „нећеш" даде му одважности. ЈТружи руку и упита, како јој је било ово дуго време. Жалосни покрет пре|)е јој преко лица. „Није добро", рече она тихо, „али о томе ћемо доцније, када будемо насамо." Она се мало помаче, па рече : „Ходи !" И када седе поред ње, додирнујој лактом врат. Тада му кроз све тело прође језа, какву никада у животу није осетио. Леон Хелер пружи му преко стола руку и речо смејући се : „У добро пријатељство, Ви узорни сине !" „На жалост нисам достојан, да будем узор", одговори ои у својој невиности. „Онда будите спокојни — нисам ни ја. — Нигата ми није отужније, него ли такав узории сии — —" „А гато сте ме тако назвали ?" Леон га погледа збуњено. „Е, па изгледа да Ви све сматрате за збиљу", рече по том. „Опростите — ја сам тако слабо навикнут па шалу", одговори он, а стид му обли лице. Када се затим окрете Јелисавети, опази како га она гледа у очи необично дубоким, озбиљним погледом. Тада му душу обузе изненадни осећај среће. Осетио је да ту има некога који га не сматра за глупога и смешнога, који је разумео његову природу и законе по којима се владала. Док су њих троје ћутали, настави отац на другоме крају стола доказивати господину Дугласу план свога акционарскога друштва.

с К ? А СТРАНА 121. „Па ако имате према мени поверења, господине!али не! то и не морате имати — хоћу да кажем, ако нећете своју срећу лакомислено да проћердате — а својој срећи не треба стати на пут, господине! — ако у себи осећате само искру предузимачкога духа — онда, да онда! —-! знате стотинама се хиљада ту може зарадити, тресет је нсисцрпан — а што бисте допустили да се други мссто Вас обогате, господине? Напрсд — кроз мрак к светлости, моЈа је лозинка — хоћу да се отимам и борим до последњега даха — јер није мој личпи иптерес у питању, већ ми се чипи као питање цеА>га човсчаиства ! Стало је до тога да се пуста земљишта спреме за културу, стало је До тога да се целоме срезу створи пови животни сок, стало је до тога да се сиротиља ових предела претвори у богатсво — стало је до тога да човек постане добротвор човечанства, господине !" И у том је правцу торокао и даље. А затим се сасвим примачо Дугласу, и као да хоће да му стави ииштољ на прса, узвикиу : „Хоћете ли дакле да узметс учешће, господнне." Дуглас спази један миг своје жене, која је показивала на госпођу Јелисагету и њега при том молила, па рече, у пола весело, у пола љутито: „1Нта му драго." ТГавле се опет застиде, јер је читао на лицу Дугласову, да је њему једино стало до шале да баци неколико стотина талира кроз прозор. Зпао је он сувишо добро, да нико паметан није могао планове његова оца озбиљно схватити. „Зар ниси видео наше девојке, Павле?" упита мати, која је сада била исто тако утучена као и он. Не, он их нигде није видео. „Иди онда — потражи их — отишле су на игралиште — реци им да не јуре одвећ много, иначе ће озепсти." Павле се подиже. „Поћи ћу с тобом", рече Јелисавета. „Смем ли и ја поћи, сестрице?" упита Леон. „Остани ти само овде", одговори она на кратко, нашто он изјави да ће га убити туга. „Красан човек", рече Павле с уздахом зависти, када поред ње корачаше хсроз гунгулу. „Да —■ и ништа више", одговори опа. „Волиш ли га?" „Волим — врло." Дакле ће га ипак узети, домипшао се Павле. Уоколо викаше и клицаше гомила. Светњљку једну обузе пламен, и пуно младих момака труђагае се да је скине с узице. Газбуктала парчад хартије летела су по ваздуху, а течни стеарин прскао је по кругу. Јелисавета наслони своју руку на његову и припи главу на његова плећа. Оиет га обузе мала језа, коју не могаде објаснити. „Тако — сад сам заштићена", рече она шапћући. „Дођи после у шуму, Павле, имам много да ти причам — онде нећемо бити узнемирени." И како она то рече, њега сасвим обузе страх од саме радости. Сада су били дошли на игралигате. Трубе јечаху, а играчи се врћаху у кругу. „Хоћемо ли и ми да играмо?" упита она, смејући се. „Па ја не умем", одговори он. „Не мари", рече она, „затакве је случајеве Лсон ту." Падогае му на ум глупи снови, гато их је данас снио под смреком. — „Тако је са свачим, тнто себи смислим" помисли он. „Имам још једну твоју књигу код себе, Јелисавета", рече оп потом, „Знам, знам", одговори она, гледајући га смешећи се. „Опрости, што —"