Nova iskra

ВРОЈ б.

НОВА ИСКРА

СТРАИА 173.

ообом доноо у свет нову реч ; он се јавио као путовођ пајобичнијих смртних ; он је нудио помоћ свим онима што их је живот увредио : Ево како говори он свом другу песнику: Пек ти несма дије илам незадовољства, Нек ираведиом сузом жеже душу људла; Нека чисту љубав отаџбини .јавља И жеље што живе у иоштеним грудма. Сваки звук јој нок нас вазда наиред креће, Измучене борбом нека надом диже, Нека ногинуде бесмрћем вепчава А писке бегунде клотва јој нек стиже. Води нас у борбу са лажи и тамом ; Истипе и дана ти нам буди весиик, Тад ћемо нред тобом на колена пастн И од свега срца рећи : ти си — песник ! Измучени муком и жалосном прозом свога живота, монотоним током љеговим, — само у појезији налазимо умирења и освежавања за своје наравствене силе. Она нам доноси тренутну насладу, она улева у нас одвратност

Лко ти је срцу идеал увређеп, Идеал човска и света што пати ; Ако нравсднички заплачеш и кдонеш Песиика потражи, утехе ће дати.... Песник ће ти, без глумљења, испричати као брат и натпе муке и наша песавршенства, разбуктаће угашену' веру, разгонити сумњу и душевни бол, пружиће ти као слабијем борцу руку своју, одушевљавајући те да напред смело крећеш — к идеалу. . . . Такав је луча - песпик и Надсон био. Између имена руских књижевника с краја XIX века запазиће се и од доднијих књшкевних историчара име овога песника, који не потраја колико би се желело, али који убележи силан, неизгладпи траг у срца огромних читалачких кругова. А како је био свечано дочекан ! . .. Али сурова судбина већ у самом његову почетку немилосрдно га је осудила. У најранијем детињству познаоје сиротињу, невољу и усамљеност, а за тим тешку службу која не беше према његовим наклоностима (био је војник)

ФАКИНИ ПРЕД ЦРКВОМ СВ. В/1АХА У ДУБРОВНИКУ. По акварелу А. К. Микер - Нордена.

према свему рђавом и ниском, она нам даје саучешћа и осетљивости за Лепо, — другим речима, поред ње постајемо и бол.и и племенитији. И ако браство у животу и није тако често, и ако нас живот доводи до уверења да браства и нема, — ипак ћемо га у појезији наћи. Песници су наша браћа која нису издајице, која разумеју сваку мисао нашу, саосећају сваки ударац срца нашега и све што се дубоко крије у душама нашим, а што тражи искренога саосећаја, одјека и дочека. У тренуцима туге, очајања и бола само је прави песник у стању да поврати мир боној души, да окрепи клонуле моћи, да наду пружи .... Ако ти је тешко и ако ти није, У овоме свету отимачког боја, Никог који би ти од срца помаг'о Племсните тежње и сумшаља твоја;

ни према његову здрављу. Све ово водило га је прерано несрећном свршетку. Тек што беше стао на својо ноге, тек што дође до могућности да се слободан преда песничком стварању, — а љута бољка отрова му млади живот. Она га је на послетку и у гроб свела. У својој 24. години завршио је Надсон кратку низу својих дана : умро је у Криму од грудне болести. Свехну још и нерасдветан у трајаау мрачних дана! Детињство Надсоново није било баш тако ни сјајно ни задоволлш. И ако је знао да је православан и да је се по свему порусио, опет га је мучило и кињило што је пореклом био Јеврејин (по оцу). Невол.а и крајња хзиротиња беху средииа у којој је детињство провео. Јад, свакодневна потребност и прекомерни рад одведоше у гроб матер, његову једину заштитницу. Као тсамен сињи свалило се ово на примљиву душу малога Семена, нервозног