Nova iskra

БР0Ј 7 - П 0 Н А И Споменици, које смо могли до сад проучити потпуно или од чести само, још не дају историски преглед развијања црквене архитектуре, живописа и скулитуре у нас, те пе дају ни могућности рећи што одређено и заобљено о осталим радовима који у вези стоје са овим наведеним главним гранама уметпичког делања. До сад проучепи мапастири и цркве у Србији чине тек мали део од оног знатног броја црквених грађевина, које су у току српске прошлости подизате по разним крајевима садашње Краљевине Србије ; а незнатан су готово део од оне мнозкине већих и мањих за.дузкбина по широкој земљи српског народа, ван грапица Краљевине. До данас снимљене грађевине налазе се ноглавито у средњем и југо-источном крају Србије. Пропутовали смо до сад, ради изучавања нашег, округе : крагујевачки, топлички и пиротски, Али нисмо све градиво у њима исцрпли. Бавили смо се поглавито оиим грађевииама за које је предање казивало да су веома старе, или смо снимали оне, које су биле на нуту скоре пропасти, те смо им тако на хартији спасли архитектонски облик и сликани и резани украс њихов, Ради снимања ноходили смо до сад четрдесет и осам црквених грађевина. Међу њима је дванаест већих, и тридесет и шест мањих. У веће броје се Студепица, Жича, Ариље и Калинић. Но ни један од ових споменика још није потпуно снимљен и описан. Мораћемо још један пут отићи до њих, јер су обилати архитектонским, живописном и скулптурским градивом. По осталим крајевима наше отаџбине још нисмо били ради изучавања црквених уметничких споменика. Али познавајући неке податке из туђих вести о њима, држимо да можемо рећи, да ће се тамо наћи примерака, каквих још нема заступљених међу нашим снимцима. Примерци ти иосе неке особине којима се разликују од до сад виђених и проучених споменика. Држимо да ћемо, пошто те крајеве сами прегледали будемо, моћи утврдо рећи, да међу старим црквама у Краљевини Србији има старијих од Немањина времена ; а то су оне које обликом својим подсећају на обрасце стила старо-хришћанског ; даље, да су цркве из доба Немањића разног облигса . по основу и склопу своме, и да су цркве из времена Лазарева и после њега, готово једнолике по основу, склопу и градиву свомс. Та је опаска, у осталом, већ и у ранијим приликама изнашана. Према наведеноме, стари српски црквени сиоменици, у нас, моћи ће се ваљда разредити иа три групе. Но даља истраживања, нарочито у још неослобођеним крајевима, лако ће моћи такво груписање оборити и поставити другу, основну, природну, историску поделу. У данас још неослобођеном и са уметничког гледишта још пеисиитаном делу старе српске државе, имаће, колико се из путничких али нестручњачких достава дознало, многих црквених грађевина, које ће склопом и обликом својим и градивом од кога су, бити значајни подаци за право сазнавање старе српске црквене уметности. Тамо где је било средиште старом, српском државном животу, наћи ће се извесно споменици, према којима су ови у данашњој краљевини, већим делом само слаби одјеци.

С К Р А СТРАНА 209. Најкорисније би, разуме се, по право сазнање старе српске уметности било, истраживања отпочети на споменицима у Старој Србији. Велико и широко пол>е отворено је ту истраживалачком раду. Оно чека на посленике. На њему имаће градива које ће моћи дати одговора на многа питања о правом животу српског народа прошлих векова ; које ће моћи дати загледати у право знање и умење народно и које ће моћи иоказати ошнту народну духовну тежњу, оличену иначе у оним радовима, којима се научно истраживање и оцењивање у нас данас већ бави.

Поред прикупљања градива снимањем и описивањем, ми смо се, по могућству, старали и о публикацији наншх снимака. Обраћали смо се, за тај смер, књижарима издавачима у Берлииу, Паризу и Лондону. Налазили смо у њих одзива за дело ограничено на скромап број одабраних снимака само. Но на то ми пристати не могасмо, јер је смер наш да дело наше буде потпуно и свестрано, како би могло послужити као озбиљно и поуздано средство за сазнавање српске старе умбтиости. Снимке наше гледали су, у току година, многи страни научењаци, који су у Београду били, и радовали се њиховој публикацији. Године 1872. снимци су наши били изложени у московском публичном музеју, и стекли су Српском Ученом Друштву признање и похвалу од стране управе истога музеја. Један познат руски научењак иомогао нам је био наћи у Паризу поузданог књижара издавача ; али се у нас шгје био примио услов његов, да му српска влада накнади мањак, ако га имд.о буде око издавања првих свезака пашега дела. Да би смо после безуспешних покушаја са појединим књижарима, са својим радом упознали остале издаваче, а и страни научни свет, штампали смо године 1878. у Бечу, мали извештај о својим снимцима иод насловом „0' Пр6оро[1ос;". У њему има и једна таблица са нацртима неких снимљених манастира. У раду око снимања наших уметничких споменика, трудили смо се да их схватимо по свим њиховим значајним белегама у облику и боји, и да све њихове културне и техничке особине највећом верношћу представимо на хартији. При раду никад заборављали нисмо, да само тачно и верно снимање снимку даје праву употребљивост и научну вредност. У том озбиљном правцу, радићемо и даље, кад рад око снимања споменика, помоћу Сриске Краљевске Академије, настављали будемо, чему се с радошћу падамо. 0 озбиљној тежњи нашој у снимању, моћи ће се господа Академици и сами уверити разгледајући сад изложене снимке. Од страних зналаца, који су наше снимке гледали, слушали смо само речи признања. По њиховим речима, снимци су рађени не само сликарском верношћу, но и археолошким разумевањем. Из манастира Жиче прикупили смо до данас највише иконописног и орнаментског градива. Студеница дала нам је градива архитектонског и скулптурског. Живопис њен још разгледали нисмо. То исто можемо рећи и о манастиру Каленићу. Оба ова сиоменика мораћемо, р:\;п