Nova iskra

Мицић. Ама, шта да вас помогнем ? Душан. Дакле чујте најпре у чему је ствар. Овај мој пријатељ, као што вам рекох, због тога што је тако писао, осуђен је на шест месеца затвора и, дабоме он би то морао и одржати. Мицић. Морао би. Ако га је власт осудила, морао би. Душан. Дакле, он се спрема да побегне. Дамњановић. У Аустро-Угарску. Мпцић. Онако! Душан. Јест. За то је, дакле, и дошао к мени, док се спреми чамац, а да га не би познали ни овде код мене> он је узео име једног свог пајбољег пријатеља, вашега сина. Ето то је цела ствар. Мнцнћ. Ама, па да се то нешто не изврне, па да мој син мора да одржи оних шест месеца затвора; то знаш ? Начело, начело али .... Дамњановић. Та за Бога, нисам ја то име узео пред властима, већ само овде, у винограду, управо у фамилији. Дугааи. Са свим невино ; то је више шала. Мицић. Није баш ни шала. Душан. Од вас се не тражи ништа више, већ само овде код нас да не одате, да он није ваш син ; другим речима, ви га морате привремено признати за свога сина. То је све, а онда — ви то, знате, морате учинити и за љубав начела. Мицић. Оно, како да вам кажем, ја сам за љубав тога начела већ доста чуда починио ; а није да се бојим: ето један пут сам се за љубав начела посвађао и са женом, али .... Душан. Овде бисте управо учинили највећс дело и жртву начелу. VI. ПОЈАВА Арса, Марнја, Зорка, Ви&ентије, Никола и аређашњи. Арса. ( Притрчи први и загрли Мици&а) Опрости, опрости брате ! Вићентије. И мени да опростиш. ( Загрли га и он) Арса. Сад ми тек момак рече да је један путник стигао, одмах сам се сетио да си ти. А где је твој сандук? (Нађе га) На, носи ово (Да момку, који одлази) Вцћентије. Да сам знао да ћеш овим возом доћи, ја бих дошао, изигаао бих на станицу. Мицић. За што, молим те. Арса. Па како си, како ? А? Добро изгледаш. А, чекај да те познам, ово је моја жена, моја ћерка, мој син и Влајко кога ја пе одвајам од својега детета. Мицић. То јест .... (буни се) Дугаан. Да, ја сам већ говорио Господину Мицићу, да је његов Влајко овде као у својој кући. Вићентије. Замисли само како смо се изненадили, кад нам рече да је твој син. Мицић. Кој ? Дугаан. ( МициКу ) Знате, начело је овде важније од свега, дакле, другим речима, Господин Вићентије каже како нас је то пријатно изненадило и, разуме се, мило нам је било, знајући да ће то и вама бити мило, јер знате, кад човек помисли на начело. Мицић. Да, да, мило ми је! Па како си ти Арсо; како ? Како жена, деца? Здрава су, а? Мило ми је. А ти Вићентије ? Вићентије. Ја тако .... Мицић. Грдно си оматорио.

а С К Р А _ СТРАал 2Ј5. Вићентије. То јест, по чем ти то мислиш ? Марија. Како је госпођа? Арса. Истина, болан, па зар сем Влајка, сва ти деца помрла ? А ја о томе ништа не знам. Мицић. Како ? Имам, брате, шесторо деце. Вићентије. Шесторо?! А Влајко каже, да ти је он једини ? Мицић. Ама кој Влајко ? Дугааи. То јест, молим да се разумемо. Дакле, ваш син Влајко .... Знате, ту је начело главна ствар, /— он је управо казао, да је он једини мушки. Мнцић. Ама, имам ја још три сина код куће ! Арса. Како ? Дамњановић. ( Врло збуњен ) Да. . . . нас смо три брата,, ја и још двојица. Душан. Ствар је донекле потекла из неспоразума, који се може десити и код маље заплетених предмета но 'што су деца. Дакле, из тога неспоразума, за који се за сада не може тачно да сазна, да ли је потекао услед незгодно постављеног питања или рђаво исказаног одговора, изродило се, или боље, излегло се . . . . Другим речима, мој отац се јако радује вашем доласку, Газда Јованча, те, кад вам је већ син овде, да проведете у нашем друштву дан два, да будемо заједно. Видите, како је овде код нас лепо ? Овде је управо одлично и . . .. молим вас, бар овде треба да је човек начелан. Је л'те ? Мицић. Јест, брате ; не кажем да не треба. Зорка. ( ДамњановиИу ) Видите ли, како смо вас пријатно изненадили. Ви нисте ни знали да је отац позвао Господина вашега оца. Дамњановић. Одиста изненадио сам се ! Душан. И тек како се обрадовао ! 0, да сте видели кад су се загрлили ! То је одиста дирљива сцена, кад се загрле сип и отац. Мицић. Ама, кој се загрлио ? Душан. Знате, говорим у оиште о л.убави синовљој и родител.ској. Марија. Али за Бога, Арсо, држимо човека па ногама а тек што је стигао. Нисмо га ни понудили. Арса. Право кажеш. Хајде, Јованче ; ево овамо у собу, ако хоћеш да се умијеш. Ево овамо су ти и ствари. Мицић. А, баш те молим. ( Одлази, а тако исто и остали за њим а само остају Зорка, ДамњановиК и Дугаан) VII. ПОЈАВА Душан, Дамњановић Зорка. Душан. ( Који је иошао, враИа с.е те ДамњаповиЛу на страни) Ја морам тамо, да ствар потпомажем, јер видигп, не иде баш глатко. Дамњановић. Молим те, јер ја не умем ништа, ја бих само одмагао. Дугаан. Не брини. (Оде) (наставит.е ст:)