Nova iskra

ђЗ^ОЈ 12.

I 0 В А II С К ? А

СТРАНА 371

Било је ту свакојаких песама, беху лепо преписане, а неке су у пола прецртане, па исписане поправке. Овс као да је чипила по сећаљу или их је сама стварала. Ту је било и оне о певачу, коју је Катица онда изговорила. Па онда је било једне, која је гласила: Буји паји, сааго моја, Крај љуљке је мајка твоја Да те чуна и да бдије. Бујп наји ! У шуми .је мирпо, ти'о; Већ и слатки јек се скрио Што га звоно с храма вије. Буји »аји! Вујп паји, чедо драго! Где, већ луна зрачећ' благо Лрича липи ба.јке миле Вуји паји! 0 пастпру с бујиих гора, 0 нринцеси царских двора, И ииа су им душе криле. Буји наји ! Вуји паји, чедо моје! И иред тобом стазе стоје...

Неки јахач смели упнта кад стиже: »Што ме гледаш тако ? ...« и ириђе јој ближе. — »Љубави бпх хтела!" Насмеја се јахач: »Хајд', лудиде, ходи У загрљај к мени, то у љубав води, Љубави си хтела !« »Ја сам остављеиа, ја се бедпа патим . Ох, узмп ме, драги, да те свуда пратии Само дај мн љубав !...« А .јахач је грли и грлећ' тумачи: »Ако ииси знала шта сге ово значп, Сад знај : то је љубав !« »Ах, акоЈти иије зазор љубав моја, Ја ћу, драги, вечно, вечно бити твоја Срце ми те љуби !« Насмеја се јахач, већ му било доста, Па одјаха с песмом... А девојди оста Да жали и љуби. Дап за дапом тек'о, и доста их прође. Не дочека њега, ал' — чедо јој дође Што га даде љубае, Ни дању ни ноћу не да га од себе: »Нољупдима, јадо, угушиће тебе Материна љубав !...«

А куд воде ? — Ко ће знати Буји наји! На небу је звезда твоја, За те сија, снаго моја; Можда ће ти срећои сјати. Буји паји! Буји паји, снаго моја! Крај љуљко је ма.јка твоја, Чека да л' ће туга проћи... Вуји паји ! Време лети, чедо спава... Већ се ноноћ нрпближава, Сад ће можда огац Доћи. Бујн наји! Па онда друга једна песма: Некада сам знао девојчпцу дивну, Алп увек Сетпу, уиек жалостивпу, Љубави је хтела! И дан.у и ноћу кроз прозорад гледа, И очима плавим даљини се преда,Љубави је хтела!

»Господине судче, казие се неЈбојим! Остављеиа, бедна сад пред Вама стојим, Љубави сам жудна!« ...У венчаном руху пред џедата стаде: »0 нрими ме, Тиорче, смилуј се на јаде, Љубави сам жудна!« Тада се мораде сетити сестара, и учипи му се као да мати све беше предвидела и унапред опростила. А одмах затим дође с великим натписним словима: О ЂРЏЗЏ. Била једном једна мати, којој милостиви Бог дарова сина, али је била тако сирота и тако усамљена, да није имала никога, који би му кумовао. А она је уздисала и мислила: „Где ли" ћу му паћи куму?" — Тада јој једне вечери у први сумрак дође у кућу нека зкена, која је имала на с-еби сиве хаљине, а главу беше повезала сивом марамом; ова рече: „Ја ћу ти бити сину кума, и стараћу

Борење пушкама у Војној Академији