Nova iskra

II 0 В А И С К Р А

ОТРАНА Г1.

Историјом — на који се све начин може доћи до кокошака, петлова, пилића, и перпате живине у опште. Има доиста много начина. Може одгајивањем по упутству нашег вредног пољо-. привредног друштва, може баш и без тога упутства; може куповином за новац с ове и с оне стране рејона трошарине варошке; бива да неки сусед суседну живину, која је без питања прешла плот, задржи на ручак, али не да руча него да буде поручана; а бива да се придигне и она живина која није суседна, као што то често читамо у „Дневним вестима® а често богами и у рубрици која гласи „Шта бива гго свету® а све то у нашим добро уређиваним вечерњим листовима, како је тај и тај тестераш, хамалин, или таљигаш ухваћен са неком живином, за коју никако није могао казати како ју ју је и где ју је набавио, и како му је одузета и с њом заједно у кварт отеран где се губи даљи траг и злочинцу али и живини. Али је најчешћи начин, јер је и најлакши, најпрактичиији а, пзгледа, и најјеФтинији, онај

МАИАСТИР СВ. ЈОВАЊА.

сслима. А исти ти што су учили Историју, сетмће се н опога, како је добри Француски краљ Хеприк IV. Наварски, желећи и старајућн се о добру повереног му ларода, говорио често : „Ја бих желео, да сваки Француски сељак може имати бар о празнику нечену кокош на. столу". 2 ) Нрема свему овоме увидеће пажљиви читаоци, да стареж није за багателисање и да до печене кокошке није баш лако доћи, кад ју је и онако добри и силни краљ Француски као што је речени Хенрик IV. био — могао само иожелети али не и подарити своме драгоме народу. (А што се од крпа прешло на кокошке и у каквој каузалиој вези све то стоји, увидеће доцније стрпељиви читалац) И коме иије познато — ма се и не бавио и забављао

') Види Д. Иловајскога «Ошпту Иоторију® у ваљаном орпском нреводу Дим. Дукића, *стр. 349 и 350. *) Лпаеш, 412.

добро познати начин куповања „за егаро«, да се послужим Техничким термином напшх „мајсторица® како се наше Циганке радо дају титулирати. Један такав пазар и јесте предмет испричан у овој привредно-екопомској сличици. * Једнога да.на бануше три Циганке, илп да их назовемо »мајсторпце« —јер су им суирузи свирачи, ковачи, корпари, коритари, дакле људи мануфактуристе или мајсторп —■ бануше са кокошкама у једну авлију у старој Фишегџиској чаршији где су становали људи средњега сталежа, а где је било становало у-тој телној а влији тд еких четрнаесг иартаја или иартија. А кад ка5ки(^^^^^®»мтда већ може себи сваки потптовапп читатеЈ^^^^^пгг^^^^ва је то вавилонска кула била, та л >евина, која ппје тгајмања у Е коју сачињавају само људи, „и

ама нко

Цазар „за втаро"

МИЛУТИИОВИЋ.

то ко је год и мало Иеторије учио, знаће да су крпе, стареж у опште, правиле епоху у историји. Прављење хартија од крпа, иа пример, један је епохалан догађај, тако рећи један од главних међашњих камепова, на међи између Средњега и: Новога г.ека. '•) И отада се, ваљада, и цени, вредност старих хаљипа, сткрежа п крпа уоптпте, и код писмена и код иепиомена света, и код иатиих домаћица по градовпма и тако исто и код Циганака по

ПРИВРЕДНО-ЕКОНОМНА СЛИКА ИЗ ЖИВОТА БЕОГРАДСКИХ ДОМАЋИЦА

проф . ДРАГ.

од Стсвана Срсл\ца

#