Nova iskra

СТРАНА 6 6.

НОВА

II С К Р А

кад несте ?... Какво ? а, симсиле му погано! — па звекну татко и потрча накуде кућу како чираче 1 к'да не сташе на време у чкољу. Трчи, ете, трчи и вика: — Аџике, комшике! Ела! Дајте ми тој калуђерско џубе! Пана му предаде што иска, тресејеКи си, а жене се гике прибутагае при пенџери. — Елате! Елате скоро! — грми татко ми на онија. — Не ли је овој аљина иста како џубе на сићевачки и габровачки калуђери? — Овој си је черкез, аџијо, — зборију онија кротачко. —• Ка! ка! ка! — черкез! К'да је черкез, заш' је дуз? Куде му је вез ?... Само дуз чова! И ја сам женија сина, правија сам на сна'у ми черкез, ама какб ? Онакој како треба: убава чова, убав вез, каранФилија, уз пазуке, око шију, око рукави. —• Па и овај си је, аџијо, чова убава, черкез... А татко ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с'г ће тресак. Онија се зар уплашише, па излегоше. Нана ми оди по кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме. Ја се треоем како да ме је Фатила грозница а нема слуска да ми појде. Жене пак, чудејећи се, пљесну се у руке, па тике кротачко рекну: — Што се напраји, Вошке?! А тај Таска: — Па јес. Заш' да прати, вика, ђирит сапун? Заш' је, вика, овну на рогови лук ? Заш' је черкез дуз ? Ако је заради пецилак, 2 вика, прајија черкез дуз, заш' не тури, вика, јабуке: оне су берем, што викају људи, ништо пет паре, десет ли ока! — Еј, Мори Таске! — вика нана ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе како божјак пред цркву око Водице. А стринка - Таска (такој гу ја викашем) жалејећи нану ми: — Еј, мори аџике! За тебе ме, вика, две ми очи, најжал, Таман малко да се, што викају људи, онодиш и развеселиш, удаваш, што викају, девојче за момче арно, убаво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, што ти дојде на главу. Нана ми се од овој јоште повише ражали, па узе дори да вије. — Море, вика, јоште како видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Маријин сан искочи. — Доста виће! — вика боба-Сика, наша комшика, и кротко тегљи стринка-Таску од натраг за Фустан. — Ете ти, вика, бели лук! Ете ти гу поприка! — Мори Таске! — па вика боба-Сика. — Ђирит сапун! К'да се, вика, женеше Вале догрмаџија 3 ... Догрмаџија га викају, а он, вика, работете сас; догрмаџиско могаре. Ете к'да се тај сирома човек женеше, неје имаја за невесту му черкез, неје, што викају људи, ни овна, ама к'да се донесе при млада-невесту боја, оно из туја бошчу извадимо, вика, меришљав сапун. Меришљив, две ми очи! Ја пак, вика, ђирит несам видела да искочи ни из циганску богачу; и Цигани, гато викају људи, узну та туру меригаљав, од грога ли, од шест паре ли — тике меришљав. А овдена има, вика, ништо, неје без ич. Умешаја се је, вика, ники међу пријетељи, нема чаре...

1 Ђак. 2 Цицилук, тврдовање. 3 Столар.

— И ја се чудим! Ђоша, пријетељ ми, доодија је млого пут како је Марија под нишан, па ми се неје видеја лош човек. А с'га што се напраји! —збори нана ми и плаче, брише слузе сас рукав од кошуљу. — Што се напраји? Напраји се, вика, резилак... А аџија... Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба, што викају људи, човек право да збори. Аџија си је, истина, з'л, прековише з'л, ама је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила. Ја би се, вика, жи' ми Господ, сас Ђошу потепала. Заш' да праји... А тике невеста-Краса (ја гу викашем невесто) јетрва на туја Таску: — Аман, кира! 4 Ако сам млађеја, ћу ти рекнем да се не досећујеш виће. — Јес па, — вика боба-Сика. Заш' притураш, вика, сламу на огањ, к'да гу виће доста има? Заш', вика, дуваш у жеравку, к'да гу је ветар арно раздуваја? Таска се тике ућута. А нана ми! Кротко јагње ! Благи шикер ! Плаче, брише слузе сас рукав што је искочија под рукав на сечену гу антерију. И саг ете: како да гу гледам! Неје постара но што сам ја с'г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан поматечка. И с'га како да гу видим онуј од китабију сечену антерију; и с'га како да гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам и онај лангир, 5 што га јоште не беше слана доФатила, црвен како жеравка, што га тури поза уво к'д ме поведоше на амам : божном Господ све на добро да обрће... А ! јадна нана ми!... Па видим, ете, како с'г да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле је шалварке, на белу антерику, боса, на беле атласке папучке; млада како капка, ама по чешљање се познава што неје девојка, не гу је коцак низ грбину. Рада беше онија дни, и собајле на амам рада, а с'г: слуза гу слузу претица, а она тике узне испод појас јеглак, та си ги обрише, и па га там' забоде... И онеја друге гледам, и комшике и родови, и старе и младе. Једне на Фустани, виде ги се оздол гизија шалваре, гаироке, дугачке; друге, старке на сечене антерије^ шалваре; нике на ћурчики, нике на душанке, а младе како анаме, салте на шалварке, на кратке антерике ели ти јелечики, искитене сас свакојако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, јербо тегљише ги и на боју и на амам, сас младожењску боју. Овија су дни, и јутроске на амам играле, играле! Играле, појале, веселиле се по с'в ноћ, по в'здан, а с'г... Оду но кућу, уплашене, там', овам', приличе како да ће ники да умре, па чекају, поглеђују за попа да дојде да га причести, мислу за кадилницу, тамјан, свећу... Тике ете ти га при нас татко ми. Погледа но нас, ногледа, па тике очи та у мене: — Што ћеш, вика, туј ? Заш' неси сас девојчики у сарачану ? Снаја си ме тике уФати, па ме уведе при девојчики. Дигли смо перде, гледамо у обор: месечина, месечина та се види како у половин дан. Ете ти ги па онија, Дора Митичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија. А татко ми — Фртуна: у! у! $! — а с'га се утигаија. Кротко збори, та мислига: у срце му од срдење не остаде ич нигато; а оно... — Што искате? — Ете, аџијо, знага, ми си дојдомо да загледамо онај черкез... Несмо, знага, запазили што је тој Ђоша пратија, како... Изнеси ни га, жив ти Бог! 4 Кирија, гоопођа. 5 Георгина.