Nova iskra

БРОЈ 5.

омогући даље уметниково развијање. Доцније ое Брожик и ожени ћерком овога трговца, Тако је Париз био од преоудног значаја за Брозкиков живот. Изузев кратко време проФесоровања у Прашкој Академији, Брожик је све остадо време свог радног живота провео у Наризу, где га је и смрт затекда. Год. 1 8 83. израдио је прослављепу сдику «Јан Хус пред Сабором у Косницу". Осим ове прославише име и његово и чешког народа ови радови: Колумб, Светновина код Рубенса, Цар Рудолф код свог алхемичара, Певач балада, Избор чешкога краља, Ексекуција аосле боја на Белој Гори, Цар Карло IV с Петрарком и Лаурсм у Авињону и т. д. и т. д. Брожик је био витез Француске Легије Части, био је чдан Чешке Академије Наука и Уметности, а 1877. г. добио је и титуду шемића. Ј. Зд. Р. У сеоској крчми (сликао Ј. Ревес). — Како је сад мирно, рекао бп идилично у овој мађарокој сеоокој крчми. Скроман разговор, иото као и напитак пред гоотима, веје у ова четири зида, четири пема оведока и бурних весеља и дивље дреке и бесних туча. Али чекај само, док се спусти вече и док се врате чикоши са п^сте, оживеће сеоска крчма, в размађариће св" жедни гооти : биће ту и грљења и псовке, и чардаша и туче, јер иначе ово не би била мађарска сеоска крчма. ■Сељачко коло (сликао В. Тителбах). — Свечаник је, па се село скупило пред механом; ту је некако највише иростора, а не мора се ни жеђ водом гасити. Вије се коло; угиба се, како се то вели, земља под ногама; несташна иоскочица не престаје, а по некн играч хоће по каткад и пиштољем да изрази своје одушевљсње. Још мало па ће и ноћ. Старији су већ жељни одмора, а омдадина би могла још оотати, кад би старији допустили и кад неби требало оутра ире рођаја оунчева устата на посао. Ти 1'еНх АивШа пиће ! (Сдикао В. Брожик). — Максимилијан I, немачки цар, био је један од оних срећних владалаца који је без крви ширио границе своје царевине. (( Докле други воде ратове, ти срећна Аустријо склаиај бракове!" изрека је која је постала за његова времена. Оженив се тако сам, оженио је врдо срећно и оина, а наша слика представља акт венчања његова мадолетног унука Карла са шианском принцеоом која је у мираз носила шпанску круну. Како је тај моменат према историјским подацима израдио В. Брожик, представља наша слика која је у власништву Бечкога Музеја. —

Манастир Горњак. — У клисури, којом Млава из Хомоља отиче, у склопу брегова и пданина находи се манаотир Горњак. Он је поред саме реке, на њеној левој обали, и не види се из дадека, већ тек онда кад се преда њ дође. Више њега уздиже се кршна, каменита отрана Крилаша, висином од неколико ототина метара, која чини те овде сунце вазда рано залази. Горњак је задужбина кнеза Лазара, коју подиже 1380. године. Кнежев долазак (олика из срнско-туроког рата 187 6.78. г.). — Војока је већ ушла у осдобођени град, грађанство се изгрлило са оолободиоцима. Сад ће и кнез! Пашин конак украшен је како се најдепше могло. А по удицама и пред конаком гомида одушевљених грађана и оељана очекују кнежев долазак. Чисто родољубље надима им груди, и једва чекају да дође Он, кога већ одавно очекују. А глас иде од уота до уота кроз неосдобођено Српотво: «Почедо је већ! Не ћемо ни ми дуго чекати! 8 — Дао би Бог! КапијаНишке твр!,аве (одика из српско-турсог рата 1876.78. г.). — Шта је Ниш у средњем деду Бадканоког Полуострва и какав му је значај од његова поотанка па ове до данас, добро је познато свима који се баве о проучавању овог нашег крвавог полуострва. Када је српска војска 1878. г. дошла под Ниш, нашла је се пред препоном коју је ваљало или укдонити или помрчити ојај српскога оружје. Није овде меото да опширно причамо о опсади Ниша, ади каква је то опсада била, сведочи и ова капија на којој се добро види туча српских ђудади. Збег (олика из српко-турског рата 1876.—78. г.). — Муке и невоље српоког становништва о трајању српоко-туроког рага, његов тежак и опаоан положај према турским необузданим ратницима, показује и ова слика српског збега у време најљуће зиме. Стрепи и надај се! беху крајње границе њихова духовног живота. Ади Бог који чува Србију и Српство испунио им је наде, јер су у сузама радосницама дочекивали српске ратнике да се са њима врате на своја напуштена огњишта која су од тада заштићена од самовоље туђинских вдаоти и обеоти необузданих Арнаута. , Болничка барака (слика из српско-турског рата 1876.78. г.). — Ево изгледа оних привремених болничких зграда у којима је указивана прва лекарска помоћ рањеницима. Одавде су рањеници упућивани иди у сталне боднице на дуже дечењс или поново у бојне редове као издечени. —

Теслине и Д'Арсонвалове струје. Између свих новијих пронадазака на пољу едектрике без сумње оу, пооле Рентгенових зракова, највише изазваде пажњу т. зв. Теслине струје, не само у научним и техничким круговима него и у широј публици. Као што је познато, наш Србин Никода Тесда, који живи у Америци, успео је да изазове струје ванредно високог напона, које се брзо мешају, одликујући се целим низом значајних физичких особина. При својим огледим Тесда је подазио са чисто практичног гледишта; он омишљаше да усавршавањем апарат& хдто производе струју изазове и у обичном ваздушном простору оне чудновате светдосне иојаве, што се опажају код струја јаког напона и веома ведиког броја ме-

њаља, кад се пропуоте кроз проређени ваздух. Повишавање едектричног напона лаоно је било поотићи употребом справа које прикупљају напон, т. зв. кондензаторима, чији је најпростији представник позната лајденска боца. Ну умножавање прекида струја беше, као технички успех, поодедица научних иотраживања чувеног Физичара Херца. Овај је још раније доказивао, да едектрични светдац, који између два кондензатора прескаче, није проста оветдосна појава, него ресултат небројених појединачних испражњивања светлаца, који се оку чине као један светлац с тога, што наша мрежњача није кадра да одвојено преради светдооне појаве што ванредно брзо следују. Да би добио брзо измењене струје, Херц је уметао прекидадицу светлаца у спроводни пут примарног калема индукционог апарата. Као што је познато, сваки прекид струје у примарном кадему изазива т. зв. индукциону струју у секундарном кадему апарата; та је појава позната и на обичним индукционим апаратима, који се много употребљавају за техничке и декароке оврхе. На тај начин постадоше у секундарном калему апарата наизменичне струје у ведиком броју. Тесла је умео ове ресултате истраживања веома