Nova iskra

СТРАНА 160.

НОВА ИСКРА

БРОЈ 5.

корионо да примени; он је најпре удеоио врло јаке индукторе и опровео наизменичне струје оекундарног кадема понова^ у примарни калем другога апарата, у чијој оекундарној опирали оада се појавише отрује оа ванредно брзом сменом (неколико ототина хиљада у минути) и високим напоном. Овим путем успео је Теола да произведе оветлоот без мерљивих топлотних талаоања, т. зв. хладну светлост или светлост будућнооти. Даље је запазио Теола да се ови струјини таласи боље спроводе кроз ваздух него ли кроз мета.ше спроводнице, дакле оаовим оупротно дотадашњим опажањима; на овој појави оонива се и Марконијево телеграФирање без жица, које у последње време у великој мери привлачи општу пажњу. У опште Физичке појаве, што их је Тесла проучавао, могу имати веома значајних практичних пооледица. Скоро у иото време кад и Тесла, али независно од њега, проучавао је и француски физиолог Д' Арсонвал исти проблем као и Тесла, али са другог отановишта; чудним сдучајем, који се кадшто дешава у облаоти миоли, он је успео да конструише апарате, који у начелу потпуно одговарају Теслиним апаратима, Д' Ароонвалов проналазак беше у почетку оамо за Физиодоге од интереоа, с тога није на њ обраћана опшга пажња; али је иоти потпуно незавиоан и шта више раније објављен. Д' Ароонвал је градио огледе о електричном надражењу мишића и живаца; у току иотразкивања имао је да иопита утицај брзих узасобних надражаја, што је могућно већега броја. При томе је с чуђењем приметио, да је познато грчење мишића, што оледује сваком надражају, опадало по јачини, почев од извесног броја отруја, па је најзад и оасвим престало. И оам Теола је запазио да оваке отрује ни у колико не шкоде човечјем телу, шта више да се оне, изузев лако осећање. топлоте, уопште једва примећују. Д' Арсонвал је протумачио ову чудну појаву овако: као што наша чула, н. пр. око, ухо могу да приме и разраде светлосне и звучне таласе само извеоног броја трептања, тако исто могу осећајни и покретачки живци да одговарају оамо на оне надражаје, који за јединицу времена не прекорачују одређен број. Било јо близу памети да се иопита, да ли ове струје, које на наше живце једва утичу, изазивљу у организму мозкда друге, Физивдошке учине, који би биди значајни у практичном или теориском погледу. Д' Арсонвал је последњих година вршио ова испитивања веома марљиво, и апарати што их је оаотавио, много личе на Теслине. Да би изазвао утицаје отруја на извеоне делове тела, он се послужио малим калемом, који се с помоћу спроводних жица везивао са телом: а цело тело је међутим излагано утицају наизменичних струја високог напона у великом соленоиду, кавезу оличном, у коме могаше човек управо да стоји. Огдеди учињени најпре на животињама дадоше ове значајне ресултате: струје производе у првом реду знатно повишавање крвнога притиока, за тим веома побуђују промет градива, веома појачавају појаве сагоревања у организму. Ово пооледње није оамо пооледица увећаног притицаја крви, већ ое могаде доказати и на створовима од једне ћелице, без крвних оудова, н. пр. на бактеријама. Из овега овога издази, да струје Д' Арсонвалове, оупротно осталим електричним чиниоцима, не утичу на живчани оистем, већ имају моћан уплив на живу ћелицу тела, чије промете оне непооредно подстичу. Бидо је близу памети да се ови учини употребе за лекароке оврхе у оним болестима, које се оснивају, по суштини својој, на застоју или недовољној енергији промета градива, дакле при коотобољи (подагри), ревматичним болеотима, шећерној болести, болесној гојазности и неким нервозним обољевањима. У том правцу су Д' Арсонвал и други Француски декари правиди огледе и њихови су извештаји препуни хвале о поотигнутим сјајним уопесима, нарочито код шећерне бодести, коотобоље и оним нервозним болестима које оу постале на ревматичној оонови. Повољно су испала и марљива испитивања Д' Арсонвалова на болесницима од гојазности и шећерне болеоти. Оволико је за оада испитано о медициноком значају Д' Арсопвадових струја. У првом реду градили су француски лекари огдеде ове вроте, ади их у најновије време и други лекари прихватише. Тако је бердински проф. Д. Ајленбург (Еи1епћиг§-) саотавио сдичну справу за тачна физиодошка и терапевтичка истраживања. Према свему може се рећи, да овај најновији облик електричне енергије много обећава у декарској вештини. (По 111. Г М%.) П. М. И.

* 30. "априла о. г. одржана је у Новом Саду свечана седиица Књижевног Одељења у спомен +. Др. Идије Огњановића — Абуказема. 0 раду и заодугама покојниковим говорио је Др. Милан Савић. * Српока Академока Омдадина у Бечу приредила је свечани комеро у част и сдаву + Светозару Милетићу. Никола Стојановић, правник, говорио је том приликом о животу и раду покојникову. — И Београдска Великошколока омладина одржала је 10. о. м. концерат за подизање споменика великом родољубу Милетићу. У разновроном програму нарочито ое иотакао говор прОФ. Љубомира Јовановића о покојникову животу. * Српска Академија Наука и Уметности расписује, из фонда + арх. Н. Дучића, награду од 1000 динара за раоправу или монограФију или целог деда из орпоке иоторије. * Г. Ј. Ђ. Аванумовић прикупио је за штампање многе своје судоке одбране и говоре у окупштини. Цела збирка раопоређена је у неколико књига (по 10. шт. табака), а свакој је цена: за Србију 1. 50 дин. а за оотале земље 2 круне. Претплату из Србије за прву књигу прима Г. Авакумовић, а из туђине књижара Г. Кона у Београду, * Друштво Св. Саве опрема евојим чдановима IX књигу Браства. Поред до сада прикупљених рукописа, уредништво позива родољубне орпоке књижевнике да шаљу своје радове Г. Момчилу Иванићу, друштвеном тајнику, јер ће ое 30. јуна сви одабрани рукопиои предати штампарији. Примљеним за Браство прилозима даје ое награда према утврђеним правилима. * 9. маја о. г. оовећен је иконоотао српоке правоолавне цркве у Долову (Банат). Грађевински нацрт за иконостао израдио је пок. проф. Драгиша Милутиновић, а иконе је оликао Паја Јовановић. Извештаји са ове лепе свечаности оа хвадом и поштовањем помињу и пок. Милутиновића и таез4га Пају. * «С. 77. Вјвдомости 8 доноое веомо похвадан реФерат о Босни и Херцеговини, књизи Г. Боже Никашиновића. Кодико нам је познато, опширан извод овог његова рада преводи се на руоки језик и биће у засебној књизи штампан. * Српска Краљевска Влада решила је да се израда опоменика Краља Милана повери Париском окултору Антоану Мероију. За студије и припремне радове дато је 40.000 динара.

4 5 издање Чупићеве Задужбине: Додатак иоменику од 1888. — Знаменити људи у српскога иарода који су иреминули до краја 1900. Написао М. Ђ. Мидићевић. У Београду, у Српској Краљевској Штампарији 1901. 8°, отр. I—III -)- 198. Цена 2 динара. Развитак Технике у 19 столећу и њезин утицај на културу. Предавање. Држао у дворници Вел. Школе 6. маја К. Савић. Београд, Електрична Нова Тргов. Штампарија, 1901,— 8°, стр. 44. Цена 0.50 дин. Ђул-Марикина прикажња. Приповетка. Написала Јалена Јов. Димитријевића. У Београду, Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије, 1901. —- 8°, стр. 109. Цена 1 динар (може се добити код писца). Алекса Шантић: Пјесме. У Мостару, 1901. Издавачка књижарница и штампароко-умјетнички Завод Пахера и Кисића. 8", отр. 189, Цијена 2 круне. а НОВА ИСКРА" излази оваког месеца. — Цена: на год. 16, по год. 8, четврт год. 4 дин.; ван Србије: год. 10 Фор. или "2 0 дин. у'злату. Претпдата и све што се тиче администрације шаље се Р. Ј. Одавићу, власнику ( ,Нове Иокре", Л>узићока бр. 8.

Власник и уредник Р. Ј. ОдавиИ

Краљевско-Српска Државна Штампарија