Nova iskra

СТРАНА 188. Н О В А И С К Р А БРОЈ 6.

Ми ћемо поменути овде само најглавније. Иснитивањем ваздуха но собама поставио је ПетенхоФер методу за тачну одредбу диоксида угљеникова у њему, која и данас постоји, и доказао да цвеће, које се но собама негује, чини врло малу услуту поправци ваздуха. Иа основи ове одредбе ночео је одмах своје класичне радове о ветрењу (вентилацији). Доказао је да су зидови за ваздух порозни и указао на корист од тога за поправку ваздуха у затвореном простору. У влажним зидовима затворене су ове норе и тим спречено ветрење. Проучио је разне врсте грејања и осветљења. Сам је проиашао један гас за осветљење који се из дрвета добија (Но1г §-а8), а доцније је правио упоређење између овог гаса и електричног осветљења, и нашао да је електрично осветљење много боље. Дао је иницијативу да се разради питање о »одредби воде у зградама и њезину значају" и о »физици грађевипског материјала." Писао је о оделу и о разлици између вуненог и памучног одела у односу на влагу и ваздух. Имао је идеју о томе да топлоту у ствари одрзкава ваздух затворен између коже и одела, и да ирема томе ступањ топлоте зависн много и о начииу на који је одело скројено. Ово су његови ученици доцније и доказали. Даље, писао је и о утицају земљишта на човека. Нарочиту је пажњу обраћао на то где треба и како треба иостројити гробља; и да треба поред гробља подићи сале у које ће се смештати мртваци до сахране. Честа тровања зими дала су му повода да се и овим питањем забави. Он је тврдио, да ова тровања не долазе од гаса за осветљење, као што се држало, већ од неразумног ложења пећи, што су његови ученици и доказали. Ово је дало иовода расправи питања о тровању моноксидом угљениковим. Многи су се градови користили његовим саветима при канализацији. У овим питањима ПетенхоФер је стајао увек на гледишту чисто хигијенском, не обзирући се ни 1)ало на то, што је његов пријатељ Либиг приписивао велику важност изметцима^, са гледишта пољопривредног. На послетку је ово питање, као и иитање: који је начин капализације бољи ? остало да МАКС ПЕТЕНХОФЕР се решава према местним приликама. Каиализација Минхепа дала му је повода да распшпе награду за разраду питања о загаћењу текуће воде каналима спирања. Ово су питање решила два његова ученика и нашли, да се река сама чисти. Поводом овога написао је ПетенхоФер расправу о томе, како речне алге воду чисте. Да би се могао пратити начин исхране код човека и животиња, конструисао је ПетенхоФер велики респирациони апарат којим се тачио могао пратити низ промена хранљивих материја у организму човека и лшвотиња. С помоћу овог апарата дошло се до важних резултата на овоме пољу. Његов драги Минхен посећивали су чешће немили гости: колера и тифус. С тога је овоме питању ПетенхоФер и велику пажњу обраћао. Пре његових радова, у Минхену су тако често владале заразе, да је сматран као легло

куге (РевШасИ;). Уклањањем кланица из вароши, водоводом и канализацијом успео је ПетенхоФер да од Минхена направи здраву варош. Данас су проФесори медицине често у неприлици, јер немају на коме да демонструју учепиницима абдоминални тифус. Још 1854. године дала му се прилика да студира колеру у Минхену. Прво је утврдио да се колера људским саобраћањем шири. Али је одмах приметио да се неједнако шири; па чак и у једној вароши, једни крајеви пате јако а други никако; даље је приметио да сва места у истој даљини од вароши не приме заразу у исто доба. Из свега овога закључио је: да извесна места имају више погодаба за примање заразе, а друга их никако немају, или тек треба да их добију. Услове за ширење није нашао ни у води за пиће ни у ваздуху, али их је нашао у земљишту Земллтште треба да буде порозпо за ваздух и воду, богато органским отпадцима, а нри том да садржи и извеспу количину влаге. Где нема ма само једног од ових услова нема ни колере. Ну иоменута три услова не беху у стању објаснити ширење заразе у свима случајевима, с тога ПетенхоФер пронађе и четврто: у дизању испуиггању издаии (подземне воде). Доцније је ово за тифус доказано статистичким податцима, јер се нашло да тифус најжешће бесни кад вода опада, а попушта кад вода долази. Исто ово и на исти начин доказано је и за колеру у Индији. Ироналаску Роберта Коха, да колеру производи један бацил (Сотта ћасПиз), радовао се из иочетка ПетенхоФер, јер је и сам замишљао некакав организам при овој болести, ну који се развија само под горе иомеиутим условима. Ну кад Кох и његове присталице ггочеше епидемију приписивати само овоме бацилусу, ПетенхоФер ступи у пуну опозицију и почне се борити свом снагом својом. Нарочито је био противан и томе: да се зараза пијаћом водом проноси. Да би своја тврђења и доказао, поније он 1892. године у једном кубном сантиметру воде можда милионима ових бацила. Ну како Кох причаше да и стомачне киселине убијају бациле, то ПетенхоФер ннеутралише своје киселине у стомаку. Околина његова беше у страху за његов ашвот, али овај велиНЕМАЧКН НАУЧАР кан ' сле ДУЈУ Ј ' и великим примерима, о којима нам нам повесница прича, беше готов да и живот свој за своје уверења жртвује, говорећи: „На сваки начин, живот и здравље су велика земаљска блага али не највећа за човека; јер човек, који хоће да стоји ваше од животиње, мора бити готов да и живот и здравље жртвује за вигпа идеална добра.® Ове бациле су се из иочетка множиле, производећи наравно и извесне незгоде у стомаку па их је бивало све мање и мање, док их није са свим нестало. За све време ПетенхоФер је обављао своје свакодневне послове. Одмах после њега ионови ово још један проФесор, са истим последицама. Па и данас се не може сигурно рећи да је тај »занета бацил" једини узрок колери и да, према томе, радови ПетенхоФерови по овоме, не само да не губе од своје вредности, већ је добијају. Од његових хемијских радова помињемо овде његову реакцију на жуч, која и данас посгоји. Даље, он је от-