Nova iskra

СТРАНА 208.

НОВА ИСКРА

БРОЈ 7.

^осовска епопеја ПРЕГЛЕД ПОКУШАЈА ЗА САСТАВ НАР0ДН0Г ЕПА 0 БОЈУ НА КОСОВУ ОД С. (НАОТАВАК) III а реду је да прегледамо аокгЈшаје наших и страних књижевника за уређење песама о боју на Косову у једну целину. Напоменули смо већ да је, уз ово уређивање, истакнуто питање о томе, да ли су народне песме косовске још од постанка биле овако подвојеие и самосталне, какве данас имамо, као и да су најзнатнији представници супротних мишљења у томе питању г. Ст. НоваковиИ и г. Армин ПавиИ. И ако је то питање више историјскога значаја, и нема стварнога утицаја на само уређивање косовске епопеје, биће ипак од интереса да се на овом месту с њиме мало боље упознамо. ПавиК заступа мишљење: да су данаилње косовске иесме одломци једне велике целине, сиеване наскоро иосле самога догађаја. То своје мишљење расправљао је у нарочитом спису, у коме је изнео и свој нацрт за уређење косовске епопеје, иод насловом: ИагоЗпе рјезте о Т јо]и па Козогп до ^те 1389. вааШго и сјеКпи Агтт Ра71б, 1говћот јидои1акешће аћаАетгје гпапозН г итје1по&Н, и Еадгеђи 1811. У првом, подужем делу овога списа, Павић се корнсти књижевном и исгоријском грађом за потврду свога мишљења и измалази осиове за састав оне целине, која је негда постојала. Своје мишљење утврђује овим речима: »О косовском боју мора да одмах уза сами догађај бијаше састављена и пјесма, која је показивала опћепиту слику читавога боја . . . Оваква косовска пјесма може бити да пе бијаше само једна, могле су у исто вријеме, макар и у исти дан у различитих крајевих иостати многе такве пјесме, али оне између себе бијаху само незнатно различите, а главна слика цијелога догађаја мора да у свакој бијаше једнака® . . . У прилог свога мишљења Павић узима за пример приморску песму о боју на Косову, с којом смо се уиознали, као и „комаде® из Вукове збирке »који нису комади од различитијех, него су комади од једне велике косовске пјесме, којој се у Фрагментих, колики ту од ње иреосташе, сачувао нацрт« . . . Исто мишљење има Навић и о осталим песмама Вукове збирке;'и ма да вели, да од њих »није ни једна сачувала потпуни, ма да само и најонћенитији нацрт такве ирвобитне косовске пјесме . . . ипак тврди, да оне нису ништа друго него „одкидане из онаке веће и старије, у којој су ти дијелови повезани«, и да се у том огкидању »свака од тих пјесама разгранала даље, него што бијаше онда, када још није била сама за се в . Као такве, сматра нарочито Вукове песме под бр. 45. 46. 47. и 49. 1Ја и за велику песму о Страхињићу бану (44) вели: »Да је некоч и пјесма о Бановићу Страхињи сачињавала чест косовске нјесме, о том ја ни мало не двојим, али колико је од ње било у такој пјесми садржано, тога се пе би поуздао изрећи".

У другоме делу своје књиге Павић износи нацрт за састав изгубљене велике косовске песме, као резултат, добивен критичким ирегледом грађе у првоме делу — који ћемо мало доцније нарочито прегледати. Новаиови1\ево је мишљење супротно Павићеву: српске народне песме о боју на Косову не могу се сматрати као одломци једне велике целине, већ су оне од иостанка свога биле овако раздвојене и самосталне као данас. Разлоге за ову претпоставку изнео је Новаковић поводом поменуте књиге Павићеве у својој студији: Орпоке народне песме о боју на Косову, критичка студија Стојана Новакови^а, штампана у Годишњици II за 1878. Основу за своје мишљење находи Новаковић у нарави народних песама у опште. Оне по постанку и одржавању усменом традицијом и рецитовањем имају друкчије законе трајања него остали књижевни производи. »Постајући не писањем, него певањем пред слушаоцима, с намером, да им разумљива и мила буде, народна песма ни склопом, ни распоредом, ни ексекуцијом не прелази жанр лакости, који је данас карактерише, нити излази из онога одређеног, лако ирегледног и простог круга, без којега би и рецитатор гуслар и његови слушаоци жицу прегледа изгубили. Исто ово правило простоте држи се још и ступњем образованости и певача и његове публике. С тога народна песма увек обрађује један иредмет, врло се ретко маша епизода, па и кад се маша, никад не прелази извесних граница . .. Ако дога^ај, који је живо такнуо душу народну, има многе стране, народ ће сваку ту страну певати у нарочитој самосталној иесми. Нарав усменог рецитовања не допушта, да се цео таки предмет исцрпе у један мах и једном од више чланака сасгављеном целином*. Пошто је поставио овако поуздану основу за своје мишљење, Новаковић непосредно одговара на постављеио питање: „Пошто, дакле, међу данас познатим народним песмама нема ниједне, која би одступала од крајње простоте свога плана и замишљаја, не може бити никаква разлога да то допустимо за песме о боју косовском, спеване одмах после боја. И тако се природиим начином и с те стране показује као немогућна онака несма о боју на Косову, какву нам Павић својим васпостављањем приказује .. . Ја једипо то мислим, да је о боју самом и о догађајима за бој везапим одмах посгало више различитих иесама. У томе ме осим унутрашњих разлога, горе наведених, утврђује још и целокупно стање нашега народа — Феудна и у једно провиицијална поцепаност народа. Сваки је крај иитересовало нешто друго; а што је који интересовало, оно је и опевао . .. Самосталне песме о споредним догађајима поотале су и ж.ивеле засебно; средишна песма о самом боју била је иснрва у разним облицима и начинима, али краћа и ближа историји, а нозније се, с почетком XVI века, раширила у садашњу косовску појезију« .. , Убедљиви разлози г. Новаковића несумњиво потврђују његову претпоставку. Од знатнијих књижевника изразио се за мишљење Новаковићево а против Павићева и Маретић, универзитетски проФесор и члан академије у Загребу, у својој расправи, штампаној у Кас1и (књ. ХСУП) за 1889: К озоуз И јипас1 1 с1одадјај1 и пагоДпој ер1С1, сИао и зиебапој вјеЛтсГ, ћоја зе па изротепи УШопа с1пе