Nova iskra

БРОЈ 10.

СТРАНА 3 07.

5. Косовку девојку Гребер је (као и Капер) начинио сестром Мусића Стевана, са чега се она на више места помиње, те је епизода с њоме после причешћивања војске, као и она после боја, много интереснија. И т. д.

На завршетку имамо да прибележимо још три иајновија састава, која су се појавила док су претходни редови овога прегледа штампани. Два од тих састава још нису објављена у целини, него само у одломцима. Др. Никола Ђорић^ познат нашем свету са својих ранијих поетских и драмских радова, штампао је у разним часописима неке делове свог великог Косовскога епа. Он се није држао народнога десетерца; иоезија му је уметничка. По објављеним деловима изгледа да се Ђорић удаљивао од народне поезије више него и један од досадањих писаца. Напротив, други састав, од кога је један део штампан у овогодишњим свескама »Нове Искре" за март и анрил, а који је »по српским народним песмама« саставио Л., обећава и обликом и поезијом да ћемо добити Косовски еп који, и ако је уметничка творевина, ипак је много више народан. У њему су народним језиком и пробраним народним стиховима препевани и вољно груписани поједини моменти Косовски. Трећи је састав Тих. ОстојиЛа, нроФесора Новосадске гимназије, штампан у целини као 96. свеска књига за народ, које издаје Матица Српска из задужбине Петра Коњевића. Састав има назив: Кооово, народне аесме о боЈу на Косову 1839. године, за народ и школу ариредио Тих. 0СТОЈИ&, у Новом Саду 1901. Ова књижица има преко 5 штампаних табака мале осмине, и у њој је, поред Косовскога епа, још и пишчев приступ и додатак. Пристуа је кратак и говори о значају Косова и о народним причама и песмама Косовским. Додатак је много већи и има ове одељке у ирози: „I. Бој на Косову у народној иесми и иредању*, где се говори о Косовским причама и песмама, о стилу и стиху њихову, о развитку Косовскога епа у народу и књижевиости ; „77. Косово иоље (( , где се износи положај Косова, знатнија места на њему и цртице из његове историје; „777. Бој на Косову и Косовски јунаци у историји"-, где се казује кратак историски преглед косовскога боја и главних јунака његових. Сам еп » Косово ", састављен из одломака народних песама, понајвише Вукових, има 14 песама, од којих су 12 у десетерцу а 2 у дугачком стиху из приморских бугарштица, и скупа имају 1187 стихова. Песме су по две или три грунисане у пет одељака, који су, као и песме у њима, самостални и без нарочите везе; свака песма чини засебну целину, па ииак се међу њима осећа веза јединства главнога момента. Одељци иду овим редом: Први одељак има назив „Навала" и оастоји се из две песме: I је Ђ Мурат оглашује рат"; то је први из Вукових »комада®, допуњен из велике Петрановићеве песме оним стиховима, у којима се Лазар по савету Обилићеву одлучује на рат, и завршен Лазаровом клетвом из »Мусића Стевана« ; у II песми — » Турски ален с( имамо скраћен први део Вукова „Бановића Страхиње" (у тазбини, која је овде у Сјеници (!) место у Крушевцу).

Други је одељак „Јунаци", који има три песме: III „Зла слутња« — одломак из познате нам бугарштице, у коме Милица поздравља искупљену господу српску (а не »угарску«) и ирича Милошу свој сан, који га тумачи; IV »Јуначки образ« је прва половина Вукове несме »Цар Лазар и Царица Милица«; V Ђ Веран слуга« — Вуков »Мусић Стеван«, но не цео — до одласка из двора. Трећи одељак „Црелом" има три песме: VI „ Не беско царство« — први део Вукове песме „Пропаст царства српскога"; VII ,, Вера и мевера® је трећи од Вукових комада (вечера у очи Видова дана), а VIII „ Ухода« је четврти од Вукових комада (Косанчићево ухођење Турака) Четврти одељак „Пропаст" има три песме: IX Ђ Милош" је одломак из бугарштице, у коме Милош долази у турски табор и убија Мурата; X „Бој (( је опис Косовскога боја, склопљен из стихова у другом делу Вукове песме »Пропаст царства . . .« и стихова из велике Петрановићеве песме; од војвода, који воде борбу, помињу се нарочито: Југ Богден са синовима, Мусић Стеван, Кнез Лазар и Вук Бранковић (који издаје са 12 хиљада); XI „ Осветник« је други део Вукова „Мусића Стевана® с оригиналним поче-

Из ориске војске: ОДМОР НОСЛЕ ВЕЖБАЊА

тком; ту су Мусић и његов слуга Ваистина замењени Страхињићем баном и Срђом Злопоглеђом(!). Пети одељак „Последак" има такође три песме: XII „Пусти глбси« је Вукова „Царица Милица и Владета војвода (( , допуњена стиховима из Вукове 45. песме у којима рањени слуга Милутин (овде Голубан) прича Милици о боју; XIII „Ма/чмка жртв а (( је Вукова „Смрт мајке Југовића", с малим изменама; и иоследња, XIV »Худа среКа« је Вукова „Косовка девојка«, без измена. Као што се види, Остојићев састав долази у ону групу покушаја којима је представник Новаковићев покушај. Само је Остојић отишао један корак даље: сем песама из Вукове збирке користио се и другим познатим песмама, ради веће потпуности. Сам Остојић вели о своме саставу ово: „И овај посао је један нокушај да се косовске песме саставе у целину, да се из њих уклоне противречности, али да оне ипик остану народне песме. Полазна тачка ми је „Косово" г. Ст. Новаковића, али сам иначе сасвим самостално поступио. У основи су овога дела песме из Вукове збирке, допуне су из Петрановићеве и