Nova iskra

СТРАНА. 29 2.

Тјосанска кра&ица ^атарина §ада је анрила 1421 год. умро Баоша III, син Јелене, кКери Кнеза Лазара, носледњи мушки потомак породице Баошића, остало је од њега само женскога порода, јер је син, који му се крајем јуна или почетком јула 1415 год. родио, 1 ) умро пре њега. Државу Баошину паследио је Деспот Стеван Лазаревић и заподенуо је дугу борбу са Млетачком Републиком око тога наследства, а кћери Баошине, које су иза њега остале, и од којих је најстарија носила име своје бабе Јелене, доведене су у двор великог војводе босанског Сандаља Хранића, 2 ) за кога се Јелена, баба њихова, преудала још крајем 1411 год. 8 ). Ту у двору Сандаљеву живеле су под туторством његовим кћери Баошине; ту у двору боравио је често и синовац Сандаљев Стеван Вукчић Косача, који ће доцније наследити државу и господство Сандаљево. Не зна се и не може се рећи, да ли је међусобна симпатија или хладан рачун њихових старијих довео унуку Јеленину и синовца Сандаљева пред олтар: они су се венчали крајем 1424 год. 4 ) По свој прилици као најстарије дете из тога брака, родила се у лето /425 год. Катарина, потоња краљица босанска. Катарина је одрасла у двору својих родитеља. Како је она провела своју младост, не зна се; али, и ако се у доба њене младости у двору њезиних родитеља врло често помињу свирачи и жонглери, и ако су јој родител.и још док је врло млада била већ куповали и нибављали са стране ствари за њену потребу, и ако ју њена прабаба без сумње волела, те и у свом тестаменту 1442 год. 5 ) наредила, да се даду „Господнтне Кдтдлене мг.отџн ммн н латцд ^мтд", ипак је тешко замислити, да је она своју младост весело нровела. Раздор у кући између родитеља 6 ) и оно нестално, несигурно доба, оно несносно доба, када је држава њезина оца непрестано лебдела између живота и смрти, оно тешко време, када је све пропадало и рушило се, — све је то и мало и ретко давало повода за радост и весел>е. Женска деца властеоских породица морала су онда више но игда бити спремна да ступе у брак не но својој наклоности и по свом избору, него по потреби државних и династичких интереса. Године 1444 изабрала су босанска властела за краља босанског Стевана Остојића, незаконитог сина краља Стевана Остоје.') Нови је краљ био патарен и живео је са једном патаренком, али кад је дошао на престо увидео је брзо, да се, притиснут с једне стране од Турака с друге од Папске Курије и Угарске, неће моћи одржати на престолу и држати у шкрипцу необуздану властелу босанску, ако не нађе себи гдегод сигурна ослонца. С тога се он, убрзо после свог доласка на престо, .одрече иатаренства и отпусти своју жену патаренку. Папа Јевђеније IV у јуну 1445 год. разреши његов брак са патаренком. 8 ) Бирајући себи другу жену и иову краљицу, краљ Стеван Остојић

1 ) М. Јог§а, ЈЧоЈез е4 ех(;га148 роиг вепаг & Г МзСоЈге <Јев ого18ас1ез II (1899) 147; О. Се1с1сћ, ^а 2ес1(1а е ]а (ИпавНа (Је1 Ва1вШ (1 899) 33 1.

2 ) Гласник 1 3 (1861) 234.

3 ) N. Јог§а, 1. с. 132.

4 ) 1ј. с . 223.

5 ) Р. М1к1о81сћ, Мопитеп4а 8егМса (1 85 8) 4 1 5.

6 ) N. Јог^а, 1. с. 276; Годишњнца 10 (1 888) 1 48.

') V. КШс, РоУ1ез(; Возпе (188 2) 28 4.

8 ) А. Тћетег, УеЈега топитепка 81ауогит МегШопаНит

I (1863) 388 — 9.

БРОЈ 10.

хтео је да се ороди са најзнатнијим династом босанским, те испроси Катарину, кћер Стевана Вукчића Косаче. Сватови су били маја 1446 год. 1 ) Како је Катарина живела као краљица, и да ли је била сретна и задовољна, то наравно није познато; али се зна да удадба њена није много зближила њена мужа, краља Стевана Остојића и великог војводу Сандаља Хранића. Године 1461 умро је изненада и на пречац краљ Стеван Остојић, и Катарина је остала удовица са двоје нејаке деце: сином Жигмундом, коме је било 5 и ћерком Катарином, којој је била тек година дана. 2 ) Катарина се са оцем није слагала, те се после смрти свога мужа није ни враћала њему, него је са својом децом остала у Босни. 3 ) Али њене несреће још нису биле завршене. Када су, две године после тога, Турци освојили Босну, заробљена су том ириликом и деца Катаринина Жигмунд и Катарина и одведена у турско ропство. 4 ) Катарина се после пада Босне склонила у Дубровник, па одатле у Рим, одакле је годинама радила да ослободи своју децу из турског ропства, особито кад је дознала, да јој деца још нису потурчена. Она се обраћала због тога на разне стране и тражила помоћи код свакога за кога је мислила, да јој мож,е помоћи, и 1470 год. била се решила да сама иде Турцима да тражи своју децу. 5 ) Али најтоплија њена жеља, да види своју децу, није јој се испунила. Катарина је у Риму живела од годишње апанаже, коју је добијала од папе Павла II и од његова наследника папе Сикста IV. Становала је близу цркве св. Марка. Уз њу су биле три девојке, без сумње властеоске кћери, чији су очеви изгинули при паду Босне : Пава Мирковић, Јелена Семковић и Марија Мишљеновић. Осим тога био је уз њу и Радич Клешић, управник куће (с!оти8 вие та§1в1;ег) и Ђурађ Чубранић. 9 ) У октобру год. 1478 Катарина је била на самрти и 20 октобра, пет дана пред своју смрт, начинила је свој тетаменат ') У тестаменту је поставила за наследника Босанске Крал,евине свога сина Жигмунда, или кћер Катарину, ако су остали Хришћани. Ако се они не врате у своју отацбину или ако су се потурчили, онда да наследи Босну папа и Папска Курија. У тестаменту је оставила дарове целој својој околини, а сину брата свога Владислава краљевски мач, ако се Жигмунд не нађе. Наредила је, да је сахране у цркви в ћеа1;е Мапе с!е АгасеН« и да се на погреб потрогпи две стотине дуката. „Сирота Катарина ! — пише И. Руварац — 8 ). И како да не назовемо несретном, бедном и сиротом краљицу Катарину од рода Косачина, кад помислимо само, шта је она с ве доживела и преживела. И да јој мужа, краља Томаша, као што се прича и каже, убигпе 10. јула 1461 рођени му брат и рођени му син од прве жене патаренке; и да јој Турци узимајући и примајући год. 1463 босанске градове заробише сина и кћер ; и да се отац њезин умирући год. 1466 није ње ни сетио ! (< Катарина је умрла у Риму 25 октобра 1478 год. Београд, 13 октобра 1901. Ст. СтлнОЈЕВИЋ.. Ј ) N. Јог^а, 1. с. 418. 2 )И.Руварац, Двијебосан. краљице (1 89 3) 9.Руварацјеу овој расправи доказао, да запис под сдиком Катаривином није аутентичан. 3 ) Отац њен Херцег Стеван у тестамепту свом 1466. год. и не помиње Катарину. И. Руварац 1. с. 9 —10. 4 ) А. Тћетег 1. с. 5 09 ; И. Руварац, 1. с. 9. 5 ) 1ј . с. 6 ) А. Тћетег, 1. с. 509 — 5 1 0. ') I,. с. 8 ) И. Руварап, 1. с. 10.

НОВА ИСКРА