Nova iskra

ПРОЈ 11. М 0 В А И С & Р А СТМИА 341

»То није лепо!" рече Јестира. «Чим си ми показала мало л>убави, ти ми се ето и ругаш ! 1( »Откуда свештеник овде ?* упита дете. »Чека да те поздрави", одговори мајка. »Хајде моли га да те благослови! Он те воли, моја мала, као што воли и твоју мајку. Зар га нећеш волети? Хајде, он једва чека да те поздрави!" „Воли ли он нас?« ниташе Бисерка, гледајући пуно разумно у мајчино лице. »Хоће ли ићи с нама? Руку за руку, сви троје заједно натраг уград?® »Не сада, драгодете!« одговори Јестира. »Али ће доћи и то време кад ће ићи с нама руку за руку. Ми ћемо имати своју кућу и огњиште; и ти ћеш седети на његовим коленима; он ће ти причати многе ствари и ти ћеш га волети јако. Ти ћеш га волети ■— зар не?" »А хоће ли он увек држати руку на срцу? <( питаше Бисерка. »Лудо дете, какво је то питање?" узвикну мајка. «Хајде и моли га за благослов!® Али, било из љубоморе која је природна код сваког размаженог детета наспрам опасног такмаца, или из какве побуде своје ћудлзиве природе, Бисерка се не хтеде иоказати љубазна спрам свештеника. Само силом могаше је њезина мајка довести до њега, јер се беше отимала правећи чудне гримасе на лицу; а то је била њена особина од најранијег детињства, и њена Физиономија могла је узимати тако различне изгледе а у сваком ново несташтво. Свештеник — тужан и збуњен, али надајући се да ће један пољубац бити залога којом ће придобити дете за себе изађе јој на сусрет и пољуби је у чело. На то се Бисерка оте од своје мајке, отрча на поток, наже се над њим и дотле умиваше лице, док немили пољубац не беше сасвим опран бистром водом. Онда стаде у страну и гледаше мирно и Јестиру и свештеника, који се разговараху и удешаваху ствари ирема новом положају и намерама које је у скоро требало остварити. Најзад, поверљиви разговор би довршен. Они оставише долину самоћи међу мрачним, старим дрветима која ће својим многобројним језицима још дуго причати о томе што се ту догодило, а ниједан смртни неће то разумети. А тужни поток додаће нову причу тајни којом је његово срце било препуњено и о којој увек жубори исто жалостивним гласом као и пре толико векова. XX Свештеник у забуни Удаљујући се од Јестире и мале Бисерке, свештеник се осврте и баци један поглед очекујући да ће видети само нејасне линије мајке и детета како ишчезавају у сенци шумској. 'Гаква велика промена у његову лсивоту не може се одмах нримити као истинита! Али је Јестира, обучена у сиву одећу, била још ту стајала норед стабла које је бура оборила пре толико времена, а доцније године покриле маховином да би се ово двоје, са најтежим земаљским теретом на себи, могло одморити на њему и наћи један час мира и утехе. Ту је била и Бнсерка скакућући по обали потока. Сада, пошто је онај трећи отишао, вратила се мајци на своје старо место. Дакле: свештеник није спавао ни сањао ! Да би дух ослободио од те нејасности и двојности утиска, која га је мучила, он се сети и јасније одреди планове које су скицирали он и Јестира за свој одлазак. Били су се сагласили да им Стари Свет са својим гомилама и градовима нуди боље уточиште и заклон него дивљине Нове Инглиске или целе Америке, са индијанским колибама или јевропским насеобинама ретко иосејаним по обали морској. И кад не би било обзира на свештениково здравље, које није могло поднети суровост шумског живота, његови дарови, знање и целокупне особине прибавиће им дом једино усред цивилизације и образованости. А да би све пошло за руком, деси се да је неки брод лежало у иристаништу: један од оних сумњивих бродова, честих у то доба, који ма да нису били сасвим гусарски ипак су имали многи знак неодговорности и слободе. Ова

је лађа била скоро дошла са шпанских обала и за три дана спремала се на пут за Бристол. Јестира Прина која се као добровољна милосрдна сестра познавала са капетаном — узе на себе да спреми одлазак за два лица и једно дете у свој тајности која је била потребна. Свештеник је питао Јестиру, са највећим интересом, за тачно време бродова поласка. Биће вероватно од данас за четири дана. »То је баш како треба!* рече он сам себи. А зашто је пречасни Г. Димесдел сматрао то време као поручено, он је оклевао да каже. Ипак — да не бисмо ништа, сакрили од читаоца — то је било с тога што је у трећи дан од тада имао да чита своју проповед о Избору; и како је то био свечан дан у животу свештеника Нове Инглиске, он није могао желети бољи дан у којем би завршио своју свештеничку каријеру. 0 Они ће бар рећи за мене, (< мишљаше овај ретки човек: »да нисам напустио своју јавну дужност неиспуњену или лоше извршену!" Доиста је жалосно што ће свештеник у тој нади бити бедно преварен! Ми смо имали и многи још имају да о њему рекну много ружних ствари. Узбуђење, које овлада Г. Димесделом после његова разговора са Јестиром, позајми му необичну Физичну снагу и одведе га брзим корацима кући. Стаза кроз шуму изгледала му је дивљачнија и мучнија са њеним природним препонама, и мање гажена људским ногама него на путу изван града. Али он је скакао преко препона, провлачио се кроз честе, пружао се преко стрмена. Он се сети како је с муком прешао преко истога места само два дана пре тога и како је често застајао да одахне. У близини града учини му се да су се познати нредмети изменили. Изгледало му је да их је оставио не јуче, не пре два, већ пре толико дана или чак и година. Међутим свака је улица и кућа била задржала своје старе особине којих се он добро сећао. Па ипак, осећај промене сам се наметао. Исто је тако било са познаницима које је сретао, и са свим људским лицима малога града. Нису била ни старија ни млађа; браде људи у годинама нису биле беље, нити су јучерашње бебе могле сада ићи по улицама; било је немогућно описати по чему су се разликовала од лица којаје видео при поласку, па ипак некакав дубок осећај говорио је о његовој промени. Исти утисак очевидно се испољи кад прође испод зидова своје цркве. Црква му се учини тако чудна и тако позната, да се дух Г. Димесдела колебао између две мисли : или је ту цркву гледао пре или је гледа сад у сну. Ова појава, у својим разноврсним облицима, није звачила никакву промену на стварима споља, већ наглу и важну промену самога посматрача. Један дан извршио је у његову духу такву промену као да су године протекле. Свештеникова воља, као и воља Јестире Прине, и судба која их је везивала — извршиле су ову промену. Град је био исти који и пређе, али се у њега не врати исти свештеник из шуме. Он би могао рећи пријатељима који га поздрављаху: »Ја нисам онај кога ви замишљате! Ја сам оног оставио тамо у шуми, повучена у једну заклоњену долину, поред једног маховином обраслог стабла а близу неког тужног потока! Идите и тражите свога свештеника и видите да ли његово омршављено лице, његови танки образи, његово бледо, суморно, набрано чело нису бачени на земљу као изношено одело! (( Његови пријатељи, без сумње, рекли би му: »Ти си онај исти човек ! с( али би, то говорећи, били у заблуди. Пре него што је Г. Димесдел стигао до куће, тајни унутрашњи осећај даде му нових очигледних доказа о револуцији у области његових мисли и осећања. И доиста, у овом унутрашњем царству само потпуна промена династије 1! моралнога законика могла је објаснити од куда долазаше нова снага бедноме свештенику. На сваком кораку он је био готов да. учини ма какво чудно, дивље, безбожно дело, са осећањем да ће оно бити несвесно и немарно, у пркос њему самом, али које долази из његове веће дубљине него што је оно што се томе противило. Тако, на пример, он сусрете једнога од својих другова. Стари честити човек поздрави га са очинском љубављу и привилегијом старешинства, на гато му даваху права његова старост, чист и светао карактер и високи положај