Nova iskra

С'1'РАНА 316.

II 0 В А II С К 1> А

№0Ј 11.

бити највеКа запрека жељеној слози. Народи се лакше одричу слободних установа, него имена.« В. МЈИоп 1 Ргегас!оУ1с, У^епас за 1885. Стр. 44—45. А кад смо већ при тој, да дамо реч и самом Прерадовићу. У писму од 13. I. 1863. католику и Хрвату, Игњату Брлићу, овако вели : »Чујем да и код Вас тамо та несретна распра своје зубе кеси и да брат на брата режи ; чујем да и међу католици некаква сраска странка бива. Хвала Богу сад имамо једну странку више. Ја се још једној надам, која ће се склопити на слози и братимству између Србах и Хрватах и свакога будалом прогласити, који међу њима разлике тражи; тој ћу се странци и ја приписати; та једина пред Богом је праведна, а све друге то су или глупост многих или охолост појединих.*]

Кад би се хтело самосионо тумачити, онда би какав „тврдокорни" Србин имао исто толико права, да из те песме прочита, како је Прерадовићу криво , што неко сумња у његово Српство — Твој ме укор, побре, тишти одвећ јако ј И да н'јесам војник под тиском бих плако и да стога изазива свога пријатеља на двобој. Али, дабогме, да не би имао право, баш као ни Фрањо Марковић. Хрват и Србин су у овој Прерадовићевој песми као она два витеза, који се туку због штита, на коме сваки само једну страну види; обојица имају право, само што ниједан неће да пређе и на другу страну, па да се о том увери. И каква иронија судбине! Песник »Браће" морао је написати и песму — »Хрват или Србин!" М. Ш.

ЈТораз Турака на Длочктлку

ош ни зоре ни белога Шх данка, ' јјЏ - Ј Покликнула са Јастрепца вила, Кликће вила ка Крушевцу граду, Те дозивље српског цар-Лазара: «Царе Лазо, од Србије главо ! «Зло заспао у беломе двору, «Зло заспао, добру се не надај! «Или не знаш, или ти не хајеш, «Што су тебе јади задесили? «Ето иде силна војска на те, «Мурат ти је земљу поробио, «И Нишаву вбду пребродио, «Те ти, царе, Ниша освојио. «Силан Мурат у Нишу засео, «Колко ј' силан, већма с' посилио, «Хоће к теби у Крушевац, Лазо, «Да ти круну са главе укине, «Па и твоје да преузме царство. «Но чу ли ме, српски цар-Лазаре! «У Мурата војска силовита, «Не можеш је чекат' у Крушевцу; «Да ти имаш крила соколова, «Не би перје изнело ти меса; «Бранићеш се, одбранит' сене мо'ш «Бијелсаћеш, но побећи нећеш, «Молићеш се, измолит' се нећеш; «Већ потеци на Топлицу хладну, «Где те чека одабрана војска, «Где те чека двадесет тисућа «Све по избор' љутијех момака, «Што војводе твоје сакупише; «Са њима су Бошњаци јунаци, «Што их посла Бошњанине краљу, «И њих има. до десет тисућа; *) Други део четврте пеоме из ведике народне епопеје Косово. — Другу песму из ове епопеје, Сукоб између Вука. и Милпша, донеда је Нова Искра у 11. броју прошде године. —

«Ал' не дође Зећанине Балша, «Нити посла врле Црногорце, «Остави их да му Скадар бране «Од Турака исред Арбаније; «Нити дође Краљевићу Марко «Од Прилипа града бијелога, «Нити дође Костадине бане «Из питома места Жегљигова, «Не могоше од Турака проћи ; «Ал' промаче Љутица Богдане, «А са југа, са кршног приморја, «Но без војске без својих момака, «Сам он ваља к'о читава војска. «А кад чује турски цар Мурате, «Где га чекаш на Топлици својском, «Он се неће дуго премишљати, «Окренуће к теби на Топлицу, «'Гу ће вам се војске сукобити. «У Мурата сто тисућа војске, «Све делије, аге и бегови, «Јаничари бесни и помамни, «Ал' се, царе, немој препанути, «Док је теби твојих војевода «И јунака љутих оклопника, «Каквих данас у Турака нема, «Ласно ће те савладати Турке.* Кад то зачу славни цар Лазаре, И разабра што му вила каже, Он похита на Топлицу хладну Међ' јунаке и међу војводе, Који су се боја ужелели. Тек што Лазо осмотрио војску, Поискао дивит и хартију, На колену ситну књигу пише, Пак је шаље турском цар-Мурату, У књизи га 'вако поздрављаше: «Чу ли мене, силни цар-Мурате ! «Срамота је упадати мучки, «Без одбране робље одводити, «Него хајде к мени на Топлицу, «Да јуначки мегдан поделимо, «Па што коме Бог и срећа дадеЛ Кад је Мурат књигу проучио, Од Ниша је војску окренуо

И Мораву мутну пребродио, Ударио на Прокупље бело, Постојбину старог Југ-Богдана, Прокупље је огњем попалио, Па с' кренуо уз Топлицу хладну Ка табору српског цар-Лазара. На Плочнику крај воде Топлице Угледао чадорове беле, Српску војску и српске јунаке; Те се силни Турци уставише, Своју војску табор учинише И топличка поља притискоше. Товни коњи и бијесни Турци На алаје пољем се ређају, А паше их на хатим' облећу И попреко уз Топлицу гледе, Погледују Лазарову војску. Тек Мурату чадор разапели На догледу Лазарове војске, Зове Мурат Лазу на предају И овако њему поручује : «Ој чу ли ме, српски цар-Лазаре ! «Хајде к мени под свил'на чадора, «Преклони се и мени поклони, «Ја ћу теби живот опростити, «И круну ти твоју оставити, «Да царујеш кано и до сада; «Ако ли ме послушати нећеш, «Хоћеш, јунак, грдно данас проћи, «Оставићеш на Топлици главу, «К'о Вукашин на мутној Марици ; «Добро мисли, да се не покајеш.* Одговара славни цар Лазаре : «Прођ' се шале, силни цар-Мурате ! «Куд те, царе, сила занијела! «Нисам дош'о да ти се поклањам, «Већ да мегдан делимо јуначки.* Ал' су Турци мудри и лукави, Не хтедоше одмах ударати, Не хтедоше заметати кавгу, Докле своју не одморе војску. Но из турске појави се војске Црни Арап, царев Алил-ага, На бесноме хату од мегдана,