Nova iskra

БРОЈ 1 1.

НОВА ИСКРА

СТРАНА 329.

Дрвтл болескт/ш Хгденстјерна

ио је с1ос1"ог те(Ис1пае. угледне спољашности, с осредњом сведоџбом и великим дуговима, због којих је плаћао луд интерес. Кад је у својој тридесетчетвртој години, као свршени медицинар, ступао у борбу за опстанак, била су у свету сва боља лекарска места тако заузета, да њему једва што остаде неко злехудо место у којем беше до 150 становника, али тако сиромашних, да ни један од њих није имао залишних пара за боловање. Надао се још једно једино, према приликама у којима је био, на надничаре, којих је било доста у околини, да ће ма ком од њих било ветрељача било каква друга машина руку откинути, или да ће о црквеној слави ма ко од њих, кад се добро „накити", сломити или своју или чију било ногу! На дужност је дошао некако у почетку лета, те одмах даде оглас у новине и метну Фирму (још како лепу Фирму !) на улазак у стан. Онда се лепо чавали у насло-

Један постарији, по изгледу веома пријатан господин узе га под руку и журно уведе у собу, где је на постељи лежала ретко лепа госпођица, од прилике у двадесетим годинама, али болесна. »Помозите ми, Господине Докторе ! к тужно га замоли чим уђе у собу. »И ја Вам за сад ништа друго не желим ! (< ватрено одговори доктор. Одмах јој опипа било, прегледа њен красни, малецни језик, и распита је о свему о чему млад лекар може распитивати тако Фину и младу госпођицу. У том је већ и ручак био готов, те се млади лекар изјасни „да ће морати о ручку добро промислити о овом јединственом случају." Мати га упита, да ли нема какве опасности по њезино драго дете ? Отац је само уздисао. Доктор је о ручку био дубоко, дубоко замишљен. Јело је било изврсно, а Бургундац још бољи. Када је доктор после ручка поново отишао болесници, погледа га она још преданије, те доктор поЗва у помоћ све своје знање да је што пре спасе. И тада написа рецепт, а тек што га беше завршио, узјаха један од служитеља најбољега господарева коња и

СТ. ТОДОРОВИЋ њачу и поче очекивати болеснике. За прве недеље нико му не дође, а број посетилаца не беше се пореметио ни у току друге недеље. д ли првог дана треће недеље затресоше се степенице од брзих и журних корака, те је млади Ескулап већ назирао свој заслужени дводинарац. Али, на жалост, то је био неки његов школски друг, који је некуд путовао да држи проповед као испит за капеланско место. Чим се поздравише, упита га капелан: да ли би му Господин Доктор могао позајмити две десетице за месец дана? „Могу, брате, јер их ни сам немам!" одговори доктор и уздахну. Али већ сутрадан дођоше једна господска кола што их дотера неки кочијаш са сјајним дугметима, и одвезе га на миљу даљине, по неком тако ужасном путу да је господин доктор целог пута мислио: и умреће а неће дочекати да види свог првог болесника! Али се ипак кола зауотавише пред неком верандом двоспратне, дивне, беле куће, око које беше дрвета, покошених ливада, цвећа, њива и једно мало језерце

ПРЕД ЦЕТИЊЕМ трком одјури у апотеку која је била удаљена за неких петнајест километара од куће. Доктора просто очараше чудне очи младе болеснице. Па ипак је уз каву попио и две чашице коњака. Још се понуди да нок проведе поред болеснице, али му то са великом захвалношћу одбише „због осталих пацијената!« И тако са пуним срцем (јер је у њему била цела целцата ова дивна болесница) оде у вече кући, да га о сутрашњем вечеру опет одвезу болесничиној постељи, јер ће дотле и медицина деловати како треба. Али се доктор сутрадан пробуди са пакленим очајањем и ужасним страхом, какав обузме окореле грешнике пред земаљским судијом. Занесен младошћу и лепотом младе болеснице, а такође и красном пилећином и старим Бургундцем, а не мање и радошћу што је једва једном стекао болесницу —■ био је записао (на свој ужасни страх, тога се врло добро сећа!) такву дозу противу грознице и болова да би могла и вола оборити ! Ужас, просто ужас! Место броја 10 био је записао 100 а максималан је проценат 20! Лепо види тај број, те се тресе од страха...