Nova iskra

Осим ОШ1.Х главних иоштанских станица иа Цариградском друму, Кнез Мидош установио је и видаетске иоште. У колико се увећавао број ових вилаетских иошта, у толико је опадала вредност оне три главне. Над'свима, до појаве Оретењскога Устава 1835. год., водила је надзор кнежева канделарија и попечитељ унутрашњих дела. Од Фебруара 1835. године постављен је стални управпик ношта а то је био Јаков ЈакшџК. Његова је дужност била да се стара о напретку ношта. Од тада отпочела је да напредује поштанска струка. У време Турака, и по ослобођењу до године 1819., дужности поштанских кондуктера вршили су Турци а поеле тога јављају се Орби, особито од 1824. године, када се јавља постављање српскога кондуктера. Тај први српски кондуктер јесте Јованча СиасиЛ, који је дуго носле тога носио и доносио писма и аманете из Цариграда. Осим њега били- су татари*) Стојан Сими&, Богдан ЂорђевиЛ (зваии Татар Богдан) Лазар РанђеловиИ, Инџа татарин, Татар Петко, Тома ШамиК, Риста ПрендиК и други. Плата ових татара била је различна: почињала је са 1800 гроша а пела се до 3000 гроша пореских. За путовање имали су ови татари нарочиту накнаду — попутину. Ова попутина, у разно доба владе Кнеза Милоша, разно се и мењала. Тако на пример у једном писму од 21. маја 1827. године Кнез Милош иарођује Јакову Јакшићу ово: „ Ие изостављам јавити вам, да сам веће тачности ради, у рачунима трошкова татара наших, идући у Цариград и долазећи одонуд, трошкове њине на путу овако опредјелио: 1. На трошак за кирију на коње, од Јагодине до Цариграда, по 120 на коња, па колико коња устреба, онолико ио 120 гроша да се даде татарима. 2. На јело, пиће и напојницу суруцијама на путу на дан по 14 гроша. По тому препоручујем и вама да се по овој тарис&и у призренију татара наших у напредак и од садашњега послани преко Богдана владате, разрачунавши у призренију трошка под № 2. дана, за које мисли татарин доћи у Цариград, све по 14 гроша на дан. Тако ћете ви одавде толико им давати, а тако депутати из Цариграда до довде, којима сам такође овако о предмету овом писао". После десет година, дакле 1837., ова је тарша промењена и то 19. јуна. Тада је свакој поштанској станици послана таблица са спроводним писмом. Ва свако путовање каквога татарина, до ове тарвде, морало је бити

нарочито кнежевско одобрење за издатак. После обзнане ове тариФе знало се колики је путни трошак татарима до сваке станице рачунајући од Крагујевца. Попутина татарина за најближу станицу од Крагујевца (до Јагодине) износила је 30 гроша а за иајдаљу (до Цариграда) 1600 гроша. Татари или кондуктери били су државни чиновиици, имали су сва она ирава, која и други чиновници.

II. У вавкић

Ф Р АНЦИШКАНСКИ ПОДРУМАР

*) 'Гатар и.1и татарин значи окоротеча. У овом значењу дошда је Турцима ова реч од Пероијанаца, јер како Татари имађаху оообити дар да запамте места, куд једном прођу, а добри кољаиици, то оу понајчешће њих и узимали за окоротече. Отуда оу Татар и скоротеча синоними. Од Турака нрегнла је та реч и нама Србима.

Татари Кнеза Милоша, кад су полазили за Цариград, опремали су најбоље коње и облачили најкићиастије одело. Милош је гледао да и личност и одело његових татара обраћају на се пажњу свакога. Татари и сами су се старали да се што боље спреме и да што сјајније изгледају. То је голицало њихио частољубље. Како су се спремали, како ли су кићнасто изгледали, како ли и какве коње јахали, то најбоље показује слика татарииа Ристе Прендића, коју доноси овај број „Н. Искре". М—о.