Nova iskra

— 89 -

Гогољева главна снага, је у ноимању народнога живота и у хумористичном цртању стања Русије онога времена. Н>егов таленат има да покаже три ступња развитка. На првом су „Вечери у мајуру близу Ђикањке" (2 св., Петрогр. 1882.), творевина неоспорног и ватреног, али младог, још не учвршћеиог талента. Еао описи малорускога живота све су оне од великог етногра®ског значаја. Други ступањ развитка обележава „Миргород" (1884.), приповетке пуне поезије, које привлаче како снагом основне замисли, тако и дивиим извођењем карактера. Међу њима прво место заузима „Тарас Буљба" (истор. ромаи из малоруске историје 17. века). Трећи период његова несничког стварања почиње комедијом „Ревизор", која износи на видик ограниченост и квареж рускога чиновништва, а завршује се „Мртвим душама", сатирично-комичном сликом, која нам ванредном истинитошћу приказује груби материјалистични живот провинцијских стаповника, као и с тим у вези тесногрудост њихову.

Гогољ је много превођен и на срнски, и то, колико смо могли ући у траг, још од 1850. г., а као што се види из библиограшскога прегледа преведених његових дела, имамо понешто његово и два пут преведеио, у старијем и млађем преводу, од разних преводилаца. 1. — Страшна освета [Отрашнаа меств] превео Тимотије ИлиЖ у „Српским Новинама" 1850., и у „Забавама Српкињама" 1865. од Ђорђа Поиови&а. 2. — Тарас Буљба [Тарас Вулвба] исгоријска ириповетка. Превео ју је прво Никола БеговиК у хрватском листу „Невену" 1855., а за тим је изашла у „Српским Новинама 1857., без потписа преводиочева, иуистом листу за 1876. у нреводу Милована Ђ. ГлииЉа. Тај је превод одштампан и у засебној књизи исте године, накладом књижаре Велимира Валожића. Ову је приповетку и драматисао пок. Ђуро ЈанковиИ. Први њен чин иредста-вљан је и у Орпском Народ. Позоришту 21. Фебруара ове г., о педесетогодишњици смрти Гогољеве. (Не треба сметнути с ума и да се у руском оригиналу налази ова приповетка у две редакције: у првој и другој по преради Гогољевој). 3. — НоЈј у ОЧИ БожиЂа [ Ночб передг Рождествомђ ], превео Ђрође ПоиовиЛ у „Седмици" 1858. и у „Вабава-ма Орикињама" 1864. од истога преводиоца. 4. — Утопљеница [Маискал ночв], превео Стојан НоваковиК у „Јавору" за 1862. (по белешци, коју имамо, ову је приповетку превео и Ђ. РајковиК с немачког у једној години „Седмице", која нам није могла доћи до руку да ју проверимо). 5. — Вије [Вш], приповетка, превео Ђорђе Поиовић у „Даници" за 1863. Та приповетка налази се и у „Народној Виблиотеци" Браће Јовановића у свесци 178. 6. — Сорочински сајам [Сорочинскаа лрмарка.]. 7. — Вече у очи Иван-дана [ВечерЂ на канун! Ивани Купалл]. 8. — Записници сишавшега с ума [Записки сумасшедшаго]. 9. — Отари свет [Старосвћтсе1е пом^цики]. 10. — Роб. 11. — Невски проспект [Невскш проспекгв]. Прииоветке под бројевима 6.—11., као и напред поменуте под бр. 1. и 3., налазе се у две књиге „Забаве Српкињама" у Новом Саду 1864. и 1865. превео Ђорђе, ПоиовиЛ. 12. — Како се свадио Иван ИвановиЂ са Иваном Никифоровићем [Повктв 0 томђ , какг посорилса

Иванг ИвановичЂ ст> Иваиомг НикиФоровичемг], превео Ђорђе ПоиовиК у „Даници" 1866. а налази се и у „Народној Библиотеци" Браће Јовановића, св. 46. 13. — Портрет [Портрета], приповетка, превео Ђорђе ПоиовиК у „Даници" за 1866. 14. Нос, приповетка, превео Мита РакиЛ у „Вили" 1867. 15. — Изгубљено писмо [Пропавшаа грамота], превео Ђорђе ПоиовиК у „Даници" 1867. и у „Бранкову Колу" 1898. превео Дим. 16. — Иаруце, превео Ђорђе Поиовић у „Даници" 1867., а иста приповетка налази се преведена и у „Личанину", листу, који је излазио у Госпићу 1886. 17. — Ђаволска посла [Заколдовалное м'ћсто], приповетка, превео Лаза Е. Лазаревић у „Матици" 1870. 18. — Иван ФеодоровиЂ Шпоњка и његова тетка [Ивант. Феодоровичг Шпонвка и его тетушка], нревео Милован Ђ. ГлишиК у подлистку „Јединства" за 1870. 19. — Званичников шињел, приповетка, иревео Љубомир МиљковиК у „Младој Орбадији" за 1871. 20. — Чичиковљеви догађаји или Мртве душе, роман, превели Љубомир МиљковиЛ и Милован Ђ. ГлишиК део I и II у 3 св. у „Забавној Библиотеци" 1872. 21. — Ревизор, политично-друштвена комедија у пет чинова, превео Живојин Јов-ичиЛ. Овај нревод остао је у рукопису, а по њему се представљао тај комад у Српском Народном Позоришту ирви пут 1. Фебруара 1870., и одржава се до_ данас у репертоару. Тај комад превео је и штампао и Пера ТодоровиК у својо.ј „Отражи", а за тим је и одштампан у засебној књизи у „Малој Библиотеци" у Н. Саду 1880. 22. — Женидба, шаљива игра у три чина, превео Станоје НешиК, у рукопису, представљано први пут у Орпском Народном Позоришту 12. октобра 1872. Као што се види из предњег библиогра®ског прегледа у највише разних преведених приповедака Гогољевих сусрећемо се с именом Ћорђа Поповића, негдашњег заслужног уредника „Данице". Н>егов језик у велике носи обележја Вукове реФорме, а не може се превидети ни тежња му, да подражава Гогољу и у том, што ће пустити да јунаци његових приповедака говоре иокрајинеким народним говором (речима и Фразама) војвођанских Срба. У овом је тако далеко ишао, да је приповеци „Ноћ у очи Божића" ове речи, упућене царици Катарини II., метнуо у уста једном Запорошцу: „— Смилуј се, мамо! Чим те је расрдио твој народ?" (сгр. 135. у „3. Орп." 1864.). Преводи Глишићеви и осталих преводилаца шездесетих, седамдесетих итд. година, нарочито оних из Србије, одликују се чистотом и правилношћу књижевног и народног језика, са мање боје, али не са свим и без ње, покрајинског говора. У слободи превођења, далеко је отишао Пера Тодоровић, идући у бој својим преводом „Ревизора" против бирократизма у Србији, а у корист радикализма. Та тенденција Тодоровићева нарочито се јасно види на месту, где изиграном и исмејаном „Начеонику" меће у уста овај узвик: „Ух, шкрабала, кречипера, радикалци ) проклети!" („Ревизор", стр. 139.). (СВРШИЋЕ СЕ) Момчило ИваниЂ 1) Ово ми истичемо.