Nova iskra

— 88 —

сродним путем од којо занадне, немачке или Франц/ске књижевности) може се опазити већ и на првом српском хумористично-реалистичном приповедачу, на Јакову Игњатовићу, а тако исто и на једном од најврснијих следбеника Игњатовићевих, на Отевану Сремцу, на кога деловаше не само посредним путем, преко Игњатовићевих дела, ного и нопосредно, из Гогољевих. Још је виднији тај утицај на хумористичним приповеткама из српскога живота од Милована Глишића, једнога од најмарљивијих преводилаца с рускога у опште, па и Гогољевих дела. Наравно, да ово тврђењо не треба криво разумети, да је тај утицај исто, што и ропско подражавање овом великом руском писцу. Не. То је, тако да кажемо, свесно преношење Гогољева метода у изналажењу и приказивању типова и живота рускога народа на типове и живот српскога народа. А то је у толико природније, што, исто онако, као што је очигледно сродаи руски језик српском, — и руски, нарочито малоруски, је живот, као и типови који га сачињавају, у многом, по некад до изпенађења, сродан срнском. Већ и пажљив читалац, баш читајући Гогоља, опазиће, или јопг боље осетиће јаку сродност душе руске и српске. Она осећајност словенска, која даје општи тип породичном и друштвеном животу словенском, а која се, на жалост, само у негативном смислу, оштро отискује и на јавном, државном животу, — тако је исказана у делима Гогољевим, да се, њих читајући, и Србин осећа у многом као код своје куће. Па како онда, да и српски писци, имајући пред собом дела великог свог руског брата, не покушају, да слично што сгворе и у својој књижевности-?! Вар Игњатовићев Наранцић није српски Чичиков? Не гони ли их обојицу, и Наранџића, и Чичикова, исти циљ — да се обогате — на догађаје, колико " смешне, толико и жалосие, који нам кроз смех натерују на очи, у исти мах, и сузу јадиковку, што је друштвени живот и српски, као и руски, дао прилике, да се таквим типовима мора признати реална подлога ?...

Иван Васиљевић Гогољ—Јановски рођен је 1808. г. 19. марта у селу Сорочинци Иолтавске Гуверније од сиромашних племића. Већ ђаком у Безборотковој гимназији појави се као писац и глумац. Овом другом, драговол,ном заиимању његову одговара и што, као двадесетогодишњи младић, дође у Петроград, почетком 1829., и покуша да буде примљен у позориште. Али како пропаде при првој појави на позорници, одлучи се, да отиде у инострансгво. Ну због оскудице у иовцу, дође само до Хамбурга. Пошто јс опет у Петрограду проживео неко време и вапустио чиновничко место у министарству, на послетку доби марта 1881. заузимањем Плетњева, тадашњег инспектора Патриотског Ииститута, за вишег учитеља у том заводу. Тада га Плетњев упозна са Делвигом и Пушкином, који се интересоваху за његове прве књижевие радове. Ва про®есора опште историје у петроградском универзитету добио је заузима-њем Уварова 1834. На том месту оста само годину и по дана, ни мало се не прославивши као предавач. 1 ) За тим је отишао у туђину, задржавајући се највише у Италији, у Гиму. „Његов (се) дух у Италији другом правцу приклонио, који је на пречац ишао против прве његове тежње. Еле Гогољ се да иа свештену науку, походи свети гроб, 1) Има ваздан прича о његовој збуњености и неспретности на катедри, као и о недовољној пажњи, поклањаној наставничком раду. Долазило је дотле, да су се већ његови ђаци морали тужити на то. Па ипак, кад је хтео, испадало му је предавање сјајно, као што му је било прво и доцније она, на која се надао, да ће му доћи они, којима се тужаху његови ученици.

стане се са руским списатељима ирепирати о нуту, који води вечиом спасењу и у виду тестамента обпародује неку врсту исповести о вери, у којој уједно опозове сва своја начела, која је оставио у иређашњим својим списима, и у које суморним, Фаталисгичким изрекама нико не би познао веселог и заједајућег сачинитеља Идилских ирииоведака, Ревизора или исгинито генијалног појету Шртвих душа. Смрт је сваки раздор у њему и око њега расправила, и најразличитијо странке хоћо се над његовим гробом сагласити у томе, да Николају ВасиљевиКу Гогољу с иуним иравом ирииада једно од најодличнијих иочасних места у аналима не само руске, него и европске шижевне иовеснице" .') Вративши се у Гусију, последње дане живота провео је у Москви, где је, душевно растројен, и умро, као што напред поменусмо 21. Фебруара 1852...

У Српској Народној Библиотеци, под бројем 626. чува се његово оригинално писмо, које је као ђак у почетку IV. разреда гимназије писао својим родитељима, дакле од прилике у 18. до 14. години, биће с јесени 1821. или 1822. 2 ) У српском преводу 3 ) то писмо гласило би: „Премили Родитељи, Татице и Мамице, „Оиростите ми што у нрвом мојем писму нисам могао опширно описати долазак мој овамо ; узрок тому била је брзина, с каквом сам вам писао бојећи се да се не задоцним. Ја сам сад нреведен у четврти разред и хвала Богу учим се с воликом марљивошћу; ну меве више свега узнемирава ваше ћутаље, и не знам јесте ли иримили оно писмо, које сам вам писао. Дошао нам је нови проФесор францускога језика, Ландражен. И ја сам се сада с великом марљивошћу предао овому језику. Ну саветујете ли ми да учим грчки језик, којега [језика] про®есор већ је дошао. [Сад] 4 ) хвала Богу здрав и весео [сам. По некад] нешто сам тужан што сам се растао [с вама, али] шта да се ради, а [послане ми] књиге дошле су ирвом поштом, исто тако [одмах за овим] пошљите ми новаца, јер [иначо] нећу моћи платити пошту, [јер] ја сам и сада позајмио нешто новца за писмо, које сам вам послао, те вас с тога најпонизније молим да ми пошљете те новце. — Остајем ваш најпонизнији слуга и најпослушнији син Николај Гогољ Јановеки." „Г 8. А Ви, премила мамице, не заборавите послати ми колача, које сте ми обећали и још ако је могуће сомота 5 ) за то, што је тога нестало. Још Вас молим да ми јавите о здрављу вашем, као и мојих сестрица, бабе [старе мајке ?] — ... ." 1) Срб. Новине, 1852., стр. 241. 2) То писмо предао је Срп. Нар. Библиотеци у Београду 1900. г. г. Л>убомир Н. Христић, сад краљ. срп. пуковник у пензији. Он га је добио још 1872., као кадет Петровског Кадетског Корпуса у Полтави, од својега школскога друга, Николаја Бикова, Гогољева рођака по женској линији. Писано је на ©мањој осмини хартије за писма, на једном листу, а на две стране. Горњи десни угао му је откинут. По свем изгледа, да је имало два листа и да је, ма и са неколико врста, пило продужено и на другом листу. 3) Због непредвиђених техничких незгода не можемо ово занимљиво писмо овде донети у верном снимку, којега ради стависмо Уредништву на расположење ФотограФски снимак тога писма. Тај снимак послали смо и у Русију, где треба. Не предвиђајући поменуту незгоду, сад не можемо овде донети ни веран препис руског оригинала тога писма. Али ни у овако преведеном овом писму не могу се превидети подаци: о Гогољеву гимназијском школовању, о његову марљиву учењу туђихјезика, нарочито Француског, о споредном занимању (позориштем), о личним потребама и нелшим осећајима према родител^има и својима на дому. 4) Под овом заградом овде и даље је оно, што се од прилике може замислити да је откинуто од овог писма. 5) По свој ирилици ради тамошњег позоришта.