Nova iskra

— 72 —

полет генија епутавали: дивљачиост радника, клима и томе сличне преиреке. Адлер је имао и сувише добро око, да не би запазио вредност Гославскога и неспособност главнога механичара. Али како му се Гославски чинио опасаи, као материјал за самосталнога мајстора, и како је главни мајстор био добар сплеткарош, првога је држао у тами, а другога на видику — а свету ни на ум није падало да чувена ®абрика лежи на глави еиш сћиптен ро1ш8сћеп Агђе^егз (глупога пољског раденика). Гославски је био средњега раста. Када би, заврнутих рукава, радио, погнут, на преси, изгледао је као обичан радник, грубих руку и мало кривих ногу. Али када би те погледао испод црне косе која му нокриваше чело. видео си у њему духовно развијена човека. Мршаво и бледо му лице ноказивало је крајњу осетљивост, а мир и сиве паметне очи ■— нревласт разума над темпераментом. Говорио је ни миого ни мало, ни сувише тихо ни сувише гласно. Одушевљавао се, али није падао у занос, — умео је слушати, гледајући ири том радознало и паметно у очи говорнику. Једино је Фабричке еплетке слушао ие прекидајући рада — „јер то иишта не вреди!" али је најпречи посао остављао да би што сазиао из своје струке. С колегама се није дружио, али је био према њима учтив. Гадо је давао савете, чак им је и помагао по што шта, али сам никога ни за што није молио: није смео молити, јер је туђе знање и време поштовао онако исто као и туђ иовац. Циљ му је био да сам отвори ковачко - браварску радњу. 0 томе је непрестано мислио и једино је с тога уштеђивао део зараде. Новац је држао код куће, зајмити није хтео, више је волео иоклонити који грош. Међутим није био тврдица. И он и жена су се лепо одевали, хранили се скромно али обилато, а сам Гославски није себи кратио недељом чашу нива, а овда онда и чашу вина. Живећи на тај начин, скупио је око хиљаду и пет стотина рубаља, и преко познаника стао разбирати да ли би му који поседник дао кућу да отвори радионицу. У замену за то Гославски би давао првенство поседниковим пословима. Такви се уговори по некад нраве између поседпика и мајстора који раде гвожђем, а Гославски је још од Ов. Аранђела био бацио око на једио месго. Зарада му је у Фабрици била нестална. Кад би имало да се ради што ново, у чему Гославском није било равна, нлаћало му се од комада одлично; али пошто би израдио неколико комада и научио и друге, плата му је смањивана на половину, на четвртину а мекад и на десетину. По некад би за онај исти рад, за који је пре три месеца добијао рубљу после три месеца добијао само двадесет, па и десет копјејака. Тада је, ради изравнања зараде, радио но пеколико сати више; долазио је раније, а одлазио доцније. Кад би се остали жалили што их нринцинал глоби, Гославски би обично одговарао :

— С њим су то исто радили, не треба се чудити ! Али но некад би га издавало стрпљење те би кроз стиснуте зубе процедио. — Лоцов Шваба! Жена, да би му олакшала, хтеде и сама да иде у Фабрику, али се ои осече: — Воље гледај дете и ручак! Зарадићеш у Фабрици тридесет конјејака а у кући ће пропасти рубља. Знао је до душе да би му жена могла зарађивати и више, а кућа би изгубила мање, али је био поноеит, па није хтео да се будућа г-ђа мајсторица меша са обичним радницама. Био је добар муж. По некад би гунђао да јело није укусно или је доцкан зготовљено, да је дете прљаво или да је рубље и сувише плављено; али никад није псовао, па ни викао, као други. — Сваке је недеље водио жену у цркву, а ако је даи био леп, у-зимао је ћерчицу и носао. Кад би одлазио у варош, доносио би поклоне: детету колача или бонбона, жени какву, пантљику, лице за хаљину, или шећер и чај. Ћерчицу је волео и мазио се с њом, али је чезнуо за сином, кога није имао. — Каква ми је утеха од ћери ? — говорио би често. Негујеш је за другога, и још мораш да му плаћаш да би је узео. А син је потпора у старости, он би могао и радионицу предузети . . . — Имај ти радионицу, а син ће се лако наћи одговарала би жена. — Ех, причаш ми то има већ три године . . . Од тебе више нема радости ... — свршавао би. Међу тим се жена није хвалила узалуд: у шестој години Фабричнога живота, баш кад се млади Адлер врати из туђине, она пови сина. Бравар беше усхићен. Само је о крштењу потрошио на триест рубаља и жени је направио нову хаљииу, не рачунајући трошкове око болести. Од уштеђених новаца иотрошио је око сто рубаља, које .је наумио да накнади до Св. Аранђела. На несрећу се заведе у шабрици штедња. Овога је нута Гославски клео са осталима, али је радио удвојеном снагом. Долазио је у Фабрику у пет, враћао се некад у једанаест тако уморан и сањив, да се но некад са женом није здравио, деце није љубио, него падао обучен на постељу и заспао као камен. Овај претерани рад љутио је његове другове. А најбољи му пријатељ, Жаљински, који је упранљао парном машином (човек дебео и окретан), рече једном: — Што ее ти, до ђавола, тако улизујеш старцу, те другима шкодиш! . . . Кад су му јуче њих неколицина отишли и жалили да је зарада и сувише мала, он им одговори: „Гадите као Гославски, на ће вам бити довољна". Гославски се оправдаваше. — Драги мој! — говораше — жена ми је боловала, доктора сам морао три пут доводити из вароши и плаћати му по две рубље; други су трошкови такође били велики. Хтео бих накнадити што је могуће, јер знаш да хоћу да