Nova iskra

— 145 —

јео је и о ручку и о вечери, иа чак и сутра дан онако хладан о доручку. То је, вели, све с тога, да га мине жеља Бранковине, детињства и куће свог доброг оца, проте Матеје. IX Била јесен дубока, мрачна и хладна. Седе за столом синовци, снахе и њихова деца, па вечерају. Међу њима и чика, Љуба. Мало мало, на се неко из друштва стресе од зиме и закопчава оно хаљина што је на њему. То мало узнемири чика Љубу, али је њега тешко избитп из његове благости. Зато он само пита : — Је ли зима?! — Јесте, готово једногласно одговоре сви. — Па што болан не кажете и мени, да се и ја покријем!

X Учитељ цртања у Ваљевској гимназији, г. Дазар Крџалпћ, хтео да се жени, па упитао чика Љубу за савет. — Ако се ожениш — кајаћеш се, ако не — још горе! Другом једном приликом чика Љуба. беше нешто опширнији. У Крунићевој ка®ани говораше, између осталог, и ово: „Ко се не жени, противи се и људским и божанским законима, ал' зато му се љуто свете и Бог и људи! Ето, узмите само мене за пример. Не жених се, али зато осетих добро оно што људи зову празним животом. И ово осећам највише о великим празницима. Овако, у обичне дане, увек имам друштва, али кад дође Божић или Ускрс, кад се сваки повуче у свој дом, да са својим породом прослави ту евечану идилу, ја останем у ка®ани сам, као огорели пањ у угљу, и дође ми да се сит наплачем!"

Ова чика Љубина мисао налази се исказана у песми „Старцу-самцу", где поред осталих стоје и ови стихови: О јадни старче, сам ћеш скапати, Нико за тобом нема плакати ; Од твог порода нико ти неће Ужећи свеће!

Кад умреш јадан, туђин ће доћи Смејући с' да ти заклопи очи ; Из шале рећ' ће: «Бог да те прости, Живео с' доста!* Не зна се, зашто се чика Љуба није женио. Сва је прилика — бар ја сам тако слушао — с тога, што се волео с једном девојком која се морала удати за другог. Кад је та госпођа доцније ностала удовицом, беше чика

Љуба већ старцем, па ипак се с њоме [она беше у Француској] пријатељски дописиваше. XI Води Добра једном краву крњорогу, веома великог лопова, па је напаса на путањи у кукурузишту. Пази Добра добро, али окрене ли се само мало у страну, крњороги лопов одмах за кукуруз, па читаве клипове одваљује. Брани Добра кукуруз, па му на послетку и досади и почне псовати краву, ама онако асли сељачки. Шта ће човек ?! Тако му бар лакше!! Иде чика Љуба из вароши; чује Добрине „одабране" речи, па му ниЈе право. Кад је дошао Добри, он га саветује, да није лепо псовати ни човека, а камо ли бесловесну животињу. „Ама, шта ћу, чико, кад је лопов?"

П. Џ. Батони Магдалена покајница