Nova iskra

— 212 —

,Даку ноII, иамице!" рече довојчица, иа, нежно обгрли мајку и иољубн. Тада ее мало измаче, иа је опст погледа. У јоданпут се загледа у десну мишицу госпође Холе. „Шта ти јо то ту, мамице?" Упита радознало и нрстићем додирну једно мосто на њеној мишици. ,/Го се зове младеж", одговори јој весоло мајка. Фрида је озбиљно посматрала младеж, па дохвати својим ручицама пажљиво руку мајчину и притисну своје свеже, румене усне на то место. ,Даку ноћ, мамице; поздрави тату!" Госпођа Хела седела је још неколико тренутака, па нагло устаде и ногледа на сат. Већ девет и по! А њона мужа још нома : никад не може да учини изузотак! Зар баш мора увек тако дуго седети у канцеларији? Госпођа Хола замишљена пређе неколико пута преко собе, затим приђе прозору и погледа на улицу. Напољу је војао крупан снег, а ветар је терао на све стране снежне пахуљице, које су најзад падале и покрилс улицу меком болом простирком. Мало је света пролазило, и то мало, увијено у топло рухо, хитало је. Ове то види госпођа Хела и не гледајући ; њене су мнсли већ на игранци; нада се да ће се тамо лопо провести. Ко ли ће је столу водити. Можда опет онај пријатни Гус, господин Воронцев, који уме тако красно да забавља. Она је ове зиме више пута била с њиме у друштву, и опазила је како се увек стара да буде у њеној близини. Провела је с њиме неколико тренутака весело и задовољно, па би со баш радовала, ако би га и вечерас нашла. А њен муж! Хе, он се поносио што налазе да му је жена лопа и што јој со удварају. Никад није помислио, да би њој ма и један тренутак могло пасти иа памет да озбиљно узмо ласкање својих обожавалаца. Госпођа Холм притисну зловољно своје врело чело на хладно окно. Гавнодушност њена мужа почола је једити. Мили Боже, малчицо љубоморан могао би бити . . . „Добро вече, Хела!" зачу се с врата. Госпођа Холм брзо се окрете и виде свога мужа већ обученог за забаву. Судски одветник Холм леп је човек, разуме се старији од своје дивне, витке жонице; његово још свежо лице, окружено пуном плавом брадом, било је пријатно. Плаве очи иза златних наочара гледало су оштро и доброћудно. „Но, дете, је си ли се начекала?" упита је он, а својом десницом лако је обгрли. „Опет нисам могао послу краја догледати. Али сам се сада за пет минута спремио, да не будеш већ нестрпљива." „Ти знаш, да ми није мило, што ми увок последњи дођемо", одговори Хела: „Али погато имаш тако много посла, то се не може променити. Па ти ми и не кажеш, како изгледам." Холм се измаче и посматраше бајаги с великом пажњом своју жену.

„Но, величанствено изглодаш", рече оп. Али троба одмах да пођемо, кола чекају. Ја ћу још само Фриду да обиђем." Госпођа Хела пођо ћутоћи за својим мужом у дотиљу одају коју јо капдиоцо слабо осветљавало. Полако нриђе Холм постељици и наже се иад заспалим дететом. Хола је осгала на вратима и глодала нострпљиво и дирнуто ову нему сцену. * У пространим, јако осветљеним дворанама тајног саветника Волина већ се боху све званице искупиле, кад Холмови дођогае. Вабаве су у кући Волинових сваком било нријатне. Саветник и његова жена врло су гостољубиви, а њихове обе кћери, високо, леие плавугае, биле су колико паметне толико и умиљате девојке. Даиас је нарочито врло весело, јер јо ово ирва забава од како се породица кући вратила са дугог пута но Италији, и свак со радовао гато јо ова гостољубива кућа поново отворена. Прво се певало и свирало; девојко су повале нове талијанске песме нратећи со мандолинама. Ватим у веселом смоху и ћоретању биралн су гости места за малим столовима који су по свима одајама намегатени били. У јодној, крај прозора, седела је госпођа Хела са господином Воропцовим, коме је и овога пута пошло за руком да је сголу нриведе, са сгаријом кћери домаћиновом и доктором Милером, младим, а већ чувеним лекаром. Марта Волин и госпођа Холм пријатељице су. Хела је неколико година старија, али њона живост чинила је млађом, изгледала је као довојка. За тим малим столом било је врло весело. Марта је умела да представља људе и причала им је емепгае доживљаје са свога пута. Духовитој шали и веселом задиркивању није било краја, то свима би жао кад домаћица приђе и рече иаздравље. Док се весело друштво подигло и ускомогаало, господин Воронцев понуди руку госпоћи Холм и запита је' куда да је води? „Овде јо свуда несносна врућина, желела бих мало свожег ваздуха", одговори Хела, хладоћи се својом лонезом. Полако су се провлачили кроза свот, застајкујући и разговарајући се овдо онде с познатима, те једва доспегао у домаћичин будоар. Овде је доисга било свеже и пријатно. Воронцов брзим ногледом премери одају, па одведе госпођу Хелу малом дивану у углу, који је готово сасвим заклонила једна велика палма. Хела бегае за тренут мало збуњеиа због овог скривеног кутића у који је довоо Воронцев, али јој јо иосле било иријатно да се мало одмори и склони од веселе галаме, која је довде само притајано допирала. Угодно се наслони на меке јастуке, а Вороицев седе спрам ње на ниску столицу. Прекрсти руке, поклони јој се дубоко и запита је са комичном збиљом: „Шта сада заповеда моја најмилости-