Nova iskra

— 220 —

Вогишићева докторска дисертација: Шег сМе ЈЈгзасЉп с1ег Шес1ег1адеп пез Леи18с1геп Неегез гт ЈгизвШвсЈгеп Кггеде, Шеаеп 1862. Остали су му радови: 1. 2Љогтћ васШпјгћ ргсмтћ оШаја коЛ 81о^епа („Кпјјгеушк", 2а§геђ 1866.); 2. ЋариГак ва оргзтапје ргаШгћ оМсаја којг Ши и пагоб,и (Кпјхгетшк", 2а§ге1) 1866.); 3. СоИесИо сопзиетсИпит гшгз ариЛ 81а^оз тегиМопа1ез еИатпит тдепИит. — УЈјогпИс запазпјт ргаупгћ оМсаја и јшпгћ 81оувпа. 2а§геђ 1872. I. Огадја и оЛдоуоггта и гагШпгћ кгаје^а зГо^епзкод јида; 4. Арегди Лез 1га^аих зиг 1е ЛгоИ соиИтгег еп Виззге (1879.); 5. Ргзапг гакот па з1тепзкот јиди (2а§;ге1>, 1872.); 6. 81а1и1 Ле Вадизе. (ЈоАфсаИоп теЛИе Ли XIII. згес1е (Рат, 1894.); 7. Сг1аупгје сг1е оШеГјзкод рга^а и з1агот Ј)иЂго^пгки (2а§те1), 1869.); 8. Сганак (хисторична студија о скупштинама, особито судбеним, које су се држале средњега века на границама различитих држава), шт. у Гл. Ср. Уч. Друштва; 9. 0 научнои разработкЂ исторги славлнскихг законодателкствг (Петрогр., 1870.); 10. Ве 1а ^огте сШе Гпокозпа Ае 1а /атте гига1е сћез 1ез 8ег1ез е1 СгоаГез (1884.); 11. 0 иоложају иородице и наследству у иравној системи (Београд, 1893.); 12. У Чупићевој Годишвици (ХМ, 1898.) штамнао је Г. М. Ђ. Милићевић, заједно с одговорима, Богишићева Питања о одношајима иородичним и наследства; 13. Најзнатнији је Богишићев рад Оишти имовински законик за Књажевину Црну Гору, 1888. г. (од српских решерата в. решерат А. Ђорђевића (Бранич 1888.) и Др. М. Веснића (Годишњица Чупићева XII и на по се). Из историјско-Филолошке радње Др. В. Богишића помињемо: 14. 8и1Г ергзШаНо т 81ејапо ОгаЛГ, Угеппа 1867.; 15. Ргергзка Шпода Сага 81јерапа МаЈода з 1)и1гог)аскот гериШкот 1771—1773. 2а^ге1), 1868. (Еа(1 Ји§'0б1. Ака(1енпје); 16. Разборг сочименгл Н. А. Поиова. „Росил и Серб1&", Петроград 1872. г.; 17. Ас1а сотигаИопет РеГгг а Упто е1 Ргапсгзсг пе Ргапсорап пес поп Ргапсгзсг NаАаз&у ШиМгапИа (1663. —1671.) а 1а1и1агиз даШсгз АезитрГа, 'гесМдИ 1)г. V. ВодгзГс. УадгаШае 1888.; 18. Народне ијесме из старијих највише иоморских заииса, Београд, 1878.; 19. 1)ге зШГмгШг УЛдеимег гп МопГепедго („АиектнГ', 1874.); 20. Ријечи и фразе сриске које се налазе у једној иреиисци талијанској гсз X VII века (Споменик Срп. Краљ. Академије, 1900). — Норед ових радова штампао јо Др. В. Богишић још веома велики број разних чланака и решерата којих немамо ни на окупу ни у каквом прегледу. Овакав и оволики рад ученога Дубровчанина привукао је на се пажњу и миогих академија и крунисаиих глава који су своју пошту и пажњу обилато указивали и указују овом заслужном научару. Народ српски има пуно разлога да му од срца буде захвалан и да пожели још увек вредном Доктору Валтазару Богишићу дуг живот и најлепше здравље, јер је у том и најтачнија оцена његова досадашњег рада и најлепша жеља за све оно што ће нам у будућности давати златно перо великога Дубровчанина. Др. Валтазар Богишић. Види у овом броју чланак под тим натписом. Др. Јован Јовановић—Змај (вајао И. Валдец). У Змајевцу своме, у Каменици код Новог Сада, настанио се од кратког времена наш стари и увенчани Змај. И ако по свему изгдеда да се сасвим повукао од света, ипак, и тужан и ожалошћен, не може да се растави од пера свог, јер му то и није у власти. Песма му је била највернији пратилац у животу, она му је то остала и у заранцима његовим. А тек Невен његов. Колико га воли седи Змај, колико се предао њему нека посведоче и оне песникове објаве малим читаоцима, из ко.јих дознајемо: да Невен нећс ирестати ни у најгорем и најнежељенијем часу, јер Чика-Јова увек има готове грађе бар за неколике године Невенова излажења. Износећи пред своје читаоце овај, по нашем уверењу, најлепши и највернији Змајев лик, знамо да смо угодили Србима свима и свуда, јер је и само име Змајево довољно да изазове искрено поштовање и ничим непомућену захвалност. Бетовен (сликао А. Валестри). — Сликар је покушао да овим радом представи утицај дубоке Бетовенове музике. Знаоци генијалних композиција њоговнх најбоље ће осетити сву ворност представљања на овој слици, а ми је доносимо још и због тога што је на неколиким изложбама била и награђена и привлачила велику гледалачку пажњу. Златно доба (сликао Ш. Шаплен). Галерија Иариског Л.увра ионоси се многим ремек-делима сликарским. Нема у њој ни једне слике која би по својој вредности била иоле сумњива. Унети слику у просторије Дувр .а, значи добити несумњиво одличну сведоџбу о њезиној вредности. Колико је живих сликара који у Лувр упиру очи као у највећу награду своју, као у највиши суд за одређивање несумњиве вредности сликарских производа. Шаплен је Француски сликар који је за живота дочекао и ту радост. Неколики његови радови красе, у правом смислу те рочи, просторије Дувра, а између њих је и Златно доба чију ропродукцију, по једном дрворезу, износимо пред своје читаоце. Црква у Бранковини. Два часа северно од Ваљева а на путу Ваљево—Шабац, налази се малено. али лепо и чувено село Вранковина. Са пута се види, на левој страни његовој, а у лепој и романтичној долини једне малене речице, ова бела црквица. Није далеко од пута — 2—300 метара, — те кога нанесе нут овуда, нека сврати до ње. Видеће у дивној иорти лепу црквицу и до ње гробове кнеза Алоксе, проте Матије, Чика Љубе и др. Видоће и једпу плочу са које ће прочитати: „Во славу свјатија јединосушчнија троици Оца и Сина и свјатаго духа. Сој свјатиј храм собор сил бесплотних Михаича и Гаврила. От иоизвесних врсмон сушествовао је и много крат от Турак нљоњен и горјел и у рату ЈосиФа цесара 1789. года. Но паки обор кнез Алекса СтсФанов Ненадович с прочи парохињани 1792. г. согради од древа обачо изрјадно; по востанији Сербов против Турак 1804. г. паки сгорјел, и паки богољубиви парохијани од дрова соградише, док при владјеиији сербскаго Књаза Г. Милоша Обреновича и здјешњаго округа кнез прота Матеј Алексијович Ненадович возбудил и пригласил сију парохију, то