Nova iskra

НОВА ИСКРА

— Суседи смо а нисмо сс иознавали — рокох. — То јс штста. — Ја ретко куда идем — одговори он а и ви. — Како сте задовољни с местом? — Хвала Богу. — Имате ли доста ђака? — Педссет и четири. — Како сге нрошли с оценом? — Мислим да сам добро; у осталом, оцене ће ттам се доцнијо саонштити. — Колико имате годшта службе? — Тридесет две. — Охо, то ви сад имате и највећу плату? — Тако је. — Ви сте готово и нека школска историја, јер сте прошли скоро кроз све ®азе кроз којс је наша школа нрошла. — Готово — речс он смејући се.

Пиема еа еела

ДРАГИ РРИ <ШТЕД >У,

азговарао сам јуче дуго са 'учитељсм из К . ... То ти је једап од иоређих огземнлара међу нашим учитељима. Пре свега важио јс као богат човек, па онда као ваљан школски радиик, и ако је од старијих људи, од оних што ни једнога часа нису слушали Псдагогику. Слушао сам о њему доста и лепих и рђавих сгвари, али га нисам познавао. Признајсм да ми је јучс импоповао. Вамисли човека висока, снажна; проседа, орстке и лепо очешљанс косе; великих, плавих, бистрих очију, којо те гледе слободно и отворено; чиста, уљудно, на чак, ако хоћеш, и елегантно одевена. Веома ме је пријатно дарнуо њсгов сонорни глас при прсдстављању: — Никола Николајевић учитељ из К Речи је изговарао јасно, нарочито паштећи искажс.

Хана Квапилова, чланица чешког Нар. Позоришта у Прагу се да мукле гласове јасно — Добро се држите. — Хвала Богу?