Nova iskra

— 839 —

заслепи, те заборавих да је то муж иоје пријатељице из детињства. Ти си тада била моја повереница и знага како сам се страшно борила, какве сам дане, какве болне часе имала, само ради иеколико тренутака неизмерне, неисказане среће. Оида си ми била близу па нисаи хтела од тебе да сакријем нигата, јер, понеривгаи ти своја страховања, своје борбе, сво.је очајање, осећала сам се готово сасвим ослобођена нритиска моје грегане љубави. Сећага ли се сцене између мене и моје мајке и брата, гато се деси у твојој кући? Бранила си ме, тегаила еи ме; то ти нигда нисам заборавила! Сећага ли се последњих речи којима прекидох ону бурну сцену ? Ја ти их могу исписати носле више од две године, дословце: — Нећу више имати мајке ?

читаве једне породице, извор свима несрећама мојим и многих других. Моа;да ниси заборавила ни то да ми је доктор Гва,ринери, после месец дана непрекидна удварања, писао и нредлагао ми да ме узме за жену. Сећатп ли се? Ја дадох Карлу оно писмо да прочита у твојој ирисутности, и толико се смејасмо за леђима оном несрећнику који ми је нудио руку, и ако је знао за моје односе са Карлом Вернијем. Како сам се морала доцније ка.јати гато сам дала Карлу да чита оно писмо ! Његова љубомора — коју сам ја увек називала нечовечанском и коју сам опажала у свакој његовој речи, у сваком поступку његову, и ако се он толико мучио да је прикрије — изби тада необуздано. Између нас наста-

Улазак у Оењски рудник

Нећу вигае имати браће ? Не мари; не треба ми вигае нико! Остаћу овде Карла ради; због љубави према Карлу свет ће ме осудити, изгубићу глас, умрећу; не мари нигата ! Он је мој свет! Можда, си мислила да рецитујем какву улогу у моменту кад ме јадна моја мајка кроз плач преклињала; кад мој брат на ме викагае ван себе, претећи да ће ме убити? Или су ти се, пак, моје речи чиниле као узвик лудо, неповратно заљубљена срца? Јамачио ниси заборавила луду љубомору Карлову, чим је приметио да ми се непрестано удвара јадни доктор Гварниери који се од скора бегае настанио у Маћерати. —

Вто дакле, знај, само та луда и слепа љу била је узрок смрти .једног погатеног човека, пропасти

догае од тада крупне и ситне распре и објагањавања, љутње, мегаајући се с ентузи.јазмом страсног поверења, са делиријама готово грубим, који нас замараху, и који ипак Карла остављаху љубоморнијим, неноверљивијим, и ако сам била вазда ту, готова да му у сваком тренутку посведочим своју безусловну љубав! Какве сцене при сваком његову наступу љубоморе! А најстраганија је сцена била онога јутра када ми, уз претњу да ће и мене и себе убити, игачупа заклетву да с њиме побегнем. Хтео је да одавде, из Маћерата, отпутујем неколико дана пре њега, и ја отпутовах. Стигао ме .је у Барију. Одлучисмо да пребегнемо у Грчку. Он остаде овде јога неколико дана, да доведе у ред неке своје ствари, и да утре сваки траг сумње код своје породице.