Nova iskra

— 374 —

еризму разликују три Форме : сликање у ваздуху (ТлхШпа1егеј), бело сликање (Не11та1еге1, ретћгге 1з1.-1псћс) и сликање на светлости (1лсМта1ега). Прво је само Фииије схватање ваздупше перспективе. Да се представи удаљеност предмета, није довољио само им ослабити боје, већ их треба сликати и у оним бојама, које им даје атмосшера. Ове варирају са местом и добом дана. Јутро посипа природу пурпуром, вече доноси испароња загасито плава, која као вео падају иа брегове и шуме. Да би изразило е®екте светлости бело сликање меша у све боје белу боју. Да ли је могућно на овај начин произвести утисак светлости у једној слики? Док природа има своју потпуну ноћ и интензивну светлост дана, сликарство у једва различпим тоновима може да нредстави сунце, месец и сенку. Разлика између најчистијег белог и најдубљег црног на једној добро осветљеној равни слике није ни приближно тако велика, као између једне светле, сунцем обасјане стеие и сенке једне шуме. Па ипак и својим ограниченим средствима може сликар приближно да даде све е®екте природе. Довољно је да прорачуна градације сваког тона и да их задржи на платну. И ако светлост његове беле боје није ни изблиза онако иитензивна као боја рибњака, на коме се реолектују сунчани зраци, он ће нам ипак дати утисак реФлектована сунца, ако, као у природи, наслика овај рибњак десет, двадесет, сто пута светлији од предмета, који су око њега. Беклин се трудио, да у колико је могућно објективније и ближе дође овим сгепеницама природе. Уз то је тражио средство, које допушта примену тако ретке боје, да се провиди бела основа, како би изгледало, да боје светле као у сликама на стаклу. Други умачу увек кичицу у бело, пре него што узму једну боју, у тежњи да насликају светлост. Сви су њахови тонови боја нокривеии беличастим слојем који даје утисак сјајности. Ну ни бело сликање није у стању насликати светлост. Уметиици излазе данас из својих атељеа, у којима су предмете сликали само у извесној светлости, не познајући светлост дана, па се стављају еп р!ет ајг и сликају предмете онако како их виде. Ако реФлекс једнога дрвета баца зелену светлост на ма какав предмет, он ће бити насликан у зеленој боји, јер је тако и у природи. Турнер је био први, који је запазио све еФекте атмос®ере на зраке и боје. Код Монеа је светлост нлава иза тоиола белих као сребро, бледо љубичаста над водом која се нуши у магли, црвена око сгогова сена, клизи у разноврсним бојзма снежном површином, коју дрвеће шара својим сенкама, прелива се у призмама па пољима покривеним ињем, - те у блеску всдрога јутра свака травка личи на цвет, а сваки цвет постаје најскуноценији драги камен. Сликари светлости иак деле се у две школе. Једни коицентришу светлост на један предмет у толикој мери, да не можемо да гледаме у њ (млади мајстори шпански), а други разлажу зраке и труде се да даду све -нијансе једнога спектра.

Овакав натуралистички колоризам, какав је остварен у пленеризму, нреовлађивао је код Беклина у целој Шаковој периоди, све до седамдееетих година прошлога века. То су најФиније опсервације о промени боја под утицајем атмосФерског живота. Његов Пан у рогозу са чувеним сунчаиим негама и Фреске у Ведекиндовој вили биле су за Немачку право откриће. Од боравка Беклинова у Флоренцији па, у главноме, све до краја његове делатносги јасно се онажа одступање од ових нленеристичких принцина. Ведра атмосФера Флорентинска имала је, свакако, утицаја на колористичке погледе његове, а и кватрочентисте стајаху му пред очима са својим дивним и симпатичним бојама. (нарочито Сандро Ботичели). Нада све то сгавља Беклин и своје боје у службу утиска, који хоће својом сликом да нробуди. Символиста и импресиониста, какав беше, он својим символима не даје само Форму већ и боју. Еао што природни облици служе за одећу, у коју се облаче идеје једнога уметника, тако и боје имају да буду израз нзвесног расположења душевиог. Појзажи Беклииови производе увек неке утиске, буде извесно расположење душевно. Да се слики обезбеди опредељени е®екат, који она треба да изазове, Беклин је прибегао с једне стране упрошћавању Форме, а с друге стране појачању боје. Он слика бојама, које су, тако рећи, наливене сунцем ; његова вода бљешти; површина морска личи на огледало, а тела као да се купају у сунцу и у светлости. Уз то се ои мање обзирао на природну тачност него на потребу постигнућа извесног утиска. У једноме од његових иајлепших пејзажа Пролетњи дан налазе се осетна одступања од природне истине. Сребрнаста стабла топола тако су фино посматрана, тако су уметнички представљена, да се чисто осећа, како се њихова кора надима утицајем пролетњих сокова. Ну и оно дрвеће, које се диже из плавог огледала водеиог, представл,ено је у истом тону, као и оно које се сасвим слободно уздиже у чист и ведар зрак. Усред вртлога пленеризма и иатурализма Беклин је ишао путем, који је сам себи поставио. На томе путу није се он ни за часак поколебао и ако су га за читав низ година исмевали као „апсурдна". Он је шта више успео да своме добу укаже пут, којим ваља да греде, на да доспе до врхунца, који је назначеи идеалистичкој уметности XIX века. Потпуно усамљен ишао је он својом стазом и доспео је на врх, иратиоци су га могли пратити само до подножја. И ма да символисте у Немачко.ј произлазе од њега, нико није покушао да га копира, јер овај мајстор класичиога генија беше најиндивидуалнији од свих мајстора. VII У Вазелу, у Швајцарској, угледао је Арнолд Беклин света 16. октобра 1827. год. Многобројна породица задавала је бриге његову оцу и он имађше прилике да у најранијим годинама својим осети ненгго од горчина живота. Нико није могао слутити, да ће онај несташни дечко,