Nova iskra

— 876 —

На супротном зиду насликано је доба културе. Горе на стени дижу се у групама зграде и храмови; становиици преврћу земљу нлугом. Позади једна процесија поклоника спугата се низ камене сгепонице једноме олтару, еа кога се диже дим: једна жена са децом принела је боговима своје дарове. У средини слике једна група гаумских богова посматра догађај радознало, а можда и завидно, гато се људи обраћају вигаим боговима. Најинтересантнија је последња слика. Страшне, мрачне стене дижу се из мора; у њиховој средини сазидан је ненриступан град, али и он букти у пожару: из стења пзбија пламен. Разбојници су се искрцали. Са мачем у руци један грози животу жене и детета, а другови му спремају лађу за полазак. Ове Фреске имају великог значаја, јер је у њима изобиље мотива, на које се Беклин у својим познијим радовима често враћао (Лрометеј, Морски разбојници и т. д.) Дотле беше Беклин непознат уметвик. На једаред почиње да се говори о њему, нарочито од оног доба, од кад беше изложен у Минхенском Уметничкои друштву његов Пан у рогозу. Ова слика изазва снажну сензацију, можда мање са отмене хармони.је својих боја, колико због неколико верно и уметнички репродукованих сунчаних пега, које су стварале илузију као да одиста играју на поду. Овде па уметника обрати пажњу један Мецена у најплеменитијем смислу речи, гра® фон Шак, чија отмена галерија слика у Минхену стоји данас као једно скупоцено зрно бисора међу осталим укусним галеријама у свету. Овај фини човек, који у исто времо беше и посник и научник, пружи први пут Беклину да покаже свој дар. На петнаест година после првог успеха Беклинова постали су једно за другим сви бисери Шакове галерије, међу којима Вила на мору заузима прво место. Године 1858. позван је Беклин са Р. Бегасом, Л.енбахом и Рамбергом у Вајмар за проФесора у новоподигнутој уметничкој школи. Овде се, поред осталога, почео занимати и мишљу о конструкцији машине за летење, коју мисао све до смрти није напуштао. Регаење проблема, по његову мигаљењу, било је једино могућно на основу летења тица. Године 1861. пресели се поиово у Рим. Овде га обузе чар његове жене толико, да ју је као Музу овековечио у једном дивном идеализираном портрету (Беклинова жена као Муза). Његов Аов Дијанин бете откупљен за музеј родне му варогаи, а он сам бегае нозван да украси музеј у Базелу својим Фрескама ; у овим Фрескама представи он дух природе који се рађа из воде, Флору са њеном децом и Аполона. Дивно су у овим радовима спојени антички и модерни дух. Једна слика показује Геју, моћну богињу, коју четири снажна тритона држе изнад воде у једној шкољки. У једној руци држи она земљину куглу, а у другој буктињу. Анђели раздвајају горе облаке и разбијају их у мале перјасте облачиће. То је Рођење Геје.

Друга Фреска је Флора са својом децом. Из мора стрчи једна стена. На једној страни лежи млада мајка, коју крунишу венцима њена деца, на другој страни лежи љубавни пар. Са осмејком на уснама хита Богиња смртнима доле. Њен загасито зелен огртач, који у дивном складу стоји са љубичастим оделом њеним, таласа се и надима се: из сваког набора излазе анђелчићи и хитају доле са мајчиним даровима у руци. Најинтересантнија је трећа слика, Аиолон који се вози на четири коња. Бели коњи Фрчу и пресецају облаке, вукући кола, која се купају у зрацима сунчаиим. Због коња је Беклин нарочито студирао скулптуре Партеиона. Осем ових Фреска Беклин је израдио реље®но и неколико масака изнад појединих прозора на музеју као: Ме (1и8а, СгШсив и Накарада, у којима је иублика хтела да пронађе чланове оне комисије, која је требала да даде суд о Беклиновим радовима, па је била противна Беклинову Аиолону. Због овога је Беклин дошао у опреку и са својим ранијим пријатељем, научником, Јаковом Буркхардом, па се ова размирица није више ни изгладила. У Базелу су од његове руке и Фреске у павиљону саветника Сарасина. Године 1871. дође Беклин у Минхен, а за тим је провео низ година у Флоренцији (од 1874. до 1885.) Беклинова је уметност нераздвојна од италијанског земљигата. Од црне магле Севера увек га је негато вукло тамо у чисту и ведру атмос®еру Југа. Једанаесг проведених година у Флоренцији значе врхунац Беклинове уметности. Ту је постало његово Мртво острво, ту постадоше Рајска иоља, Свети Гај, Прометеј, Рујина на мору, Игра Таласа, Ћутање у шуми и др. Од год. 1885. до год. 1892. провео је Беклин у Дириху, где се спријатељио са песником ГотФридом Келером. Драстичан хумор, којим се Беклии још од младости одликовао, изгледа, да је овде нашао нарочито погодно земљиште. Овде постадоше Кентаур у ковачници, Сузана у куиатилу, Свети Антоније иридикује рибама и Лгра Нојада. Универзитет Циригаки подари му из почасти титулу доктора ФилосоФије. Године 1892. удари га капља и он се пресели у Фијезоле, близу Флоренције. Ту је остао сво до своје смрти, која га је задесила 16. јануара (но католичком) 1901. г. Нингга тако моћио не карактеригае Боклина као жеиидба му. У њој би дивно могла бити алегорисана и цела његова уметност, у којој се нераздвојно сједињавају романтична сањарија немачка и класична лепота античкога Рима. Минхен, сеат. 1902.