Nova iskra

— 879 -

* У 148 књизи Д1ас1а" Југословенске Академије Знапости и Умјетности штамиани су ови радови који се тичу нарочито Срба: „Рјетт Магта ТН/Аса а , од Пере Буджанија; „Еас! Дга. -Тоуапа бићоШа па §ко1бкој кпј121", од Ђорђа Магарашевића, и: „0 §епеа1о§1Ј1 Бгнса", од Нестора ТТетровскога. * И ове године, као и пређашњих, донео .је угдедни словеначки месечник дЦиМјапбМ 2топ" неколико написа о пам,у Спбима. Иомињемо: „Јг ђозапакеда рептоја", песме Ц. Гадара; „Јидо81отеп8ка готап^ка", од Ника Зупанчића; „Котца рпроуеТка и 8гћа", од А. Гавриловића, и ,8г1)8ко §о!81уо", од проФ. Р. Перушека. Ваља поменути и књижевпе реФерате: 0 песмама Јована Дучића (од Р. Перушека), о песмама Авда Хасанбегова Карабеговића (од А. Ашкерца) и 0 публнкацијама Српске Матице за 1902., (од др. Фр. Илешића). * 17. октобра о. г. умро ,је у Москви велики слависта и публициста Аполон Александровић Мајков (рођ. 28. јула 1825. г.). — Из низа његова великог рада (в. 3. св. Изв г ћст. С.-петерб. славанск. блатотв. обшества) нзносимо пред своје читаоне натписе оних дела, расправа и чланака који се тичу нас Срба. То су: „Истор1л сербскаго лзика по памлтникамЂ, писанним Кирилицего, вђ свлзи сђ историего народа" (Москва, 1857. г.); „0 пронш вђ древнеИ Сербш" (у „Чтетл" за 1868. г. г.); ,Сербскал скупшина и сербскаа омладина" (Нов. Вр. бр. 119. год. 1875.); „Сербско-болгарскал граница" (Нов. Вр._бр. 720. и 721. год. 1878.); „Кљ вопросу о сербско-болгарскои границћ" (Спб. Вћдом. бр. 153. год. 1898.); „НезависимостБ Серб1и" (Спб. Вћдом. бр. 267., 268., 269. и 294. год. 1878); „0 начелу народности" (на срп. језику, у 30. бр. Заставе год. 1879.); „Страничка изт> исторш Боснјискаго возстан1л" (Спб. Вћдом. бро.ј 71. године 1879.); „По поводу ученоб експедицш вђ кшно-славлншш земли" (Востокђ , број 51. година 1880.); „Раздкдљ Турц1н" (Рус. Мислв књ. III год. 1884.) и: „По поводу сербскаго сообШешл" (Моск. Вћдом. бр. 200. год. 1899.). * Матица Српска у Новом Саду расписала је, из Фонда Наке В. С. Миклушког, ове награде за год. 1903.: 1. Роман, драма, шаљива игра, приповетка, новела из српског живота. Награда 100 до 1000 круна. Рок Петров-дан 1903.; 2. Студија, монограФија или расправа из српске историје; 3. Студија или расправа из српске књижевности; 4. ГеограФска или етнограФска расправа о српским земљама; 5. Поучни путониси по српским крајевима и земљама; 6. Студија или расправа о музичкој уметности у Срба; 7. Преводи признатих и класичних дела. — Награда је за сваки такав састав или превод 50 круна по штампану табаку, према вредности дела. Из Фопда Јована Остојића и жене му Терезије рођ. Зозук расписује, за 1903. г., ове награде: 1. Живот Саве Текелије (награда 50 дуката); 2. Историја српске књижевности за школу (награда 100 дуката); 3. Опширна историја и етнограФија, о Буњевцима (награда 200 дуката) ; 4. Историја српске православне цркве у Угарској (награда 50 дуката); 5. 0 српском сликарству (награда 60 дуката и 500 круна обећаних од г. др. Владимира Николића, адвоката у Земуну). — Рок 31. децембар 1903. године. * Бугарско Више Училиште у Софији празновало је 25. новембра о. г. свој годпшњи празник Св. Климонта. Том приликом прочитан је извештај о школској 1901.-1902. години. Те године било је 42 наставника, 1 препаратор. 1 лаборант с помоћником, 1 вртар с помоћником. и 1 библиотекар с помоћником. Слушалаца било је 495, од којих 17 женских. Годишњи буџет био је 320.000 лева. — После овог извештаја читао је ректор Тодоров своју академску расправу „Српски утицај на бугарску књижевност." * Милан Обрадовић, новинар, нозива српске читаоце да се претплате на дело Едвардо и Евелина, драму у

пет чинова из бурског живота. Овај свој рад штампаће Обрадовић ћирилицом и латиницом. Цена је 1 круна. * Изашао је и трећи свезак књиге Апецч1о11 1 гагНсИо пшЛге шчзкс, што их је сакунио ј- Дум Иван Стојановић. Цена је 30 иара, а може се добити у Сриској Дубровачкој Штампарији. * „Друштво за потпомагање сиромашних Срба великошколаца из Босне и Херцоговине" држало је у Бечу прошдог месеца своју годишњу скунштину. У школској 1901.-1902. г. друштво је дало 2939 круна помоћи. Највећа помоћ била је 80 а најмања 10 круна. Помоћ је добило 26 великошколаца. — Друшто има чланова: 10 оснивача, 20 редовних, 75 помагача и 178 приложника. — Упис у чланство и добровољне прилоге треба слати на адресу: Уегеш гиг ШЛегаШгип^ аппег вегТпвсћег НосћасћШег аик Возшеп иш1 Негседоуша, Шоп I ТЛптегвИа!. * Из Српског Књнжевног Гласника одштамиано је у заеебну књижицу Старе сраске штамиарије од Љуб. Стојановића. Цена 0.50 дин. * Управитељ ратарске школе у Краљеву, г. Благоје Тодоровић, дао је у штампу дело „Прерада воћа." Књига ћс изнети 15 штамп. табака, а цена биће 2 динара. * 15. децембра о. г., у дворници Велике Школе, било је јавно предавање Д-р Марка Леке „0 процесу горења." Приход је уступљен Техничком Друштву наших великошколаца. * Из Финансијског Прегледа одштамиано је у засебну књигу „0 попису за извршење одлука судских", иредавања из Теорије грађанског судског постунка проФ. Ж. М. Перића. Цена је књизи 2 динара. * Досадашња Сриска Музичка Библиотека, што је у Новом Саду уређује Исидор Бајић, излазиће и од Нове Годиие. али као додатак Српског Музичког .,1иста. Први број (1. јан. 1903. г.) већ је разаслат. Лист ће излазити једанпут мссечно, а цена му је годишње: за Аустро-Угарску 8 круна, за Србију 12 динара а за Црну Гору 10 круна. * У 15. бр. о. г. немачког листа Аи8 1'гет(1еп 2ипдеп штампао је Ото Хаузер кратки преглед живота и рада Змаја Јована Јовановића. * Изашао је из штампе и други свозак збирке „Мале приче" што их пише Јанко М. Веселиновић. Књигасе мозке добити у књижари Драгише М. Лапчевића. И I и II свеску цена је по 0.50 дин. * У Београдској Великој Школи упражњене су катедре за: Кривични судски поступак, Руски језик с литературом, с погледом на језик и литературу осталих западних словенских народа, Грађанско право и Словенску и српску Филологију. Компетенти треба да се, с потребним документима, иријаве министру просвете и црквених послова до 1. Фебруара 1903. год. * Српска самостална странка у Хрватској и Славонији покренула је од 17. о. м. свој орган „Нови Србобран", јер је обустава изречена против „Србобрана" још вазда у снази. Главни јс уредник Светозар Ирибићевић, посланик српске самосталне странке у срнском народно-црквеном сабору. * Ове 1902. године излазило је на чешком језику 736 новина и журнала, од тога броја излазило ,је: у Прагу 323, у Чешкој 201, у Брну 44, у Моравској 84, у Аустријској Шлеској 4, у Пруској Шлеско.ј 1, у Бечу 9, у Пруској 1, у Француској 1, у Сев. Америци 67. * У органу Париске Академије за Моралне и Политичке Науке. [беапсез е! Тгатаих Ле Г АсаЛегше (1ез 8с1епсев Мога1ез е! Ро1Шдиеб (1пбШи1 с1е Ггапсе)] оштампан је реФерат академика г. Г. Кепаи11-а, проФ., којим је приказана, у седници Академије од 24-ог. августа ове год. расправа г. Ж. М. Перића ироФ. Вел. Школе, под насловом. „1)е 1а соџјјЈШоп јипсИс^ие (Тез ВозшасЈиев е! (Тез Неггешушепз еп рауз еТгап§ег8". (Св. 12 стр. 780). »о <^»^0.