Nova iskra

— 82 -

ову грађевину, али који се од читатеља буде јаче тиме интересовао, моћи ће нешто докучити из цртежа на брзуруку снимљена. Дужина је цркве отнрилике 80 стопа а улаз је испод велике звонаре која је била везана аркадама за главну цркву. И врата и прозори свуда у цркви опточени су дивним белим мрамором, чију израду ХиљФердиаг пореди са оном на Кремаљском дворцу у Москви. Ове је у огпнте било са ванредним укусом сложено и необично брижљиво урађено, да је вредно забележити и упамтити њина архитекту Васта, кога је ХилФердинг пронашао па некаквој слици вигае улазних врата на звонари. Од ове слике нема данас ни трага; кигаа и друге непогоде марљиво су све сплакале и уништиле. На њој је било нредстављено како радници. у дугачким кошуљама и уским гаћамн, граде цркву: једни камен носе, други муте малт»>р, трећи носе воду. Међу њима се један видео по изгледу као да унравља, иснод кога је било име Васта, а мало даље и реч: агонисанте. Црква је у унутрашњости сва живописана а и на западном спољашњем делу, с једне и с друге стране звонаре. Оав тај живонис време је прилично добро очувало и да није било дивљачких Турака који су ножевима, наџацима и кургаумима очи коиали мртвим ликовима, могло би се и данас одабрати дивних нримерака старог ерпског сликарства. Ваљда изложен нромаји и одавно не чадио димом вогатаница, колорит живописа се ванредно добро очувао и понегде готово свеж као да је скорагањи рад какав. Облици су код људских слика природни, лица обла, цртеж нонегде врло нравилан; у онгате све иконе—Фреске, немају ничега заједничког са онима византијског стила: истањених и неправилних делова тела, смежураних и наказних ликова. Овакојако да је жнвопис у време походе ХиљФердингове био свежнји и бољи, али и данас се већином може запазити сво оно гато је и Хиљ®ердинг запазио; нарочито оиде где рука и наџак нису могли дохватити. На спољагањем зиду, са западне стране, добро су очувани ликови: Симеона Немање у калуђерско.ј ризи, за тим у тако истој ризи: „СтнОимеонв монахв ктиторв стго м^ста сего." ХиљФердинг је ногрегано нрибележио једну реч у занису, место симеонБ—симонв, те отуда његов закључак, да је (»во лик Урогаа I, у калуђерству названог Симеона, који .је и градио Оопоћане а не Оте®ан Првовенчаии у калуђерству названи Оимон. Ово потврђују сви стари летописи (Врхобрезнички:. . . „но сем же пр^гемлгетв кралгеветво синовцб (Владислава крада) его Оуропн, а сннб СтеФановв, иаречени храпавни кралв . . . храиави кралБ СБзда же црБквБ1 валикне Сопошаие глаголи..."*) а и најаутентичнији Оопоћански номеник, који .је објавио сам ХиљФердинг. 'Гу се каже: „помени господи: Сте®ана Ералва прБваго Оурогаа (сопоћанскн — у маргиналији) сушшнд монаха првваго ктитора". Оем погрегано прочитаног записа, ХиљФординга су могле навеети на грегаку јога н народне песме у којима (Милога у Датинима) се каже да су: „Сопоћани Рагаци на извору — Вадужбина Оветога Стевана, — Орнског краља првовенчанога". До слике монаха Оимеона налази

*) Сиоменик III — Љ. Стојановић стр. 98

се слика монахиње Јелене, извесно његове жене. Ово је до сад с десне стране звонаре, а с леве страие су слике: Краља ОтеФана Дугаана, Урогаа његова сина и жене му Краљице Јелене. Ове троје су у владалачком раскогано оки^еном оделу. Интересантне слике оиисује ХиљФердинг, гато их је запазио на западном зиду у трапези, из живота Отевана Дечаиског. И норед брижљивог разгледања .ја их нисам нриметио, или су можда до сад каквим случајем унигатене; али ради њихове интересантности павенгћу Хиљ®ердингово тумачење слика, но народноме причању: „Најпре видите младића кога вуче са седигпта жена у белој хаљини, а ои оставља у њеним рукама свој огртач и хоће да оде, жена је без суиње, зла Гркиња Симонида, маћеха Отеванова, која га .је хтела саблазнити, па за тим га оклеветала пред својим мужем краљем Милутином. За тим је нрестављено венчање овога младића на владарство; даље видите га како седи иа престолу пред својим дворцем и пресуђу.је некаквима, гато су догали нред њега да се суде; најзад га возе у колима, у која су упрегнути волови, да га сахране" (Босна и Херцеговина и Стара Србија, сгр. 103). Из овога се види да сав живонис није из доба кад је грађена црква, него је и доциије додаваи, гато се и на нрви поглед може познати. Старији живоиис у свима нагаим старим црквама, редовно је бољи, од новијега трајнији и живљих боја —- где није Јгочадио. Као гато је и ХиљФердинг ириметио: п сад се могу приметити над сводом гато везу.је трапезу са средином цркве, остаци некаквог лика нанрављеног од мозаика. Око главие цркве су 6 приирата или параклиса, од којих је у .једној до олтара, како веле, задуго лежало тело Урогаа — монаха Оимеона. С десне стране, у средњој цркви, види се дугачка и велика гробница од црвеног уирсканог мрамора, али раскопана и тело из ње вероватно некуд однесено. Сем једног натписа иа гробној плочи некаква иона гато је умро у прошлом веку, никаквих других натписа нисам нагаао, чак ни оних гато их је ХиљФердинг нагаао и забележио. Нисам нигата могао ноуздано сазнати кад је манастир иотпуно запустео и нрестао служити. Народ прича, да га је оиљачкао и попалио онај исти Оинан нагаа гато је спалио тело Светога Оаве и многе српске манастире. Погато је, воле, попалио све срнске манастире, за које је дознао, враћао се натраг: нреко Пазара у Цариград. Оопоћани су били забачени и било је спутно у њих свраћати, зато пагаа о њима нигата није ни знао, иа је већ хтео продужити пут ка Митровици. Али кад је био иреко Рогозна, чује јеку звоиа иза леђа и запита пратњу откуда је то. Казали су му да се то радују Сопоћански калуђери гато их је зла коб од паЈпе разминула, те се наша натраг врати, и попали Ооноћане и пороби калуђере. Краљ Урош I мора да .је Оопоћане сматрао као најважнију своју задужбину јер је чак и сви старији кратки летоииси бележе, а и тело му је ту, како се ирича, за