Nova iskra

— 103

муж у његове детињске дане, писте обраћали довољпо иажње на њ. Нисте се побринули о његову васиитању и школовању. Пустили сте га, да одрасте пусг, осион и неваљао . . . Внам га добро, јер сам га још као малишана хапсио, док сам у полицији био . . . Врло тешко бива, када родител>и своју бригу и посао на полвцију

— Какву службу .. . Молим вас, госиодине. .. — Коме се то обраћаш? Он обори главу .. . — Мени ? Да превариш другога и може ти се проћи. Али зар да обманеш мене? Он ћути.

свале. Одавде се нема шта наређивати. Него идите г. уирав- — Мислиш давно било, заборавило се. Срам те било. нику па молите њега, да чини што треба.. . Називаш се Србином — а своју браћу издајеш. Вар си Госпођа нерасположена одлази, а за тим улази Оавко заборавио, да сам те 1886. године хапсио? Издајеш се Вошњак, па одмах почео да се жали, како је емигрант, за марвенога трговца. Путујеш по Србији, да бајаги стоку како је пострадао, како је без хлеба и т. д. пазариш, а ти своју браћу, Бошњаке, уходиш, па их после — Шта ћеш ? — рекох оштро . .. тамо достављаш и нотказујеш . ..