Nova iskra

298

ПРВИ чин 11РВА ПОЈАВА Кор подељен у два полукора. Први иолукор Само пустој ?:ући такав мир је плата ! Други тхолукор Не чује се ништа. Први иолукор Отворена врата! На удаску у двор, где, ни један сдуга! Да д' у њега није већ ступида туга? Да није Адкесту смрт здокобне вод>е...? Други аолукор Да д' ући? Да д' питат'? Први иолукор Ид је ћутат' боље? Други иолукор Пдачимо за женом што је данас неста! Први иолукор Мени се још чини: жива је Адкеста. Још дустрадне воде пред вратима нема. Други иолукор Нема. Први иолукор Такве жене већа иажња спрема: Пдачне нарицаљке већ треба да хите И да цвећем врата и прагове ките; Да тужноме дому жадопојке носе И да њој у почаст секу своје косе. Други иолукор Шта ће бити? Први иолукор Кдечећ прослављајмо саде Жену што за мужа живот вољно даде. Други иолукор Никад њена слава не може да свене! Први иолукор Браћо, какав пример и за наше жене! Други иолукор Моја, веруј, не би ни кад бих је кдео. Први иолукор Ни моја! Друггс иолукор Зевса ми, то би ти и хтео. Први иолукор На жадост!

Други, иолукор А сад чуј и мишљење моје: (тишим гласом) Ако ј' дутпа краља ко и других што је, Савест ће га гристи, гуга никад проћи: Место жене он је треб'о у смрт поћи! Први иолукор Ал' је спасен ето. Други иолукор Адметос ће довек Пдашити се смрти... ко и сваки човек. Први иолукор Шта тим мисдиш? Други иолукор Ништа!... Јер још није касно... Знаш, лудо је о том говорити гдасно! Први иолукор Ах, ето сдужавке; та неће да крије. (Једна служавка појављује се на вратима дворским) Други иолукор Је д' краљица жива? Јесте иди није? ДРУГА ПОЈАВА Пређашњи, служавка Служавка Бежите, јер смрт је у том дому... Кор Како ? Служжка, Извршилац мрачни што га шиље пак'о, Танатос, Бог црни, већ вампирска крила Над краљицом шири!... У ропцу је била.. Кор Ужасно! Служшкл Сад хајте обуц'те црнину Да је испратимо у вечиту тмину! Кор Је ли већ умрла? Служавка Смрг јој већ наступа... Хтеде речном водом тедо да окупа, Чистије и беље од љиљана беда. У туники дугој од набраног вела, Над главом је својом растресада цвеће Ко да се на какву светковину креће. Синтија богиња, рекди бисте, сиђе! Тад Хестију позва и огњишту приђе: »Данашњи ми дан ће и последњи бити ! Ако, моћна, жалиш моју судбу и ти, Бди, о бди над двема сиротама мојим!