Nova iskra

Адметос Нек нам Бог, што срећи светити ое знаде, Ту размену свету милосрдно даде. Моју у гроб носи тамом застрвени, А твоја и мртва живеће у мени! (љубе се) Адместос Како да нреживим злу судбипу своју? Алкеста Време ће излечит' бол и патњу твоју! Мртви нису ништа... Заборав све више У срцима живих њихну слику брише.

Ове је блеђа, блеђа... док јој и крај дође! Нек са мном под земљу слатка вера пође Да ће да ме жале тугом горком, многом. (изнемоглим гласом) Збогом, друже драги! Адметос Ах, Алкеста! Алкеста

(умире) (НАСТАВИИЕ СЕ)

Збогом!

V кодосеуму

з густе таме Погледају на ме Зидине суре разорена цирка. Прохладни ветар око главе пирка. Ту прошлост спава давна, Нојца је скрива тавна. Тишина гробна влада ; Једино срце што страда И моја стара туга Једина моја друга, Која ме прати вазда Од кад ме судба сазда Сами У овој немој ноћи и њеној густој гами... Ах страшни гласи, Тешки уздаси, Рим, јула 1901.

Из оних стена куда Самрт кружи. То неко плаче, уздише и тужи. У ово мрачно доба, Дижу се сени из давнашња гроба Невина крв то јеца: Хришћани — старци и деца; Безбројне невине жртве Прошлости давно мртве, У свакој ноћи касно Јецају и плачу гласно. Једна суза чиста На моме оку блиста. У овом часу светом Подједнак сузе жале: Цезаре — убице света И жртве невино пале.

М. П.

Шта нам прима наше, српско нево ? - проф. 3€Л€де -

ако је лепо ово наше, српско иебо! Оно је сведок судбоносних догађаја из наше прошлости. Оно је|видело^величину и сјај наше државе оно ће сачекати и будућност нашу! Како љупко трепере оне разнобојне звезде на азурноме своду горе, како је иило погледати тамо при ведрој ноћи: поглед нам се отимље у бескрајност, мисао блуди по неиспитаним просторијама васељене, а душа осећа неку тежњу за неком

величином! За величином да јер је небо бескрајно велико и неизмерно. Посматрати небо, значи гледати праву истину, значи гледати земљу, сунце, звезде, гледати годишња времена, дане в моћи, месеце и године, садашњост, прошлост и будућносг, јер у васељени нема времена, она обухвата и ночетак и крај света. Небо је вечита историја: оно је учитељ.

301

/