Nova iskra

— 380

Ко има право на луксуз? — Само продуцент и велики капитал, јер ту постаје узајамност која држи равнотежу. — А шта смо ми? — Јесмо ли продуценти луксуза? —- Нисмо. Јесмо ли велике каниталисте? Нисмо. Да шта смо ? — Само потрошачи. А куд то води, не треба погађати ... Сад да се вратимо на нашу домаћу индустрију и њену вештачку израду. Познато је, бар госнођама, да се од српског платна чогу готовити разне модерне тоалете, као што би се могле и из наших шајака модерне конФекције, само кад би се ствар удесила. А наше оригиналне тканине јесу трајније и подесније за собни намештај него шаблонски штофови Фабрички. Набављајући своје народне тканине и везове, свака би српска госиођа свој салон претворила у мали музеј, у коме би се огледао њен укус у нашој класичној орнаментици, а родољубље би јој светлило за узор унуцима. Не треба се бојати да ће те ствари из модо изићи или застарети, јер ништа не може застарети у чему тиња само једна искра вечите лепоте, а камо ли оно у чему пламти творачки дух народног генија. Аристократи се поносе својим разним старинама, па и намештајима, јер се такве ствари налазе још само у палатама старих аристократских породица и у музејима. Српска народна орнаментика је врло старог и господског порекла, порекла цара Фараона, јер јој је Мисир колевка. Наша народна орнаментика има символски значај хијерогли®а: Ружа значи девојка, ружа у бокалу — млада жена, јелен — младић, орао — краљ или велики јуиак, лабуд лика госиођа, тестера — снага, стрела

краљица или ве— брзина, чешаљ

чистота и т. д. А шаре које имају или се зову: крст,

рипиде, путир, требник, црква, то су символи хришћанства и православља. 0 овоме, што сам само у кратко навела, причале су ми неке баке, биће томе око педесет година. Сећам се једне таке баке, која је те шаре тумачила, као какав египтолог хијероглше. Од тог доба се та традиција изгубила у нашем народу, колико је мени иознато. — Можда ће ко упитати: како је могуће да се за тако време изгуби једна традиција која вековима постоји? На то имам приметити, да су се за то време изгубили само носледњи трагови те традиције. Узрок ће томе бити модерна култура која до сад невиђеном снагом и брзином осваја свет, и што су се у току времена развиле нове шаре и њихова имена. ;Ја пример: пушка, топ, коло, намигуша, дикиио око, дикин брк и т. д. Далеко би нас одвело разлагање овога занимљивог иредмета, који се у главноме дели на три периода: митолошки, хришћански и савремени. Доста да речем, да се наша народна орнаментика из народног живота органски развијала и по томе је мењала и облик, али је свој типични карактер одржала вековима, па тако и неке шаре и имена још из митолошког доба. За пример шаре: стоиа и настуи, које предсгављају зле духове. Отуд у нашем народу: „ Нагазио на зле стопе", или — „Спопао га наступ", кад се ко нагло разболи. Шаре: сгопа и наступ су просге и једноставне. Оне се налазе још и сад у свих Југословена; да ли и код северних — не знам. У старо време ушивали су те шаре ,у губере којима су покривали болеснике; а резали су их па кућне рогљеве, довратке и на разне друге ствари, па тако и на танке дрвене плочице које су око врата носили као амајлије противу тих злих духова. И сад се урочице носе у нашем народу.

О ЗМАЈЕВОЈ седамдесетогодишњици (парафраза)

Где је бола, где је јада — Ту Змај блажи; Где се клоне, где се пада — Ту Змај снажи; Где су људи добре ћуди — Змај се ори; Што не можеш друкче рећи — То Змај збори; Где утехе нема друге — Ту Змај стиже; А где сумња све обара — Ту Змај диже. Јер у Змаја нема мржње, Љубав влада; У њега је цветак вере, Мелем нада. „Нова Искра"