Nova iskra

— 832 —

< -1 Лјмс моие —г јекну напе — Иеукрста ти, да уживаш? А ки је враг у мору уживо? Бодурина кб водурнна. Е. — И чим рече ово е кратко и одрјешито, учини му се, да се његову говору нема више шта ни додати, ни узети. Кад ми је послије причао, да има три године да се није окупао, ја му не могох да вјерујем. А кад други то не само не узеше за зло или за његову рђаву страну, него га још почеше дирати, да је било вријеме кад се и он купао од забаве, видјех, да он не лаже и познадох да они и не слуте, с каквом ми љубављу гледамо море. ... И сад док киша ситно, ситно ромиња, док нека језа пролази кроз сржи и крв, помишљати на оно дуго, велико море, са кога увијек бије .свјеж, готово слан мирис... Неко проводи живот овако, неко онако, а Трпаљци пушећи, пијући и ловећи сардине. Живот у Трпњу! То и није живот као што су други, ни од прилике! Ако си, редимо, у вароши, тамо те буде кола и трамваји, на селу стада и чобани, а у Трпњу берекини, дакле ни кола ни трамваји, ни стада ни чобани! Чим стигну берекини на обалу и зазвижди ,који пароброд, мога је јутарњега сна нестало. Протрљам очи и лешкам у поетељи. На риви започело оно бескрајно кркљање и котурање, а разумије се: берекини галаме ко три парне машине!... Отворим нрозор. ... Удари лијеп и свјеж зрак. Море лежи тихо, а но њему се назиру лађице с једрима, што у даљини сличе лабудовима и галебовима. Пљускање мора о обалу сличи каквој застарјелој пјесми, која нам се допада, а човјек заиста нађе уживања гледајући оне валове како препиру шљунке на обали. Отари Фрањић заклеиеће и скине капу, док дјечурлија одмах запиле горе. (Јтари Фрањић био је један врло чудноват човјек. Кад иде улицом набије шешир на очи, лијевом руком ухвати десну изнад лакта и корача одмјерено, етружући цинелама. Види ли кога да плаче, сваком га ноказује и виче: и, и! А чује ли да ко пјева, зачени уши, па онда започне и он да се дере из свега гласа: бу! бу ! јер пјесме није никако трпио. Волио је особито женске и био је сав срећан, ако би га која ословила, а чим опази коју, која му се ма по чем допане, исколачи мутне очи и зашкринивши зубима гунђа: Ав, ав! ДЈеца га необично ражљуте, ако му у рецитативу довикују: Пијавица, пијавица! А он је имао разлога да се љути. Кад, је ишао једном крај једне завучене обале, гдје је долазио некакав поточић у ком је било пијавица, угледа Кату Фрањину, гдје ее купа. Њега засврби срце, почеша се по прсима и жестоко прогунђа: Ав, ав! Ката ее осмјехну и ману му руком. Фрањић синуо. За тили час збацио одијело и ударајући се по голим бутинама од радости потрча у море. Вавуче једну ногу и одмах је извуче: — Врр... Отудено!... Ката се смијаше. Фрањић стисиу очи и замочи другу ногу, а нослије уђе сав. Ката размахну рукама и заплива

нут нотока, па утече за пећине. Фрањић је ишао за њом, али како је није видио гдје је, заплива и у ноток. У брзо зајаука... Поче сиромах да се дрпа и скаче, а кад иетрча из воде бијаху, се по њему нааизале пијавице... Ето, то му би чист добитак од љубави! Чим ме он поздрави, ја му довикнем: — Дуе! — Кинкве, ото, моје! дере се он и иде даље... У иодне крећемо на купање. Сунце не жали, него пали и нече, да мозак нровре у глави. Не помажу ни шешири ни суоцобраии, јер је далматинско сунце и сувише јако... Море полегне и чини се, као да је ко посуо по њему један дуг слој уља... Катарке и јарболи е трабакула огледају се у њему и изгледају по сто пута преломљени. Читава је варош у то доба мирна, све се завукло у куће и нодруме. Човјеку бива досадно, сам је себи тожак. Опас из тог очајног стања тражи се у спавању. Чим се окунљеш и ручаш, одмах лези! Смијем се кладити, да у Трпњу око два сата, осим дјеце, нема живе душе! А док се спава, дотле пирне по учини угодни мајестрал и хлади оно стијење што се пекло на сунцу... — Устај, ето дунде Нике! буди ме Стипе мриар То је мршав сгарчић еа дугом трском у једној, а с храном за рибе у другој руци. Иде да лови. Брзо се спреми и наше друштванце, па за њим са својим трскама. Дундо гунђа и криво нас гледа, али не говори ништа. Мука га је било ма што прозборити, јер је жсстоко пшњкао пупггајући ријечи кроз нос... Бацимо канап. Рибе се врзу око удице, откину коју мрвицу и брзо се загњуре. Плуто је мирно, а рука дршће држећи трстику. Повучемо. Ништа! — Ето, ето, дундо Нико! завика Стипе и показа му на удицу. Бјеше се ухватила. — Не винчи, нопплашићеш је... завати дундо Нико и брже потегиу. — Онхо, онхо! повика кад је угледа и опусти штап, да је докучи с удице. Риба се омаче и паде у воду. — Инх! јекну он. — Исукрста ми, било је у њој кило! започне Стиие. — Венлиш ?! пита дундо и чисто га мука. И самом му се учинила крупна, па му жао. — А што је пушћа, дундо, по Богу? Дундо окрене главу и читаво вријеме иза тога сам са собом говори и гунђа. Смртна би увреда и дунду Ники и сваком Далматинцу била, да му ко пожели да улови зеца. Како смо расрдили дунду, с.једнемо у чији кајић и идемо иа море или на ушате. — Понтопинли се! Важели нам дундо. Једном ми је овака вожња приејела. Кад се иде на ушате, мора бити погодан мајестрал, а то је онда, кад има доета јаких валова. Ми крећемо, а мени се прохтјело на прову. -— Прегришћеш језик од дрмања !Јдовикиу ми неко. Ја ее скупих и не премјестих се. А кад из луке изађосмо на отворено море, климао сам се и тамо и амо, кб хоџа на молитви. И још сам поред све муке кроз зубе пјевао: МЈ ап(1а1д 1а ћагса, ђагса ппа!