Nova iskra

- 388 —

Тако ми све среће и ирошле милоште, Сад кад ти је дуита међу нама јоште, Хестије ми благе што огњиште штити: Маћехе у деце никад не ће бити! . . . Свршено је, ето. — А сад гробљу, јао! Пријатељи, руку . . . тек што нисам пао! (Шеот жена обучених у бело подижу на рамена самртничкп одар) Девојкв Збогом! . . Спавај мирно, кад те земља скрије, Под чемпресом светим сузе Атис лије! Кор Фересу сад мајке и краљице неста! Сви Збогом сад Алкеста, о слатка Алкеста ! ДРУГА СЛИЕА (Пошто је позорница за мало остала празна, чује се Хераклес како пева и како се гласно смеје у двору са стране гостинских соба). ИОЈАВА ПРВА (Први и други слуга излазе из двора. Док се они разговарају, друге слуге прелазе, у позадини позорнице, са разним јелима и пићем, и хитају према гостинским собама). Први слуга. Та соба од кедра већ и славна поста! Аргонаута је напримала доста, За тим Калаиса, па Персеја краља, Теламона и тма из других земаља. Други слуга. Па и бог Аполон био је у њему. Први слуга. Сви ти намерници, јунаци у свему, Колико се сећам: одлично су јели. А дешавало се, како се то вели: Да се опијаху вином ко и славом. Ал' овога госга служим баш са стравом: Простак је, а страшно и ппје и једе! Други слуга По што му изнесох, када за сто седе, Изврснога вина и пшеничног хлеба, И овнујски черег изнесох кад треба. — »Шта је ово?" дрекну: „Та во ми је цео, Силнога ми Зевса, свакидашњи део!« (Смех му страшно личи на громовску јеку). — »Чобанима иди . . . Нека за ме пеку Једно дебље јуне . . . а и два баш могу!" Кад чух, ко луд заждих одсечених ногу. Први слуга. Вели: син је Зевсов, па се хвали тиме! Други слуга, Таман! Скитница је, добро пази с њиме! Ил' разбојник неки, страх и трепет прави!

Видео нам краља где га туга дави, Слуге у црнини, народ у жалости, Видео да није време да се гости, Па ипак бестидник остати је хтео! Први слуга У пустоме стану кад је за стб сео, Тражио је јела и ждер'о без срама, А урлик му јоште цео двор пролама, Јер не ће да види да се овде пати. Други слуга, Сад ћете и гробу, о краљице, дати; Само ми те нисмо отпратили њему, Ми, којима беше милосна у свему. Први слуга. Послуга ти верна од погреба оста Само због онога несрећнога госта! (Хераклес се појављује на дворским вратима са чашом у руци) ПОЈАВА ДРУГА (Пређашњи и Хераклес увенчан ружама и скоро иијан) Хвранлес Домаћине, где си ? Заборавл 3 аш на ме! Мепшна је празна, а то није за ме. (Баца на предњи део иозорнице једну празну јарећу мешину) Сипај! Неста вина у пехару моме. Дионисију ћу, моћном брату своме, Господару лозе, сада у част пити . . . Гле, плавоме грожђу већ рој пчела хити . . . (Један слуга напуни му нехар) Семелина сина син Алкменин слави, А с њом и Деметру, матер жита, здрави. Она житно класје златним зрном краси, По ком тихо трепте зефирови гласи. Славим Аполона што Кларосом влада И Карите сестре Ерос-несавлада; Моћног Посејдона који буру ствара И бродове чува ил' ломећ обара; И Кипрису која са Аресом оде; Све богове редом земље, шуме, воде; И планете златне на путима ноћним, Јер сам рођак свима боговима моћним. Син великог Зевса, ја весеље славим, Божанске ми сестре и сву браћу здравим (Подигне чашу у вис и баци је далеко од себе. Све више пијан). Кадшто, кад ме сестре пијанога нађу, У самоћу моју са висина сађу! (Јавл.а се месец и обасја га сребрнастом светлошћу) Ето, вечерас ме Фоибус погледа! (Пружи руке према српу месечеву) С узвијеним српом, о путнице бледа! Ма да се од људи твоје лице скрило, Видим, ти се на ме ипак смешиш мило. Освежено чело већ осећа моје Пољубац ти меки и уснице твоје! То је дева с неба и чедна и мила, Коју не савлада Киприсина сила;