Nova iskra

— 21 —

„Да ја нисам од твоје прилике! „Добро знадеиЈ да су Бранковићи „Господскога рода и колена, »Да у њима царске крви има; „Ја ти нисам незнана војвода, „Већ господар од Призрена града, »Од Дренице и од Метохије, 90 »И Косова поља широкога. „Но чу ли ме, славни царе Лазо ! „Баш да сам ти и незнан војвода, »Ваљало би да ми кћер поклониш: ; ,Кад сам скоро теби долазио, „Мара ми је обележје дала: ,,Босиока и златну мараму, „И веру ми тврду заложила, „Како мене преварити неће. „Ако ли ми томе не верујеш. 100 »Ти упитај своју милу ћерку, »Она ће ти право казивати. „Не нађеш ли да зборим истину, »Када сиђем у Крушевац равни, „Баци мене на дно у тамницу, »Чини са мном што је теби драго." Кад је Лазо књигу прихватио И видео што му књига каже, Од земље је на ноге скочио, Пак пошета из своје одаје, 1 : о Право оде Марици девојци ; А кад му је руку пољубила, Вели њојзи славни цар Лазаре: „Кћери моја, кићена Марице ! »Почуј баба што ће беседити: „Просиоци твоји додијаше, »Просећи те сваке недељице; „Што те просе краљеви и бани „И још многи на гласу јунаци, „Том се, кћери, не бих зачудио, 120 „Ал' ево ми ситна књига дође „Од онога Бранковића Вука, „Тебе Вуче проси за љубовцу, »Па још 'вако у књизи говори: »„Мара ми је обележје дала, »„Босиока и златну мараму, В »И веру ми тврду заложила, „„Како мене преварити неће. 1 ' „Но чу ли ме, моја кћери мила! „Ти имадеш доста просилаца, 130 „Узми, кћери, кога теби драго." Кад то чула лијепа девојка, Овако је бабу говорила: „О мој бабо, славни цар-Лазаре! „Стид је мене у те погледати, „А камо ли о том говорити, „Ал' ти морам право казивати: „Што год има младих просилаца, »Онаквога нема ниједнога, »Кб сокола Бранковића Вука; 140 „Ја сам њему веру заложила, »И нећу га вером преварити: ,,Ил' ћу њега, ил' нећу никога!" Ал' то чула госпођа Милица, Намах госпа кћери прискочила, Па овако њојзи беседила: »Кћери моја, Марице девојко! »Шта то збориш? да од Бога нађеш ! »Ти си мајци вазда мила била, »Ти ћеш своју послушати мајку: 150 »Код толиких красних просилаца, „Што ће теби Бранковићу Вуче? »Што ће теби несретно колено ? „Није Вуче од твоје прилике, »Боље ће те мајка удомити, »Ил' за краља, ил' за каквог бана, „ Ил' за кога на гласу јунака.*

Ал' говори лијепа девојка: «Мајко моја, царице Милице! «Хвала теби на мајчину млеку, I 6о «Ти си мене лепо миловала, «Ал' те, мајко, послушат' не могу, «Јер сам Вуку веру заложила: «Ја ћу поћи за Бранковић-Вука, «ј.Ил' за њега или ни за кога.* Кад то зачу царица Милица, Сузе проли, а кћери говори: «Кћери моја, да од Бога нађеш! «Ја сам ноћас ружан сан уснила, «Видела сам срећу и несрећу: 170 «Где ти звезда на челу зас'јала, «3асијала, брзо потамнела, «Где те, кћери, вода понијела, ,И у вртлог брзо однијела, «Те се бојим, добро проћи нећеш. «Ако своју не послушаш мајку, «Чини онда што је теби драго, «Ја те више ни жалити нећу.* Но да видиш славна цар-Лазара! Шарену је књигу накитио, 180 Па је шаље Бранковићу Вуку, У књизи га 'вако поздрављаше:

С. РОКСАНДИЋ, АКАД. ВАЈАР «Мио зете, Бранковићу Вуче! «Купи свате, хајде по девојку, «Купи свата колико ти драго, Хајде к мени, кад је теби драго.* Кад је Вуче књигу проучио, Књигу гледа, па се осмехује, Мила му је царска књига златна, Још милија Марица девојка ; 190 Па он скочи на ноге лагане, Слуге зове, хитро наређује, Да опреме дворе и подруме, Да приправе вина и ракије И господске сваке ђаконије; Па он стаде писат' књиге беле И купити кићене сватове: Кума куми Зећанина Балшу, Старог свата Краљевића Марка, Два девера два Дејановића, 200 Костадина и бана Драгаша, А војводу Рељу Крилатицу; Сваком Вуче поручује лепо: