Nova iskra

— 1 —

1) г а ј а — Гајтана 3 ) зубун од бела сукна, опточен црним гајханом с рукавима г ) пгамијом до лактова.

већ би крајеви ма®еза висили спуштени на груди, или, кад би јој у послу сметали, забацивала би их на рамена. Онда би јој се залелујале две беле витице, које би брзо за уши заметнула — да јој не би погледу сметале! И зими и лети баба-Гаја носи једно одело: долактицу 3 ); преко ње поширок шарен појас, за који је пришивен реп — реске од црно пређе — који се остраг спушта преко долактице по кошуљи до изнад колона; преко појаса вунена шареиа бошча. На ногама вунене чарапе у плитким кондурама — ципелама. Само би празником мењала долактицу: облачила би новију, лепшу „црквеницу", а главу би повезивала другом чистијом шамијом, празничном —- „црквеницом". Син јој је Траја клисар, те она је већином у цркви, око црвве — на црквеном послу. Траја често пута оде да огледа и друге послове, жена му Кита је у кући и око деце, — али зато је баба-Гаја скоро увек око цркве, да замени Трају... Ево и данас је дошла у цркву раније да спреми што треба за вечерње Прво је отипма да види колико

и несте познавали баба-Гају 1 ) ? Несте ни чули ||Жш ништа о њој ?... Е, то је зато, што несте били у Гњилану; а да сте макар једном отишли, ви бисте 1 ] морали чути, сваки би вам знао причати о њој... Ево бар ја ћу вам сада казати каква је то била баба.

Ваба-Гаја!... Сваки је зна само под тим именом, као што је, чини ми се, и сваки у Гњилану зна као бабу. И она је била некада млада; и она је, можда, била лепа; и њу је ваљда неко волео и трчао за њом... Ко зна!... Н>у нико не памти ии као младу, ни као бабу. Унучићи њени звали су је баба-Гајом; снаха је Кита звала баба-Гајом; син је Траја звао баба-Гајом. И баба-Гаја заиета је била баба. Имала је смоквасто лице, уморне очи, мало погрбављена леђа, игала споро, поштапала се, често уздисала а још чешће покагаљивала... Глава јој била повезана мавезом, 2 ) а преко ма®еза чело повезаио увијеним другим малим мавезом, као што се повезује болесна глава. Али се никад неје нодбрађивала,