Nova iskra

слабији, блеђи акценат. И међу тим сад једносгавним, али дубоким, простим али страсним, сад мал' те не очајним, али нешто нлитким, скоро дивљим, али не заношљивим песмама иалази се и најлепша, можда, сгвар у књизи овој, песма „За што?", тако пуна страсно усрдности, из које струји онај врели, запошљиви дах необуздане младости. Зашто ме волиш? — Знаш ли часак тајни Ео изгнаници нашли смо се ми За што ме волиш? — Знаш ли, цвете бајни, Како си срећна нитала ме ти. Ја не знам зашто, кад те трлим жарко; Ја не знам за што, кад ти слушам глас; Ја не знам за гато, кад ми сунце јарко Милоште твоје бујан расие крас. Ал нма дана, кад ме тама свлада И ноћи има кад не свиће дан, Па теби само срце ми се нада, Ти си ми звезда, вере моје стан. Ја љубим онда натње снротана, Светињу бола, оковани над И борбу смелу вечности и дана У теби љубим, мој уранче млад. Само што није свака еротична песма г. ОтеФановића тако лепа, свесрдна и добра као ова. Нађе се међу њима и гдекоја мање успела или неуспела, скоро безизразна, регби иешто намештена, брижљиво зачешљана, али са врло мало боје, пријатне топлине и угодљиве срдачности. На пример она „0 растанку", која овако почиње: Еако си ме, мила жено Јуче пољубила, Пољупцем сн слатким својим Смрт погубила, а која ће се, може бити, са оригиналношћу својих задњих строша миогима ипак допасти (на укусу им не завидим). Меие она, заједно са „Чежњом", са песмама „У сумрачју", „Још једном само" и „Брачна ноћ", слабо привлачи, јер у тим несмама не налазим оног племенитог схваћања љубави, Фина опажања, оне непосредности осећаја и Фраза, једном речју, оног чисто песничког, уметничког утиска, без којег је тешко и замислити савремено лепу лирску песму уопће, а љубавну специјално. Но осим ових слабачких песама, дао нам је г. Сте®ановић, поред раније наведене лепе песме „За што још неколико лепушкастих љубованки, као, на пр., ону тајанствену „Тајну", љупку песмицу „Близу", неке скоро символичне песме из циклуса „На језеру" (шесту и, чини ми се, најзгоднију исписао сам напред), које, међутим, нису чисто љубавне, и онај кратки низ лаких, ситних „Спомена", у ком има неколико несташних стихова без великих претензија. Видите, такве су, од прилике, песме г. Светислава СтеФановића. Нежне и некако нријатно суморне, угодљиво сетне, сањалачке и модерне у наметном смислу те много пута злоупотребљене речи. Он није песник дивинаторских мисли п силних осећаја, и ако то каткад хоће да буде. Али за то г. СтеФановић нема ни довољно снаге, нити доста речи. Он је само сетни песник дубоке тишине и тешке самоће, само нежни појета љубавне среће и љубавног бола, он је песник без побледеле романтике, површне Фразе и сентименталности од прекјуче, који неретко умо бити и оригиналан, а да је далеко од бизарности. Са крутом стварношћу, са прозаичним, нелепим светом његови стихови немају много заједничког, и у једном далеком свету

снова, у ком друга несма звучи и друкчије се преливају боје, у ком срце друкчије осећа и друкчије мисли ум, у неком свету чудноватих жеља живи душа његова. Ма да није без извесних индивидуалних црта, г. СтеФановић ипак није неки снажан, врло јасно изражен песнички карактер, и ја бих пре имао воље назвати га једним отменим уметником, него песником сасвим изразитим, посве самоеталним. Зато он велик песник не ће никад бити. Али тим још није врло много речено. Његове глатке, миле и паметне стихове ипак ће смети сваки да препоручи, а да прочита и књижевни гурман, јер он је песиик интимних осећаја и поштених мисли. И*д. Ивач^овиц^

* Одбор Књижевног Фонда Архимандрита НићиФора Дучића расписао је овогодишњи сгечај за дело из филологије, гоограФије или етнограФије српскога народа. Награда је 800 динара, а дело треба да изнесе најмање 6 штампаних табака. Рукописи се шаљу најдаље до краја децембра ове године. * У издању књижаре Рајковића и Ђуковића (Београд) изашла је нова књижица, у преводу М. С. Дојчиновића: „Збирка најлепших бајака за децу". Цена јо 0.70 д. * Вукан Иехо Михић (Мостар) јавља да се штампа његов полемични спис ,Дов на мпраз, или како се криво заклео Душан М. Радовић, уредник „Срп. Вјегника" у Мостару." Књига ће изнети три штампана табака, а цена ће јој бити 1 круна. * Изашао је „Статистички Годишњак Краљевине Србије" (књ. У). 8°, стр. XXIII + 686. Садржај: Државна област; Површина и становништво; Сточарство; Цене; Дуван, со, петролеј; Рударство; Индустрија; Саобраћај; Трговина; Финансије; Новчани заводи; Осигуравајућа друштва; Црква; Јавна настава; Санитет; Суђење; Казнени заводи; Јавне грађевине; Војска; Метеорологија; Разно; Међународпи статистички податци. — Цена је овој књизи 9.50 дин. * В. Недев, секретар полицијске управе у Софији, нревео је на бугарски језик део из „Тасиних писама" о Бечкој и Берлинској полицији. * 17. о. м. у стану Рускога Клуба држао је јавно предавање г. М. П. Цемовић „0 почетку руеко-јапанскога рата са гледишта међународнога права". Приход од улазница послат је Руском Црвеном Крсту. * Г. Ђорђе Јовановић, акад. вајар, израдио је модел споменице првог устанка. На једној страни споменице израђен је лик Н>. В. Краља Петра I и лик Карађорђев, а на другој страни израђепа је алегоријски Историја Срба. Десно је Србија из 1804. г., окована за стене тешким ланцима, а поред ње орао спреман да полети; у позадини је Жича, а кроз ваздух види се Карађорђе с мачем и заставом. Лево је Србија из 1904. г., наслоњена на топ, мирно и достојанствено очекује будућност; поред њених ногу су атрибути науке, уметности и културе, а иза њо је српски Краљевски Двор. * 12. о. м. држао је г. Павле Поповић, ваиредни проФесор у Вел. Школи, своје уводно предавање „0 проу-