Nova iskra

- 149 —

и то што многи инсекти, бежећи од непогоде, улазе у штале и свугде, гдо су се оне склонило, досађују својим насртајима. Олеии мишевп осећају такође мењање времена и не излазе из својих скровишта. Од домаћих животиња магарац заузима угледно место у нрорицању времена и стекао је овом својом особином историскога гласа. То његово преилућство познато је ноодавна а нарочито су га уочили становниди оних предела где има доста ове животиње и њоме се служе за домаће потребе. Ми ћемо да наведемо један пример који потврђује горње мишљење. Француском краљу Лудвику XI, приликом једнога лова, прорекли су његови астролози лепо време. Краљ изађе у лов и успут сретне једнога угљара, који своме узвишеном господару рече, да ће се време променити после неколико часова и да ће бити велике непогоде. Ераљ се врати назад и једва сгигне у двор пре непогоде. Сутра дан позове краљ угљара у двор и унита га: откуда зна да „чита звездо" и да предсказује време. Угљар је отвореио признао свом краљу, да од свега тога но зна ништа, „али Величанство" додао јо „ја имам на дому изврсна пророка, који ме досад није никад преварио, а тај је пророк мој магарац. Кад год хоће да буде непогоде, он обори своје дуге уши упапред, спусти главу, нде тромије, и таре се о зидове, па јо тако радио и јуче и отуда сам могао Вашем Величанству да предскажем неногоду," Краљ је обдарио угљара, подсмехнуо се својим астролозима и изговорио оне речи које смо ставили на челу овога чланка. Међу тицама има много заступ- Стог ника пророка времена. Колико на њих утиче време или сгруја ваздуха, најочитије се види у њихову путовању, јер док ми не осећамо или у опште не опажамо ни најмањег знака, да ли ће наступити хладније или топлије доба, опе се већ спремају за своје путовање. 0 овом путовању тица има много лепих теорија, али нема ни једне без прекора, па зато смо ово назвали урођеним нагоном, који готово увек одговара менама времена и ретко кад тицу обмане, што, наравно, није искључеио, али је у толико ретко, да со за оцену овога питања не може ни узимати у обзир. Кад извесне тице дођу са југа к нама, онда са извесном поузданошћу рачупамо на топлијо доба године, али се, као што је речено, и оне понекад преваре струјама ваздушним или другим појавама у атмоСФери.*) И одлазак тица на југ има свога значаја, тако на нр. ако се штркови рано почињу вежбатн у летењу, онда ће, на сву нрилику, раније наступити зима. Кад у

позну Јесон жДрали, Дивље иловке и дивље гуске лете са исгока југу и чошће се својим криком јављају из висина, онда со држи, да ће скоро наступити хладно вроме или снег, јер оскудица у храни гони ово тице из севернијих крајева у јужније. Кад се морске кокоши узнемире, много какоћу и узлећу на више предиете: прориче со рђаво време, а тако исто кад ласте ниско лото, кад нетлови много кукуричу, кад се врапци „купају" у прашини, кад пауновн јако крече и т. д., а кад шумски голубови много гучу, биће лепо време. Многи сматрају и биштење тица за знак рђава времена т. ј. да оне то чинс пред кишом. Не зна се колико има у овоме иетине, али да је биштоње у извесно доба спрема за лакше сливање воде с перја, о томе нема сумње. Тице имају над тртицом извесие жлоздице које луче, кад се притисну, неку масну течност; кад се дакле потреба укаже, оида тица притисне кљупом те асљездице и нсцурелу масну течност нрима у свој кљун

*) Кад шпиемо оке врсте 13-ти је март, али силан снег сииа из облака а кроз густу снежну коирену видимо 2—." ласто како се са тешком муком боро иротиву ветра ииме, и необично га снега. Како су се љуто иревариле својим раиим доласком!

одишњи помен иок. Сими Игуманову ^

и њоме омашћује горња нора провлачећи их једио по једно кроз кљун, и тимо их спрема да се вода са њих слива и недопире до коже. Међу рептилима продсказују вроме жабе, гуштери и змије. Кад предстоји киша онда жабе много крекећу ноћу или нред зору. Од жаба јо најпознатија жаба времењача или она што се обичније зове „зелена жаба." Она важи за правога пророка времена, али со често вара. Гуштери и змије крију се нред временом. Габе искачу из воде кад ће бити кише или олује, али ова појава, као год и ниско летење ласта нред кишом, може лако да се објасни. Кад хоће бити непогоде, онда обично инсекти лете ниско над површином земљо и водо, па како су они главиа храна ластама н рибама врло омиљена, то ласте лете ниско за инсектима а рибе искачу из воде да их дохвате. Од инсеката ваља спомеиути ичелу, која при предстојећој непогоди не излази из кошнице или се бар не удал>ава далеко од ње. Кад мрави до нозно јесени непрекидно раде, онда се верује да ће бити благе зиме.