Nova iskra

— 152 —

Друга елфа

Откуд дође?

ЈГрва елфа Где' но зрак Сјајем краси слапу мрак. Где осветљен, јак и млад, Ствара грозни, страшни пад. Мени мајка беше ноћ; Силна беше моја моћ: Тешкој беди нађох спас, Па тад пођох тражит* вас. Хрећа елфа (долази) Сеје! Је ли овде пир? ЈГрва елфа Амо хајд' у бујни вир!

Откуд дође;

Друга елфа ХреКа елфа

То се зна, Све ћу лепо казат' ја. Измеђ стена пролом зја Где језерце дивно сја Ко камења драгог сјај Златне звезде диче крај. А кад сијну лунин сјај Кренух ја кроз дивни рај. Жуд ми даде снажни лет Доћ' у рајски, дивни свег! Четврта елфа (долази) Сеје! ЈТрва елфа Ко је то ? Сејо, дођ'! Круг је твој! ... ;,-:П Све Вије се, витло, виј се холо! Четврта елфа С воденог се цвећа дигох Па сад к вама тајно стигох ЈТрва елфа Вези, плети, шарај коло! Све Виј се, витло, виј се холо! (севају муње, у даљини грми) раутенделајн (изненада се појави на кућним вратима; руке је забацила иза главе. Месец је озрачи) Смем ли... Друга елфа Јој! Гле руво подерах! раутенделајн ...прићи друштву свом ? Виј се, виј се, круже мој! Све Виј се, виј се, круже мој!

ЈГрва елфа Вила то је сјајни рој Све Виј се, виј се, круже мој! Вила, то је сјајни рој ! раутенделајн Ја у ваше дођох коло, Виј се, витло, виј се холо! Сребрнице, чедо дивно, Гле рухо ми, сребро ткивно; Моја ми га баба ткала, У њему сам увек сјала. Гаравице, јеси бајна, Ал ! овако ниси сјајна ! Златунице, сјај те краси, Ал' гле моје златне власи. Види, види, пурпур сами, Ко свилени, рујни плами. А по лицу кад се свију, Само злато и руј лију ! Све Вези, плети, шарај коло,

Виј се,

витло, виј се холо :

раутенделајн Звоно ретки снађе јад, Знате л', елфе, где је сад? €лфе Цвет поменак дивно сја, Елфа цвеће чуваг зна! Ах! Све Виј се, виј се, круже мој! Шумскк фаун (прилази као јарац еавијене главе. Грми јаче. За време ове СЈЈене удари гром и чује ое како киша пљушти) И волујак, чим га спазим, И поменак — радо газим. Када скочим, муљ запљушти, Под ногама трава шушти. Хајса, хоја! Боке, буке! Вик у тору риче с муке; А јуница јадна хуче, Врат истегне па замуче. Две на ждрепца мухе пале, Сватовати свадбу стале, А мушице ију, ију! Око репа коло вију. Коњушару хеја, хоја, Ето дође цура твоја ! У шгали је ђубре свако, Ал' у сену није тако. Хола, хола, хеја, хуја, Са шапатом већ је уја; Сад весељу време сгиже, Већ се живот из сна диже: Већ се мачак мачки хвали! Славуј, кобац, врапци, ждрали, Зец, петао, кока свака, Шева, лабуд, срна, сврака, Препелица, рода, рчак, Соко, мољац, лептир, цврчак, Жаба, гуштер... све се снажи, Оживљује, љубав тражи! (загрли једну елфу и побегне е њом у шуму. Оетале елфе се разбегну. Раутенделајн остане сама, замишљена, сред шумске ливаде. Престане бура, грмљавина и киша)